Читај ми!

Жеље запослених Срба, Хрвата и Словенаца – млади би брз успех, старији боље радно окружење

Флексибилност радног места, мање стреса и инстант успех – то је оно што желе млади у Србији, Хрватској и Словенији, показало је велико регионално истраживање о искуствима запослених. Старијима је приоритет стабилност и финансијска сигурност, а по амбицијама се више разликују генерације од нације.

Жеље запослених Срба, Хрвата и Словенаца – млади би брз успех, старији боље радно окружење Жеље запослених Срба, Хрвата и Словенаца – млади би брз успех, старији боље радно окружење

Ако сте менаџер то јест шеф у Србији, Хрватској или Словенији савет је да више разговарате са запосленима, створите добру радну атмосферу и да умете да их похвалите. Тек онда на ред долази плата.

Ово су нека од запажања студије професорке Данијеле Лалић са Факултета техничких наука у Новом Саду и Мартине Сокач Сарага из консултантске куће МСС Пулс из Загреба.

Како су у ауторке студије навеле у извештају о резултатима регионалног истраживања, нове генерације су на тржиште рада донеле нова правила игре, а генерацијски јаз је све израженији, што данашњим менаџерима намеће нове изазове.

У истраживању спроведеном на узорку од 2000 запослених из Србије, Хрватске и Словеније, испитаници су открили шта их мотивише, а шта фрустрира. Истраживањем су биле обухваћене све старосне категорије запослених из различитих сектора и делатности.

Проф. др Данијела Лалић која је спровела истраживачки део за Србију напомиње да су разлике израженије по генерацијама, него по земљама, али како каже, и стандарди утичу на приоритете.

Запосленима до 27 година, такозваној генерацији зед, која ће по процени Светског економског форума до 2025. године чинити четвртину запослених, у све три земље приоритет су флексибилност рада и плата, а као највећи изазов виде несигурност запослења и флексибилног рада.

Професорка Лалић за Интернет портaл РТС-а напомиње да младе генерације под флексибилношћу подразумевају рад на даљину, али и флексибилно радно време, односно флексибилност у обављању задатака у току дана.

„Једна доминантно ген зед компанија са којом смо разговарале, имала је изазов да успостави флексибилан систем рада, па су одлучили да запослени морају дневно од 10 до 14 часова бити поред рачунара, а преостала четири сата могу да бирају одакле желе да раде и када. Суштина је да они који воде организације, морају испробавати различите моделе и експериментисати“, истиче професорка.

Мартина Сокач Сарага додаје да лидери, менаџери и власници бизниса морају узети у обзир специфичности сваке генерације.

„На пример генерација зед цени флексибилност, јасну сврху радних задатака и жели да учествује у креирању правила игре, а не само да игра по правилима. Средње генерације желе подршку колега, а они зрелији прилике за учење и развој. Оно што је заједничко свима је то да све генерације желе признање за рад“, напомиње Сокач Сарага.

Свет се мења, па тако морамо и ми. Генерацијске разлике су природне и увек су постојале, али данас су све израженије због генерације која је рођена и одраста у дигиталном добу.

„Ово је чињеница која се мора узети у обзир, а то је да генерација зед одраста уз инстант решења, почевши од цртаног филма на захтев. Последице су, као и узроци бројне, а једна од њих је и да млади очекују и инстант успех. То није реално за већину. Све су ово важни увиди на које ће се лидери морати да обрате пажњу“, закључује коауторка студије.

Оно што је младим генерацијама слобода то је зрелијима сигурност и позитивни односи у радном окружењу, истичу ауторке истраживања. За оне који имају између 44 и 59 година, такозвану генерацију икс, уочена је јасна тежња ка стабилном и подстицајном радном окружењу, финансијској сигурности, као и позитивним међуљудским односима и осећају заједништва на радном месту.

Ментално здравље и подршка, као и признање надређених, универзални су мотиватори, док се изазови разликују од стресних рокова до превелике радне оптерећености.

Истраживање је показало да у све три земље, старијима од 59 година (бејби бумерима), на првом месту је могућност да изразе сопствени потенцијал, као и колегијалност и прилике за учење.

„У овим често занемареним генерацијама лежи велики потенцијал за повећање продуктивности организација. Добар део њих је демотивисан, пре свега због недостатка признања за рад. Уз мало људског ангажмана, признања надређених и савремих алата за рад, код ових генерација се значајно може повећати задовољство, мотивација, као и продуктивност. Њихова предност, у односу на млађе генерације је и то што улазе дубље у материју“, наводи професорка Лалић.

Ова генерација вреднује аутономију у раду, добре међуљудске односе и признање за свој рад. Изазови с којима се суочавају укључују комуникацијске препреке, радно оптерећење и у неким случајевима финансијске бриге.

Плата није једини мотиватор

Испитаници генерације зед у Словенији и Хрватској на прво место добробити у радном окружењу наводе плату у складу са радним доприносом, док у Србији више цене рад без стреса. Остале старосне категорије плату не сматрају одлучујућом.

„Плата је важна, рачуне треба плаћати, али ако не постоји егзистенцијална угроженост, није кључни мотивациони фактор. За сваку генерацију је то нешто друго, али средњим генерацијама је најважније признање за рад. Иза већине незадовољних запослених стоји недостатак признања за рад од њихових првих надређених. Ово је јако важно да зна свако ко води људе“, наглашава проф. др Данијела Лалић.

На једино отворено питање: „Да сам ја свој шеф, шта бих другачије“ највише испитаника из свих земаља осврнуло се на бољу комуникацију са запосленима.

„Ствар је једноставна. Већ много значи отворена и редовна комуникација, тзв. feedback. Појединци су се жалили да добију повратну информацију само када лоше ураде посао, а када га ураде добро, подразумева се да су за то плаћени. И опет се враћамо на потребу признања за рад. Дакле отворена комуникација је алат који је једноставан, бесплатан и доступан свима. Запослени су одлични консултанти, виде многе ствари на свим нивоима. Причајте са њима, слушајте их“, поручује Мартина Сокач Сарага.

Иако под термином добробит и метално здравље у радном окружењу испитаници истичу важност усклађености плате и доприноса, испливао је још један занимљив податак. Готово све генерације у свим земљама су на питање шта мисле да би највише допринело менталном здрављу у радном окружењу, одговориле – подршка психотерапеута.

„Изненађени одговорима питали смо поједине компаније које су осигурале подршку психотерапеута за запослене о резултату. Кажу да су запослени дословно процветали. То се одразило и на њихову мотивацију, као и на профит компаније“ додаје консултанткиња из МСС Пулса.

Сви запослени процењују да се максимално залажу на послу

Испитаници у свим земљама сматрају да дају велики допринос на послу, што оцењују оценом четири.

Исто тако сматрају да имају високу свест о томе са којим се све изазовима носе послодавци (конкуренција, пословни модели, задовољство запослених), а понајвише су, како у самопроцени тврде, тога најсвеснији испитаници у Србији ( 77.5%).

Мартина Сокач Сарага напомиње да и глобална истраживања показују да 95 одсто људи сматра да је самосвесно, односно да има реалну слику о себи, а да је у пракси  свега њих 15 одсто.

„Можда ту лежи појашњење. Биће занимљиво чути како то тумаче менаџери и лидери. Оно што је наша жеља је да им резултати овог истраживања помогну у бољем разумевању генерацијских разлика и мотивационих фактора“, закључује Мартина Сокач Сарага.

Регионално истраживање о искуству запослених
уторак, 23. јул 2024.
23° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару