Читај ми!

Био-гас – мање отпада, више енергије

Климатске промене су несумњиво последица људске активности, а ефекат стаклене баште који је проузрокован прекомерним загађењем животне средине, све више угрожава планету. У условима светске енергетске кризе показала се сва рањивост досадашњег модела енергетског система заснованог углавном на прљавим технологијама. Зато је, кажу стручњаци, веома важно експлоатисати обновљиве и алтернативне изворе енергије.

На питање – да ли је био-гас једно од решења, проф. др Александар Јововић са Машинског факултета у Београду каже – дефинитивно!

После схватања да се нешто мора урадити по питању климатских промена, наметнуло се питање – шта ће онда заменити фосилна горива која су се до сада показала као највећи проблем.

Истраживачи су се понајвише усмерили ка обновљивим изворима.

Прорачуни Министарства енергетике, у оквиру стратегија које се сада раде, говоре да ће се до 2050. године, како земља тежи карбонској неутралности, искористити више од 10-15 одсто и у ветру и у солару, и више од 26 одсто у хидропотенцијалу. И данас се 30 одсто добија из обновљивих извора, највећим делом из хидропотенцијала, објашњава проф. др Александар Јововић.

Како би се смањила зависност од фосилних горива, између осталог, тежи се и ка производњи био-гаса који се добија разградњом или ферментацијом органских материја. Састоји се углавном од метана и угљен-диоксида, па се поставља питање – колико је прихватљив као гориво из аспекта емисије гасова са стакленом баштом.

„Био-гас је нешто што се користи вековима, поготову на Далеком истоку, у Кини итд. Стотинама година људи су искоришћавали органске материје да добију гас који су касније користили за сагоревање, за грејање, за осветљење. Био-гас је прихватљив ако га користите, тј. ако га подвргнете сагоревању. Метан је један од најпроблематичнијих гасова са ефектом стаклене баште и као такав не би требало да иде у атмосферу, истиче професор Јововић. Додаје: „Зато је циљ да се на депонијама тај метан сагори и да се добије ипак повољнија варијанта, а то је угљен-диоксид. Из тог разлога је прелазак у коришћење био-гаса за производњу електричне или топлотне енергије јако битан".

Када су у питању климатске промене и прелазак на зелене енергије, свако од нас може да постане део решења, јер одлуке које доносимо могу битно да утичу на животну средину.

Професор Јововић каже да су климатске промене релативно споре. Оне се дешавају сваки дан, али људи ипак свакодневно не осете тај проблем. „Много више осете ако нема грејања или нема осветљења, тако да ће радо прихватити, и овде и у било ком делу света, да још неки дан буду на фосилним горивима док не прођу на обновљива, када је проблем као овај сада енергетски у целом свету".

Једно од могућих решења свакако је био-гас. Осим што мање загађује животну средину, доста је јефтинији од енергије из других извора. Производна цена по киловат-сату нижа је за око 20 одсто у односу на угаљ и за око 40 одсто у односу на нуклеарну енергију. Зато је можда потребно да тај енергент почнемо да третирамо као важну сировину, а не као отпад.

уторак, 23. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару