„Пречник страним речима и изразима" позива свакога да се позабави језиком – на свој начин

Под утицајем нових технологија и мобилних телефона, у српском језику је све више страних речи, посебно англицизама. Од њих се – не можемо сасвим одбранити, али можемо боље да упознамо свој језик и стекнемо навику да о њему више мислимо. О томе сведочи и књига Милана Обрадовића „Пречник страним речима и изразима“.

Уместо да кажемо „у супермаркетима је више артикала на акцији“ можемо рећи „у самопослугама је више производа на снижењу“. Боље звучи „на светској равни“ него „на глобалном нивоу“.

Бирајмо Европесму а не Еуросонг. За више од седам и по хиљада туђица аутор предлаже српске или срболике речи.

Разговор о понуђеним језичким решењима који у књизи воде двојица пријатеља, Обрадовићев речник чини другачијим од осталих.

„Тридесет година сигурно постоји јаз између науке о језику и технологије, и ту наизглед неспојивост пожелео је Пречник и његови јунаци Ранко и Бранко да споје и да покажу да језик не треба да дајемо будућности и новим нараштајима него да морамо да језик волимо, негујемо и да га предамо као дар следећем нараштају“, рекаo је Милан Обрадовић, аутор књиге Пречник страним речима и изразима.

Прави и нове речи у духу српског или неког од нама блиских словенских језика. Рецимо, лаптоп је крилник, а телевизија је – видиште.

Наводи примере из више од тридесет језика, а сам говори десетак. Ипак, није строги језички чистунац и предлаже да остану туђице које се дуго користе у језику. Међу њима су датум, школа, библиотека, утопија.

„Пречник је као лексикографско остварење веома оригинално. Ми до сада нисмо имали ништа такве врсте. Оно што мене можда највише одушевљава је што је Пречник једно сведочанство могућности српскога језика. Он не само да говори шта све српски језик може уз помоћ словенских корена, друго он записује оно што је он некада могао па је помало заборављено“, др Ружица Левушкана, виши научни сарадник у Институту за српски језик САНУ.

Милан Обрадовић је доктор експерименталне физике. Радио је као истраживач у водећим лабораторијама света.

Вратио се у Србију, живи у околини Ваљева, има осморо деце. Предаје физику у средњој школи у Лајковцу, свира неколико инструмената, држи предавања о белој куги и погубном утицају најновијих технологија.

„То је исто својеврсна бела куга, знамо шта је бела куга јер се не примећује. И мој повратак у земљу је у ствари да не излажем свој корен и своје постојање некој другој култури и моје потомство на крају крајева. Наша земља је прелепа“, додаје Обрадовић.

Језик не стварају лингвисти, већ сви људи који тај језик говоре. Зато Пречник страним речима и изразима позива сваког појединца у српском друштву да се позабави језиком на свој начин, без обзира на то да ли је језички стручњак, уметник, научник, занатлија.