У бечком Музеју Катедрале поставка изложбе савремене и религиозне уметности

После монографских изложби, па тематских, данас су актуелне изложбе које и даље имају боју, тело и тему, али су по свом бићу концепт и симбол. То су изложбе које нешто активно хоће. Ова овде жели да увери људе како је мало потребно да се од непријатеља направе пријатељи. Услов је да се поштује Аристотеловски принцип – не мора свако пријатељство да буде право, рачунају се и она заснована на користи, задовољству и добитку.

„Пријатељство је изврсна тема - јер је пуно позитивних емоција, ту је од најстаријих дана. Истовремено, оно је и политички актуелно, данас више него икада, у времену блокада, поларизације, ратова и конфликта. Време је за изложбу која ставља акценат на дијалошке форме. Пријатељство се најчешће доживљава као однос близине двоје људи, али оно је много више, јер делује и у политици. У њој се ради о колективима и групама, ко је унутра, ко напољу, ко се избацује из круга пријатеља. Укратко по критеријумима које групе одредјују стање света“, рекла је Јохана Шванберг, директорка Музеја,кустоскиња.

Поједини експоната су метафоре јавних и политичких односа - као брисање неподобних са службених фотографија. Некад је потребно разазнати карактер односа у групи; или скупити главе и носеве да би се постигао заједнички циљ.

У инсталацији београдског уметника Дејана Калуђеровића, деца из Београда, Беча, Јерусалема или Техерана објашњавају пријатељство. Дрворез „Подељене мајке“ немачко-српског сликара Роберт Хаммерштила тематизује рат као ситуацију кад женска солидарност спашава главу.

„Одатле је добар прелаз ка следећем експонату. У овом надреалистичном објекту вајарке Доротеје Голц амбивалентности добијају посебно згуснуту форму. Он је тако богат по смислу, већ од наслова „Недељива двојност“. Наизглед обичан сто за двоје, али брзо се види да захтева толеранцију коју даје само пријатељство.

Објекат духовито и прецизно осликава напети однос између двоје људи, два народа, две земље. Ко се нађе за овим столом мора да буде врло мотивисан - али некада је исфорсирана близина неопходна да се дође до решења“, рекла је Јохана Шванберг, директорка Музеја.

Блискости се рађа и преко ритуала и симбола. То некад личи на присилан оптимизам и напоран рад, али само зато што за песимизам тренутно није потребан никакав напор.