Од Београда до Париза: Светосавски бал као један од најважнијих сусрета дијаспоре

Централна манифестација Светосавских дана у Паризу и ове године био је велики Светосавски бал на броду који плови Сеном. Бал је, као што и приличи, почео Светосавском химном, а затим су се над овом реком чуле познате српске традиционалне песме.

Овог пута на балу су обележена чак три јубилеја: 50 година постојања Kултурно-уметничког друштва „Бисери“, исто толико уметничког рада професора Петра Гојковића и пола века на сцени Биље Крстић, која је и међу добитницима овогодишње Светосавске повеље.

„Пола века није мало у музици. Свашта је ту стало лепо, али наравно били су и неки тешки тренуци, али све се то преброди када нешто много волите. Мени је песма мој дом и ја када певам заправо мени ништа ту не недостаје. То се видело и вечерас, наравно, на овом прелепом броду. Тако је лепа атмосфера и сви су певали наравно у глас“, наводи Биља Крстић.

Поред српских, на балу и француске мелодије и шансоне у извођењу Лор Прешак из Париза, која већ годинама учествује на овој манифестацији заједно са супругом Станком Маринковићем. Због кога је, каже, упознала и заволела Србију и њене обичаје и традицију.

„Бал је предиван. Уживам у свему. Бал представља историју и културу Србије. Има снагу и музика ми дотиче срце“, наглашава шансоњерка Лор Прешак.

Станко Маринковић каже да често наступа заједно са супругом, мада понекад раде и одвојено. „Ми смо спој. Франко-српска прича.“

Да бал чува српске традиционалне игре и песме показали су и чланови клуба Историјског плеса који су стигли из Србије. А атмосфери су додатно допринели и певач Данијел Трнчевски из Париза и виолиниста Андрија Абрамовић из Београда.

За бал се у Паризу припремају месецима и многи Срби који овде живе деценијама сматрају га једним од најзначајнијих догађаја у години.

Катарина Мијић истиче да сваке године са нестрпљењем очекује бал. „То је за мене нешто најлепше у години јер одржавамо традицију и показујемо је Французима, на неки начин, пошто је било француске публике. А друго, лепо је и да се наш народ скупи на овако посебно лепом месту.“

Мишко Гојак на бал доводи и своје пријатеље Французе. „Вечерас их је било десетак. Воле наше обичаје, воле нашу музику, воле наш начин живота. Ми Срби се доста слично понашамо као Французи“, додаје Гојак.

За Нинослава Радуловића најлепше је дружење са људима. „Сена се не мења, људи мало старе, али најлепше, најлепше осећање остаје заувек.“

Поред наших људи који живе у Паризу и њихових пријатеља Француза, на велики Светосавски бал годинама долазе и гости из Србије, али и представници наше дијаспоре из Немачке, Аустрије, Швајцарске.

Председник Удружења српских привредника Швајцарске, Стојан Стевановић наглашава да је и овог пута дошло десет српских привредника и да ће долазити сваке године.

Из Београда је дошла и Љиљана Нешковић Булатовић. „Нисам први пут, као наш пријатељ већ пети отприлике сам на балу и овај заиста једна величанствена манифестација, прилика да се људи сретну, да сачувамо нашу традицију у дијаспори која је и те како битна.“

За Бранислава Богојевића из Новог Сада који већ четврти пут долази на бал, овај је најбољи до сада.

„Најлепше су нова познанства, нови људи, енергија овог брода са свим тим људима. Мени је било фантастично заиста“, каже Новосађанин Горан Васић.

Светосавски бал у Паризу има дугу традицију која је ове вечери успешно настављена, сматрају организатори.

„Ево вам доказ сам колико Свети Сава спаја, не само Србе него цео свет. И зато је важно, видите колико је ту мира, колико је ту радости, колико је ту лепоте. Париз, магија, зато мора да се одржава“, наглашава Давид Јаковљевић, Председник Савеза Срба Француске.

„Никад већи програм, никад боља будућност пред нама, надам се. Тако да верујем да ћемо ипак уз неке нове промене од идуће године наставити ово као једну од најлепших манифестација која постоји у свету“, додаје Петар Гојковић, председник Одбора за културу Савеза Срба Француске

Светосавски бал још једном је показао због чега је важно да се наша дијаспора окупља на оваквим манифестацијама које чувају традицију и културу.