„Ћелава певачица“ последња представа Јагоша Марковића пред београдском публиком

„Ћелава певачица“ Ежена Јонеска, последња представа коју је режирао Јагош Марковић у Центру за културу Тиват, игра се и за београдску публику. После извођења на сцени „Раша Плаовић“ у Народном позоришту у Београду, дубоке емоције обузеле су и публику и глумце на сцени.

Сета, сузе и дуг аплауз за Јагоша Марковића. Глумци које је безгранично волео и публика коју је поштовао, махнули су му из његовог позоришта.

Јонеско, мајстор драме апсурда, у Ћелавој певачици говори о усамљености, а његови ликови говоре да не кажу ништа. Мајстор режије је, смештајући Ћелаву певачицу у Боку Которску, представи осигурао шарм, смех, али и истину.

„То је редитељ с којим сам ја највише радила, преко 20 представа сам урадила са њим. Ја то увек кажем да није било Јагоша, не би било ни мене. Он вас убеди да можете да играте шта год он замисли ви му поверујете и ја сам њему увек веровала. Ако треба да скочим у хладан базен ја ћу да скочим и вероваћу да тако треба,“ каже Олга Одановић.

Свака представа је код Јагоша била као година студија глуме, каже Момчило Оташевић и открива какве му је индикације дао за ову улогу.

„Он је стравичан фашиста и топли љевичар. Е, сад ко је радио с Јагошем он зна, а радио сам па знам. На прву лопту ми је јасно шта жели од те улоге. И тако је било са свим улогама које сам играо код њега. Те индикације су невероватно духовите, тачне. То су сати и сати разговора, зафрканције, озбиљних разговора, животних ситуација и када се све то помеша, изађемо на сцену и направимо шта направимо, јер он тако режира“, наглашава Оташевић.

Када боли, Јагош је знао представама да лечи. После свега, остаје Јагошево позориште, остаје живот сам.