Читај ми!

Треба ли да покушавамо да дигнемо „добар“ холестерол – можда и не морамо

Тестови крви на холестерол нам показују не само укупан холестерол, већ и липопротеине ниске густине (ЛДЛ), триглицериде и липопротеине високе густине (ХДЛ). И док је добро да нам резултати буду ниски, желимо да липопротеин високе густине, или ХДЛ, буде висок.

Треба ли да покушавамо да дигнемо „добар“ холестерол –  можда и не морамо Треба ли да покушавамо да дигнемо „добар“ холестерол – можда и не морамо

ХДЛ холестерол се сматра „добрим" холестеролом. Иако је још увек врста масти у нашем крвотоку, она не зачепљује артерије, а виши нивои су повезани са мањим ризицима за појаву кардиоваскуларних проблема.

Липопротеин ниске густине, или ЛДЛ, сматра се „лошим" холестеролом јер је то тип масноће која се накупља у нашим артеријама и може да допринесе већем ризику од срчаних обољења и можданог удара.

Триглицериди, друга врста масти у крви, повезани су са већим ризиком од срчаног и можданог удара, ако имамо низак ХДЛ или висок ЛДЛ.

Стога би имало смисла да, како бисмо заштитили своје срце, желимо да повећамо свој добар холестерол. Али истраживања која испитују повећање ХДЛ-а до сада нису показала накнадно смањење срчаних проблема, а ни лекови који подижу добар холестерол не умањују те ризике.

„Почевши од седамдесетих, велике популационе студије су показале да људи који имају веома низак ниво ХДЛ холестерола, имају већи ризик од срчаног удара,” каже др Ананд Рохатги, кардиолог и професор на УТ Саутвестерн медицинском центру.

То је „снажан предиктор ризика“, додаје, због чега је низак ХДЛ доспео у калкулаторе ризика од срчаних болести које лекари и данас користе – али то не мора да се преводи у начин лечења.

Стручњаци се слажу да је однос између виших нивоа ХДЛ-а и бољег здравља срца корелациони – а не узрочно-последични. „Када су проучавани лекови који подижу ХДЛ холестерол, то није довело до смањења ризика од срчаних обољења. Дакле, са фармацеутског становишта, то није циљ лечења – то је маркер ризика.“

 Уместо да се фиксирамо на било који аспект холестерола, истиче доктор, морамо да размишљамо о бројевима заједно, заједно са другим маркерима ризика за срчане проблеме као што су старост, пол, крвни притисак и дијабетес.

Међутим, одређене животне навике повећавају ХДЛ, напомиње др Рохатги. Медицина једноставно још увек не зна какав ефекат повећање ХДЛ холестерола заправо има на наше срце. Сами бројеви „нису кристална кугла“, напомиње кардиолог.

Следеће навике су повезане са вишим нивоима ХДЛ-а – као и другим предностима за наше срце и опште здравље.

Вежбајте више

То што већи део дана проводимо седећи повезано је са низом здравствених проблема, укључујући већу вероватноћу од кардиоваскуларних болести. Рутински се показало да више кретања повећава нивое ХДЛ-а, а такође је повезано са дужим животним веком и нижом стопом срчаних обољења.

Циљајте око 30 минута дневно, пет дана у недељи, каже др Мелиса Трејси, кардиолог и медицински директор за рехабилитацију срца у Медицинском центру Универзитета Раш. То може бити било који облик кардио вежби – брзо ходање, игре са лоптом, плес, пливање, вожња бицикла или било шта друго у чему уживате и чега ћете се придржавати – све што нам убрзава откуцаје срца.

Можемо чак и да радимо неколико сесија од 10 или 15 минута сваког дана, ако се то боље уклапа у наш дневни распоред, каже докторка.

Једите незасићене масти које су здраве за срце

„Једење хране богате полинезасићеним и мононезасићеним мастима и антиоксидансима може побољшати однос ХДЛ и ЛДЛ масноћа“, наводи др Џој М. Гелбман, кардиолог.

Дајте предност опцијама попут маслиновог уља и масне рибе у односу на храну која има више засићених масти, попут црвеног меса, пуномасних млечних производа, пржене хране и пецива.

Здравији избори у исхрани значе да наше тело неће складиштити толико масти. Користиће залихе масти за део енергије, што заузврат помаже нашем телу да боље метаболише холестерол, објашњава др Трејси. То може довести до нижег ЛДЛ-а и већег ХДЛ-а, јер ХДЛ помаже у транспорту ЛДЛ-а до јетре где се обрађује и излучује, додаје проф. Рохатги.

Престанак пушења

Пушење не само да снижава ХДЛ, већ такође омета ХДЛ који имамо у његовом заштитном послу. Престанак пушења може повећати ХДЛ за неколико недеља, према мета-анализи у Биомаркер рисрчу.

Стручњаци не знају тачно зашто се то дешава, али то може имати везе са начином на који пушење оптерећује тело, каже Гелбман.

Ослободити се вишка килограма

„Вежбање, губитак тежине код оних који имају вишак килограма, и престанак пушења су кључна средства за оптимизацију ХДЛ-а“, каже др Гелбман. Ако сте гојазни, постизање здравије тежине може смањити наше триглицериде и ЛДЛ и подићи ХДЛ.

Губитак тежине не мора да буде драматичан: људи који су изгубили само један до три процента своје телесне тежине већ су имали боље нивое ХДЛ-а од људи који су изгубили само један одсто, утврђено је у студији о гојазности и клиничкој пракси.

Иако је проналажење одрживог плана исхране који ће вам помоћи да изгубите тежину и што је још важније, да је задржите, истраживања указују да храна са више протеина и масти и мање угљених хидрата може имати највећи утицај на ХДЛ.

Стручњаци још увек не разумеју у потпуности конкретне предности за срце од виших нивоа ХДЛ-а.

„Сложено је и динамично, и то је оно што га чини тешким за проучавање и тешко утврдити“, истиче проф. др Рохатги. Али навике које су здраве за срце имају додатне предности без обзира на њихов утицај на наш холестерол, као што су дужи животни век, побољшана кардиоваскуларна кондиција и мањи ризик од срчаних обољења.

Чињеница да они такође повећавају наш ХДЛ у процесу је додатна предност.

недеља, 06. октобар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи