Читај ми!

Трансплантација и лечење јетре: Зашто је потребна развијенија мрежа и боља организација система

На предлог Катедре за хирургију са анестезиологијом Медицинског факултета Универзитета у Београду, у Србију је допутовао доктор Мајрон Шварц, један од водећих светских стручњака за трансплантацију јетре у највећој болници у Њујорку.

Доктор Шварц је први пут у Србији како би са српским колегама поделио своје знање, између осталог, и извођењем показног оперативног захвата. Планира и обилазак земље и главног града, и упознавање наше културе. Један од водећих светских стручњака за хирургију јетре, дошао је на иницијативу професора др Владимира Дугалића са Прве хируршке клинике у Београду који је раније др Шварца посетио у Њујорку у болници Маунт Синај, када је изразио жељу да посети наш главни град.

„Ми смо почели са трансплантацијом јетре у Њујорку још 1988. када сам био млади хирург, и могли смо да развијемо један од највећих програма у Америци зато што је све што нам је потребно за тај програм било доступно. Срећан сам што могу да дођем и да поделим оно што смо научили“, изјавио је гостујући у Јутарњем програму РТС-а др Шварц.

„Мислим да је проблем са којим се суочавате у Србији заправо у ресурсима, не само доктори који знају како да изведу операцију, они јесу кључни за нешто овако сложено као што је трансплантација јетре да би се то развило на добар начин. Урадићу што могу да помогнем“, додао је.

Доктор је говорио и о систему проналажења донатора у САД.

„Добро нам иде, изводимо око 200 трансплантација јетре годишње, ипак то није довољно јер многим људима је потребна трансплантација јетре, па зато користимо и делове јетре живих које можемо безбедно да пренесемо, односно трансплантирамо пацијентима, најчешће су то чланови породице и пријатељи“, објаснио је гост РТС-а.

Беспоштедно даривање времена

Прва трансплантација у свету урађена је 1967. године.

„Код нас оно што ми мало смета јесте што се свака урађена трансплантација јетре презентује као да је то нешто ново, епохално. На просторима бивше Југославије, простор Божина Радовић је још 1996. године урадио прву трансплантацију јетре – вансеријски хирург, али он је радио у заиста тешким условима. То је урађено на Дедињу, знате какве су биле деведесете године. Нажалост, он није имао ни скенер, ни магнет тада, и успевао је некако да изгура тај програм“, испричао је проф. Дугалић.

Када су питању сами ресурси, професор сматра да их имамо довољно, али да је потребна воља искрена намера оних који имају ингеренције, уз опаску да и ентузијазам код младих стручњака – има своје границе.

„То је веома мукотрпан посао, значи ви треба, када се уради трансплантација, сећам се како смо радили са професором Божином Радовићем – ви сте ујутру уз пацијента, ви сте поподне са целим конзилијумом, значи 15 дана ви практично немате свој живот. Ко треба у овој земљи да буде награђен, ако не ти људи који беспоштедно дарују своје и време и тим пацијентима?“, рекао је проф. Дугалић.

Проблем финансијског праћења цене савремених лекова

Професор доктор Шварц је један део свог професионалног рада посветио и истраживању карцинома јетре.

„Много смо напредовали у лечењу рака и јетре, и у директном лечењу јетре новим технологијама које нам омогућавају да уништимо рак без операције, али и са лековима који су уведени у протеклих десет година, и који омогућавају да имуни систем пацијента препозна тумор и нападне га. Тако да, многи људи могу да се излече који раније нису могли да се излече. Био сам помало изненађен када сам открио да је оно што је прихваћено у Америци као рутинска нега овде није доступно становништву, није одобрено од стране владе. Лекови су скупи, претпостављам да је то проблем, али велики део напретка се ослања на технологије и нове лекове који јесу скупи морам да кажем“, нагласио је проф. Шварц.

Објаснио је смер у коме ће ићи његов даљи рад: „Да радимо рак без операција, помоћу само лекова и да решавамо проблеме без великих операција на пацијентима, а да то буде успешно, јер и то има утицај на особу, то је смер у ком ће наш рад ићи“.

„Што се тиче саме хирургије карцинома јетре, мислим да смо ми хируршки, смо способни да урадимо готово сваку врсту операције. Проблем – ово што је професор Шварц говорио, то је та нова имунолошка терапија која је доста скупа, не знам колико смо ми у могућности да наш Фонд испрати те трендове. Осим тога, такође постоји проблем са интервентном радиологијом. Ту се раде и радиоемболизације и разноразне друге процедуре које код нас још увек нису живеле. Мислим да би интервентни радиолози морали такође да се више потруде. И наравно, наш највећи проблем је трансплантација, јер код њих су лако доступни – ако дође до одбацивања јетре, врло брзо се може добити нова јетра. Код нас, још увек смо далеко, нажалост, од тога“, објаснио је проф. др Дугалић.

Професор Шварц, након првог обиласка Београда, и уочи посете Храму Светог Саве, изнео је своје импресије: „Диван је град, на многе начине. Веома је отворен, нема зграда које имају сто спратова као у Њујорку. Може се видети небо и хоризонт. Поглед на Дунав са тврђаве је спектакуларан, и људи су заиста дивни, тако да је утисак диван. Мој син је озбиљан играч тениса, а Србија је као Мека за њега“.

субота, 18. мај 2024.
15° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара