Читај ми!

Са најлона у музејску витрину – каква све блага крију бувље пијаце

Да није било једног ентузијасте и антиквара, вредна архивска грађа остала би на бувљој пијаци и далеко од очију јавности. Шта све грађани налазе и поклањају музејима?

Албум са 23 црно-беле фотографије из периода Владе Цветковић-Мачек, на којима се може видети цело тадашње руководство земље, Александар Стојановић пронашао је на бувљој пијаци у Бубањ Потоку. Антиквитетима се бави 40 година. Често путује Европом и у сталној је потрази за старинама.

„Кад видите овај албум и структуру на њему како је рађен, видите да је нешто посебно, што значи ту је чувано нешто посебно нека тајна, неко осећање. Кад отворите и приметите да то није нека приватна породична структура фотографија, видите нешто од посебног значаја што има историјски карактер онда имате посебно узбуђење у свему томе“, објашњава антиквар Александар Стојановић.

„Када је поклон овог албума био у питању наши кустоси су се сложили и комисија је свакако била сагласна да је ово нешто што припада збирци за историју и што ће те догађаје владе Цветковић-Мачек на један други начин нешто шире можда објаснити и реконструисати“, наводи директорка Музеја града Београда, Јелена Медаковић.

„Будући да смо албум добили у петак тек треба да реконструишемо и видимо у којим приликама су снимане. За почетак требају да се утврди заправо када су фотографије снимане, да се направи документација о томе да се албум среди конзервира“, истиче кустос Музеја града Београда, Горан Антонић.

Осим албума, Александар је Музеју Града поклонио и књигу Леополда Ранкеа Српска револуција из 1844. године, коју је пронашао у Немачкој.

Из музеја кажу да је то изузетно драгоцено дело, које ће обогатити музејску колекцију и налазиће се у делу за стару и ретку књигу, у оквиру Библиотеке Града.

Исте године када је Леополд Ранке написао Српску револуцију, отворен је Народни музеј, који је прошлог петка прославио 180. рођендан. Сваке године, на тај дан Народни музеј захвали свима који су му нешто поклонили јер да није њих, не би било ни Народног музеја. Прошле године Музеј је добио 12 поклона.

„Тренутно се налазимо испред слика Катарине Ивановић која је наша прва академска сликарка која је сама поклонила највећи део своје колекције Народном музеју уз једну симболичну своту новца за одржавање тих дела. Неколико дела смо добили за збирку југословенске скулптуре, неколико слика за слику југословенског сликарства 20. века, једну икону, Новака Радоњића“, каже оперативна директорка Народног музеја, Гордана Грабеж.

Последњи поклон Народни музеј добио је крајем априла – један портрет и две скулптуре Живорада Настасијевића. И Народни и Музеј Града су протеклих година значајно обогатили своје колекције, као и баштину наше земље.

„Моје колеге кустоси који након приспећа неке добре воље и жеље да се поклони прво сагледавају то дело знајући шта они чувају у збиркама којима руководе, отприлике знају шта је то што некако има смисла да уђе било коју од 30 збирки колико их има и на основу тога пишу образложење, а комисија за набавку музејских предмета је та која даје финални суд да ли ће неки поклон бити прихваћен и да ли ће то дело да заиста уђе и обогати збирку народног музеја“, објашњава Гордана Грабеж.

Музеј Града Београда тренутно припрема сталну поставку у Ресавској улици, која ће, како кажу, на најбољи начин представити 8.000 година дугу историју.

У току је и формирање Легата Дејана Медаковића, једног од највећих српских интелектуалаца 20. века, који је каријеру започео управо у Музеју Града Београда, у Змај Јовиној улици.

А Александар Стојановић из Змај Јовине путује у Смедеревску Паланку, где ће Народном музеју поклонити колекцију неолитског материјала.

понедељак, 17. јун 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије