Читај ми!

Borba za Evropu – radnički Berlin protiv monarhističkog Brisela

Ljubitelji fudbala kojima je dosadilo da iz sezone u sezonu iznova gledaju "iste" klubove u završnicama evropskih nadmetanja, ovoga puta imaju priliku da isprate dvomeč između tima iz istočnog Berlina i jugozapadnog Brisela. Union protiv Uniona. Jedan od njih ostvariće istorijski plasman u četvrtfinale Lige Evrope.

Борба за Европу – раднички Берлин против монархистичког Брисела Борба за Европу – раднички Берлин против монархистичког Брисела

Meč između Union Berlina i Rojal Uniona iz Brisela u osmini finala Lige Evrope nije jedan od duela koji privlači veliki broj ljudi da gledaju utakmicu zbog fudbalskih zvezda, taktike trenera Ursa Fišera i Karela Gerartsa ili, naposletku, zbog lepršavosti igre.

Čak ni međusobni susreti ova dva kluba ne odaju utisak važnosti meča za širu fudbalsku javnost, jer su do sada odigrali samo tri utakmice, i to dve u tekućoj sezoni već pomenutog takmičenja u okviru Grupe D. 

Ubeležena je po jedna pobeda oba Uniona i to na gostovanju, ali i jedan remi u prijateljskom meču 2020. godine.

Rezultatski i istorijski gledano, pre početka reklo bi se da je reč o osrednjem evropskom meču.

Međutim, jedan od razloga za znatiželju i interesovanje publike za pomenuti susret je istorija dva kluba i svedočenje ispisivanju novih stranica povesti.

Sem imena, uspona i padova tokom dugogodišnje istorije bitisanja u evropskom fudbalu berlinskom i briselskom klubu ništa nije zajedničko…

Dve države – dva tima, dva Berlina

Union iz Berlina je nekada bio jedan od najjačih fudbalskih timova u Istočnoj Nemačkoj. Zvanično je osnovan 1966. godine, ali postoji i predistorija koja seže sve do 1906, kada je formirana Olimpija iz Oberšonvajda, drugi deo imena klub je dobio zahvaljujući gradskom kvartu u Berlinu.

Nakon Drugog svetskog rata prvi put je promenjen naziv, a zatim je zbog političke odluke klub podeljen na dva dela.

Naime, Union je 1949/50. sezonu završio na drugom mestu u gradskoj ligi čime se kvalifikovao za učešće u finalu nacionalnog takmičenja.

Međutim, eskalacija hladnoratovskih tenzija dovela je do toga da sovjetske vlasti odbiju dozvolu tima da putuje u zapadni deo zemlje radi učešća na završnom fudbalskom turniru.

Neznatno kasnije, došlo je do razdvajanja timova, budući da je većina igrača i trenera pobegla na zapad, nakon čega je formiran klub Union Berlin 06, koji je inače učestvovao u zakazanoj utakmici plej-ofa u Kilu protiv Hamburgera, a istorija kluba počela je neslavno, porazom, 7:1.

Klub Union Berlin 06 trenutno nastupa u osmom rangu po jačini u Nemačkoj, u gradskoj ligi Berlina. 

Igrači koji su ostali u istočnom delu zemlje nastavili su sa treninzima i igrama u timu Union Oberšonvajd.

Napomene radi, Union sa zapada tokom istorije nije ni približno dostigao popularnost u gradu, ali i u državi, za razliku od imenjaka sa istoka.

Union sa istoka promenio je brojna imena, počevši od pomenutog Union Oberšonvajd – 1950, zatim je bio Motor Oberšonvajd – 1951, potom se zvao Motor Berlin – 1955, kao i TSC Oberšonvajd – 1957, ali i TSC Berlin – 1963. i, na kraju, 1966. godine zvanično je postao Fudbalski klub Union Berlin.

Klub radničke klase

Pod imenom Union Berlin klub je bio "narodni", za razliku od suparničkog, rivalskog Dinama iz Berlina u kome su na čelnim pozicijama bili visokopozicionirani činovnici bezbednosnih snaga Demokratske Republike Nemačke, u prvom redu oficiri tajne službe, ozloglašenog Štazija.

S druge strane, postojanje Uniona neretko je bilo neodvojivo od finansijske moći građana u gradu koji su svojim donacijama pomagali klubu, a bilo je tu i pomoći pojedinih lokalnih firmi, preduzetnika i zanatlija.

Jedan od najvećih uspeha Union Berlina je osvajanja Kupa Istočne Nemačke 1968. godine, kada su u finalu takmičenja bili bolji od aktuelnog šampiona lige Karl Cajs Jene sa 2:1.

Ovaj trijumf "večitih autsajdera" kako su neretko navijači Uniona sebe i klub nazivali, potpomogao je stvaranju mita o pobedi slabijeg nad moćnijim.

Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i ponovnog ujedinjenja Nemačke, klub je bio u teškoj finansijskoj situaciji, skoro da je bankrotirao. Ipak, opet pomalo uz pomoć preduzetnika, ali i navijača, opstao je. Danas beleži, po mnogo čemu istorijske rezultate.

Dve decenije nakon krize i bezmalo bankrota, došlo je do istorijskog rezultata. U sezoni 2018/19 Union Berlin je po prvi put dospeo u Bundesligu. Tim uspehom stekli su se uslovi za odigravanje berlinskog derbija, između Uniona i Herte.

Berlin je tada stao u red velikih gradova Evrope, poput Beograda, Rima, Mančestera, Milana, Madrida i ostalih fudbalskih centara koji imaju utakmice gradskih rivala.

Neprijatelj Štazija – neprijatelj države

Klub i navijači dugo godina su tokom Hladnog rata imali određenu identifikacionu ulogu u nezvaničnoj opoziciji vlastima komunističkog sistema.

"Nije svaki navijač Union Berlina neprijatelj države, ali je svaki državni neprijatelj navijač Uniona" – glasio je novinski naslov u jednom satiričnom berlinskom glasilu, neposredno pred pad Berlinskog zida.

Nadimci kluba "Gvozdeni" ili "Gvozdeni Union", su izvedenice, jer su evoluirali iz ranijeg naziva "Dečaci metalci", kao aluzija na plavu garnituru dresova u kojim su fudbaleri Uniona igrali, što je stvaralo poređenje i identifikaciju sa radničkim kombinezonima.

Jedan od razloga što su navijači sebe nazivali autsajderima, tokom postojanja Istočne Nemačke, je s današnjeg gledišta potpuno jasan. Naime, između 1979. i 1988. godine Dinamo osvojio čak deset uzastopnih titula prvaka države.

Od navijača i fudbalskih fanatika, Dinamo Berlin posmatran je kao moćnik, sa prednostima u dovođenju igrača, ali i finansijskom podrškom, kao i političkim uticajem dugogodišnjeg ministra državne bezbednosti Istočne Nemačke Eriha Milkea.

Uprkos podršci "večitom" protivniku Union je postajao sve popularniji sportski kolektiv, ne samo u Istočnom Berlinu, oko koga su se okupljali disidenti i mladi buntovnici, u prvom redu pankeri, ali uz veliku kontrolu države.

Priča se da su navijači Uniona prkosili državi, osamdesetih godina, jer su često skandirali "Zid mora da padne!", onda kada su protivnici na terenu formirali takozvani živi zid, tokom slobodnih udaraca.

Međutim, pojedini navijači negiraju ovakve navode, smatrajući da pristalice Uniona nemaju veliku ulogu u političkim i društvenim promenama u državi, već da su isključivo lokalpatriotski nastrojeni.

Počasni predsednik kluba Ginter Milis je u dokumentarnom filmu o klubu, između ostalog rekao da je Union veliki klub sa velikim uticajem na razvitak fudbala u Nemačkoj.

"Union nije bio klub disidenata, ali smo morali da se borimo protiv velikog političkog i ekonomskog otpora sa kojim smo se susretali, iznova i iznova. Snagu smo dobijali od naših navijača", rekao je Milis.

Pank u kući starog šumara i Nina Hagen

Himnu navijača Union Berlina pod nazivom "Gvozdeni Union" napravila je Katrina Nina Hagen, pank muzičarka i verna obožavateljka kluba.

Gromoglasno izvođenje navijačke pesme fanatično pevaju navijači Union Berlina pred početak svakog meča na "Stadionu u kući starog šumara".

Dom fudbalera Union Berlina trenutno prima 22.000 gledalaca, a na njemu će biti odigran prvi od dva susreta između Uniona iz Berlina i Brisela.

Rojal Union klub duge istorije i uspeha novijega datuma

Na pomen belgijskog fudbala, mnogima su prve asocijacije, kada je reč o klubovima – Anderleht, Standard Lijež, Klub Briž i eventualno Genk i Gent.

Prilično mirnije istorije od rivala u osmini finala, Rojal Union je baš kao i radnički klub iz Berlina od nedavno dospeo do šireg interesovanja evropske fudbalske publike.

Prvi deo imena belgijskog kluba ukazuje na korelaciju sa monarhijom, odnosno tadašnjom kraljevskom porodicom u Belgiji i kraljem Leopoldom Drugim koji je prema dostupnim informacijama, prilikom osnivanja kluba 1897. godine pružio i neznatnu finansijsku podršku.

Svoju prvu od ukupno jedanaest titula Union Brisel je osvojio 1904. godine, dok je od 1933. do 1935. tim odigrao 60 mečeva bez poraza, čime su postavili još uvek neoboreni rekord po broju neporaženih utakmica u Belgiji.

Između 1958. i 1962. godine klub je imao kratak period evropskog uspeha, igrajući Kup sajamskih gradova, a najveće dostignuće u ovom takmičarskom izdanju imao je u periodu od 1958. do 1960 kada su dva puta igrali polufinale.

Međutim, 1963. klub je ispao u drugu ligu, a 1980. je igrao u najnižem takmičenju belgijskog profesionalnog fudbala.

Naime, uslovno rečeno, propadanje kluba zaustavljeno je 2018. godine. Vlasnik engleskog Brajtona i nekadašnji defanzivni fudbaler MK Donsa, Toni Blum kupio je Rojal Union i napravio konkurentan tim u najjačem klupskom takmičenju u Belgiji.

Bitka Berlina i Brisela za Evropu

U političkom smislu, Berlin i Brisel uz još nekolicinu glavnih gradova vode glavnu reč u Evropskoj uniji.

Neretko, uz povremene nesuglasice i uz borbu za prevlast i veću moć, odnosno uticaj u zajednici.

U četvrtak od 18.45 između Union Berlina i Union Rojala počeće fudbalska bitka za istorijski rezultat u Evropi.

U novije vreme, oba kluba su se zadovoljavala mestom pri vrhu tabele u domaćoj ligi i nisu imali veći iskorak ka završnici nadmetanja u Evropi.

Pre početka susreta u Berlinu, može se konstatovati da su podjednake šanse oba kluba za trijumf. Forma je apsolutno ista, u poslednjih pet susreta zabeležili su po jednu pobedu i jedan poraz, ali i tri remija.

Ono što je neće izostati jeste velika borba i želja za pobedom koja ih dovodi na korak od četvrtfinala Lige Evrope, ali i frenetična atmosfera na stadionima u Berlinu i Briselu.

недеља, 14. јул 2024.
37° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару