Читај ми!

Turistički vodič koji specijalne goste vodi i na maminu sarmu

Srbiju je do decembra prošle godine posetilo više od milion i po stranih turista. Beograd je strancima prvi izbor kada dolaze u Srbiju, a tu imaju priliku i da upoznaju Željka Petrovića, neobičnog turističkog vodiča, koji ih dočekuje u narodnoj nošnji, a ponekad sa titovkom i crvenom maramom i vodi u obilazak prestonice i širom zemlje.

U torbi sa kojom Željko Petrović dočekuje goste Beograda su rekviziti koji bi trebalo, pored narodne nošnje, da im učine boravak zanimljivijim i lepšim.

„Imam tu par razglednica, par magneta. Imam rakiju, koja je odlična i lepo izgleda, a to je jedna od obaveznih stvari koje delim na turama. Imam vodu kada mi se osuše usta. A tu je i ćirilica, da se pokaže gostima naše pismo“, kaže Željko.

Priznaje da pljosku sa rakijom ne vadi odmah, a njegova pojava kod turista uvek izmami osmeh, što je svakako dobar početak, smatra gost Beogradske hronike. Kasnije, kada se malo opuste, žele i da se slikaju sa njim, da stave šajkaču ili titovku. Ponekada se dogodi da požele i da kupe neki komad narodne nošnje.

Bilo je turista koje je Željko odveo i kod majke na sarmu. I to ne samo na sarmu, već kompletnu gozbu – od predjela, preko supe, pa zatim sarme i slatkiša.

„To je mahom bilo iznenađenje za neke moje stare, ali specijalne goste. Majka je sarađivala, ali joj nije bilo lako da sve postigne s obzirom na to da još uvek radi“, dodaje sagovornik Ane Manojlović.

Turisti obično ne znaju mnogo o našoj zemlji i Beogradu pre nego što dođu, ali zato odmah budu oduševljeni, pre svega energijom grada, dobrom atmosferom, a pored toga i istorijom i kulturom naše zemlje, naglašava Željko.

Takođe, iskustvo mu je pokazalo, postoji prilična razlika između turista iz Istočne Azije i ostalih nacija. Oni su više zainteresovani za prirodu Srbije, da vide pećine, vodopade, šume, planine, vidikovce..., dok zapadne komšije ili oni preko okeana više se interesuju za kulturu, istoriju, za devedesete, za komunistički period, kraljevinu i istoriju srednjovekovne Srbije.

Kada ga vide sa crvenom maramom i titovkom na glavi, mnogi prepoznaju o čemu se radi, posebno gosti iz regiona i istočnog bloka, dok gosti sa zapada mnogo manje znaju o tome i uglavnom na to gledaju iz negativne perspektive.

„Ali to je uglavnom deo predstave. Obično stavim kapu i maramu ispred Pionirskog parka, ili kada posećujemo Muzej Jugoslavije, tako da je to generalno zanimljivo njima kao jedan vizuelni motiv, a onda i ta priča koja dolazi iza“, napominje Željko i najavljuje da je spremio i vojvođansku nošnju, tako da će ga viđati po Novom Sadu, Subotici, Somboru, Kikindi i širom Vojvodine.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво