Други век – Драган Мићановић

У изузетној генерацији глумаца која је средином деведесетих година прошлог века бљеснула на нашем филмском небу (Сергеј Трифуновић, Небојша Глоговац, Ненад Јездић) сасвим посебан и по могућностима и по дометима је Драган Мићановић.

Он се узвишеном глумом и продуховљеном појавом на почетку филмске каријере наметнуо снажним драмским улогама у филмовима "Тамна је ноћ" и "Убиство с предумишљајем" које су га промовисале као правог глумачког аристократу спремног на најделикатније глумачке подухвате. То доказује и поетском улогом у филму Пурише Ђорђевића "Танго је тужна мисао која се плеше" после кога је тумачио главне улоге у Шотрином "Лајању на звезде" и крвавој комедији Ђорђа Милосављевића "Точкови".
Каријеру наставља у Лондону. Најпре у Шекспировом "Глоб тетатру", затим на телевизији а онда и на филму малим улогама код великих редитеља као што су Џоел Шумахер, Џејмс Ајвори а нешто касније и Гај Ричи. Без обзира колика му је улога, карактеристично за Мићановићево учешће у међународним пројектима је што је свакој од њих био максимално посвећен и што је глумачки био равноправан са великим именима светског филма. То се најбоље види у "Кориолану" Рејфа Фајнса. Повратак кући доноси му главну улогу у "Мотелу Нана" и у хорору "Мамула" после кога ће снимити још неколико филмова страве и ужаса.
У емисији "Други век" Драган Мићановић говори о својим најбољим филмским улогама, о жељи да снима још комедија, о томе како му је позориште, у коме је постигао скоро све, помогло да се искаже на филму.
Посебан одељак су сећања на енглески део каријере као и размишљање о глумачкој посебности која колико може да помогне толико и одмаже глумцу и његовој каријери. Иако тренутно снима више него икада, Драган Мићановић се тек нада великим филмским улогама и не крије шта би и кога највише волео да игра.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, сниматељ Федор Мунижаба, монтажерка Милица Живојиновић. 

број коментара 0 Пошаљи коментар