Странац у Србији: Тереза Крафорд

Американка Тереза Крафорд живи у Митровцу на Тари са супругом Борисом и троје деце. Тереза је била 8 година звезда америчке одбојкашке репрезентације и чланица одбојкашких тимова у још 7 земаља. Пре неколико година је решила да напусти каријеру и започне нови живот са породицом на планини.

Тереза и Борис, кога је упознала у Швајцарској, док је радио у њеном тиму као кондициони тренер, дошли су на Тару пре две године, где су реализовали специфичан концепт "Retreat Tara" - "повлачење у природу" . Они данас у својој кући примају све оне који желе да се повуку у мир и препознају своје жеље и могућности за неку промену, угледајући се управо на Терезино искуство.

А разлога за живот у селу на планини је много. Ту деца несметано испољавају своју енергију.

Синови Ранко и Џексон имају тек по неку играчку, јер их сами праве док се играју у дворишту на самом ободу шуме или у шетњи на пољани. Предности живота на Тари има много, али је свакако једна од најважнијих што Тереза користи храну из природе. Када је време за ручак, одлази у шуму да набере коприву, што ћемо видети у овој емисији.

"Од Терезе ћемо научити и како да постанемо флексибилнији према својим зацртаним плановима, које би требало, пре свега, да подредимо ритму природе. И ми смо научили на самом снимању да је хладноћа и магла, која нас је задесила на Тари крајемем августа, управо магија, коју можемо само да препознамо када се повучемо у природу и ту поново пронађемо себе. Како нам је обjаснила Тереза: "Сваки дан је леп и по киши, и по магли," каже Ранка Јакшић, ауторка и уредница емисије "Странац Србији".

Аутор и уредник Ранка Јакшић
Редитељ Ивана Стивенс

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 03. јан 2019, 19:44) - Aleksandra Novaković [нерегистровани]

Predivno

Zaista optimisticna prica i predivna. Daje nadu ljudima i pokazuje da jos uvek postoje ljudi koji cene i vole ono sto je prirodno i da je sreca nesto vise od pukog novca. Moja cerka koja je 7 godina odgledala je emisiju sa mnom i odusevila se. Voleli bi da stupimo u kontakt sa njima, pa kako bismo to mogli, a da ne moramo da zapucamo do Tare jer nam je predaleko? Hvala unapred.