Старо српско писано наслеђе: Запис у камену

Одувек човек оставља запис у камену: речју - коју клеше у камену, сликом - коју прави од комадића камена. У мозаику и на фресци и обликом - који извлачи из камена, у вајарству и архитектури.

Осим боје посебан домен изражајности камена чини структура, зрнастост и прозирност камена, као и могућност упијања или одбијања светлости.

Реч уклесна у камен - носи постојаност и достојанство самог камена.

Као што Његош у "Горском вијенцу" говори да удар нађе искру у камену-без њега би у кам очајала, тако и човек тражи скривене путеве свог духовног трагања и идеју вечности.

У језгровитости камена, савремени уметник, подједнако као и уметник праисторије или средњег века проналази невидљиве силе; обелодањује енергију камена; открива дух камена наталожених миленијума; невидљивим силама даје видљиви облик.

Ако је камен, метафорично, згуснуће времена, простора и материје, онда би запис у камену - било речју, сликом или обликом - био згуснуће "мисли", у емисији "Запис у камену" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе", Редакције за науку.

Сценарио: др Рајка Бошковић и Ивана Ковачевић

Аутор серије: Ивана Ковачевић

број коментара 0 пошаљи коментар