Parlament o izveštaju Fiskalnog saveta; Petrović: Privredni rast Srbije ispod potencijala

Skupština Srbije raspravljala je o izveštaju Fiskalnog saveta. Predsednik Saveta Pavle Petrović kaže da bi do kraja godine mogla da se uvedu nova fiskalna pravila, navodeći da postoje indicije da je Ministarstvo finansija spremno da o tome razgovara.

Tokom rasprave o izveštaju o radu Fiskalnog saveta Srbije za 2018. godinu, poslanici su polemisali o javnom dugu, budžetu, usklađivanju penzija, ali i o investicijama koje, po rečima predsednika tog nezavisnog državnog organa Pavla Petrovića, iznose 18 odsto.

Petrović je rekao da je 18 odsto ukupan iznos investicija, uključujući i strane i domaće, a da su uporedive zemlje sa Srbijom imale negde od 23 do 25 odsto investicija, navodeći da je to jedan od ključnih razloga zašto je privredni rast u Srbiji ispod potencijala.

"Srbija ima potencijal da raste negde oko 3,5 odsto, što je i predviđeno za ovu godinu. Srbija bi mogla da raste pet do šest odsto sa strukturnim reformama, sa promenom privrednog ambijenta", rekao je Petrović u parlamentu.

Petrović ocenjuje da bi to bila respektabilna stop rasta i da bi Srbija tada brže rasla nego uporedive zemlje centralne i istočne Evrope i počela bi da ih sustiže.

"Tačno je da su povećane investicije u 2019.godini, ali struktura investicija nije dobra. Malo je otišlo na povećanje za puteve i ništa za životnu sredinu. Otišlo je i za vojsku i policiju, ali to ne podstiče privredni rast", rekao je Petrović.

Podsetio je da je Fiskalni savet već predlagao da se nova fiskalna pravila modifikuju i zakonom urede, a njih bi, kaže, činila dva stuba – niski deficit i javni dug.

Prema njegovim rečima, nizak državni deficit je dostižan, jer je sada, zahvaljujući uspešnoj konsolidaciji, strukturno uravnotežen.

"S ozbirom da je to tako i ove godine, imaćemo izbalansirani budžet ili mali suficit. Bilo bi dobro da se postojeće stanje stavi u zakon i da se napravi čvršćom obavezom vlade i države", naveo je Petrović predstavljajući u parlamentu izveštaj Fiskalnog saveta za 2018. godinu.

Dodao je da je javni dug Srbije sada 51 odsto BDP-a i predviđanja su da će u narednim godinama nastaviti da pada na između 45 i 50 odsto, a onda i ispod 45 odsto, ukazujući da bi taj maksimalni dug trebalo da se takođe reafirmiše.

Kako kaže, to bi bila dva temelja koja bi obezbeđivala da buduća fiskalna politika bude pod kontrolom i da bude zdrava.

"To utiče na kreditni rejting zemlje, kamatne stope, privredni rast i život građana, jer imate stabilnu privredu bez inflacije. Postoje indicije da bi Ministarstvo finansija htelo da diskutuje o tim predlozima i nadamo se da bi do kraja godine ta nova fiskalna pravila mogla da se uvedu", istakao je Petrović.

Predsednik Fiskalnog saveta kaže da u oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine nije planirano dovoljno investicija za 2019. godinu, budući da one predstavljaju uslov za privredni rast, ali, kako kaže, postoje najave da će se to dogoditi u 2020. godini.

"To smo videli u fiskalnoj strategiji vlade koju analiziramo i mi to podržavamo", rekao je Petrović i ukazao da je Vlada Srbije, prvi put posle 2011. godine, sada poslala fiskalnu strategiju koju u ovom trenutku razmatra Fiskalni savet i koji će dati svoje mišljenje.

Smatra da bi zbog transparentnosti, vlada trebalo da usvoji budžet početkom novembra i da ga pošalje u Skupštinu, pa da tek onda uđe u skupštinsku raspravu, kako bi se usvojio do sredine decembra.

"To do sada nije činjeno, i to je loše. Sada postoje najave da će taj kalendar da se poštuje, mi to snažno podržavamo i preporučujemo i vama da u tom pravcu delujete", poručio je Petrović poslanicima.

Fiskalni savet Srbije ocenio je i da je zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru postalo kontraproduktivno, jer delovi javnog sektora ne mogu da rade efikasno. Kaže da je neophodna fleksibilnija kontrola, te da se naprave potrebe kako bi se videlo realno stanje.

Dodaje da postoji naznaka da će se od 2020. godine uvesti fleksibilnija kontrola, što Savet podržava, a mišljenja je i da se neopravdano odlažu platni razredi.

Petrović se osvrnuo i ne penzioni sistem, rekavši da ide u dobrom pravcu, ali s nepotrebnim zakašnjenjem, jer je Fiskalni savet već predlagao da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija, kao i da se penzije ne usklađuju diskreciono.

Podsetio je da je Fiskalni savet negativno ocenio odredbu Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju da Vlada i Skupština diskreciono određuju penzije, navodeći da se sada predlaže "švajcarska formula", što Savet pozdravlja.

Poslanici vladajuće koalicije: Savet iznosio političke stavove 

Predsednica skupštinskog Odbora za finansije i poslanica SNS Aleksandra Tomić navela je da je prošle godine Srbija imala nivo investicija od 3,3 milijarde evra, što je ukupno koliko ima ceo Zapadni Balkan.

Navela je da se na sednicama odbora uglavnom raspravljalo oko formule koja treba da uspostavi ravnotežu kada je u pitanju budžet i povećanje penzija.

Dodala je da je budžet od 2013. godine usvajan uvek u roku i da ništa nije skrivano od javnosti i smatra da je Fiskalni savet iznosio neke ocene "političkog karaktera" koje su koristile neke stranke da bi kritikovale vlast.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Đorđe Milićević takođe smatra da su pojedini članovi FS davali neke političke izjave, pa je tako pomenuo onu koja kaže da je neophodno povećanje životnog standarda da bi se zaustavio odliv mladih, što su, kaže, iskoristili i pojedini opozicioni delatnici.

"Ne želim da verujem da ste vi ovakvom izjavom želeli da se bavite politikom i politikanstvom, ali to je činjenično", rekao je Milićević.

SPS, kaže on, smatra da je Srbija na dobrom putu i da je pozitivan trend vidljiv i prepoznatljiv, što je, dodaje, u izveštaju FS i konstatovano.

"Javne finansije su sigurne i stabilne, ali predstoji teži deo da se sačuvaju postignuti rezultati i teška fiskalna dostignuća. Po našem viđenju, tri su ključne reči kada govorimo o reformskom kursu Vlade Srbije – reforme, rast i razvoj. Temelji reformskog kursa su postavljeni 2014.godine i neko je takvu odluku morao da donese, jer je Srbija bila pred bankrotom", ukazao je Milićević.

Zahvaljujući nepopularnim merama, došlo se do toga da danas imamo sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, a ne na politici, dodao je Milićević.

Prema njegovim rečima, danas je jasno da je vlast bila u pravu kada je započela reforme, dok su, pojedini, kaže, gledali pojednostavljeno na to i govorili da se "otimaju plate i penzije".

"Sada je stvoren dobar osnov za povećanje plata i penzija", poručio je šef poslanika SPS.

Kaže, kada je reč o formuli za obračunavanje penzija, da je za SPS najvažnije da su penzije stabilne, navodeći da se razmatra nekoliko modela.

"Treba sagledati realan rast privrede, rast inflacije i rast potrošačkih cena", rekao je Milićević.

On je naveo i da su realizovana dva cilja – trajno smanjenje javnog duga i deficita.

"Srbija se danas nalazi na 48.mestu na svetskoj Duing biznis listi, a pre započetih reformi bili smo na 91.mestu", naveo je Milićević.

Podsetio je da je država za 2019. godinu budžetom izdvojila 19 milijardi dinara više za plate zaposlenih u javnom sektoru, te da su one od 1. januara uvećane za sedam do 12 odsto, a takođe uvećane su i penzije zbog ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija.

Opoziciji smeta "preveliko poverenje" u preporuke MMF-a

Poslanik Stranke moderne Srbije Aleksandar Stevanović rekao je da pozdravlja najavu novih metoda obračuna plata u javnom sektoru, jer Srbija ima velike probleme da u tom sektoru zadrži najbolje ljude.

Mišljenja je da bi rast sa strukturnim reformama mogao da bude i pet do šest procenata, ocenjujući to izazovom za Srbiju.

Pozdravio je i što je FS veliku pažnju u izveštaju posvetio zaštiti životne sredine, jer pravi izazovi u toj oblasti tek slede.

"Onog momenta kada otvorimo Poglavlje 27 izazovi će biti neverovatni. Treba da razmišljamo o nivou investicija u zaštitu životne sredine", rekao je Stevanović.

Govoreći o predlozima o fiskalnim pravilima, Stevanović je kazao da mu je žao što nije usvojen predlog njegove poslaničke grupe, da se konstatuje činjenica da godinama imamo kumulativni dug konsolidovane Srbije koji je preko 45 odsto i da se zakonom "ujednači stvarnost".

Poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović primetio je da je sednica Skupštine Srbije zakazana uredno, unapred i da je to korak u dobrom pravcu koji mora da se konstatuje.

Vukadinović kaže da se ne slaže sa tim da se samo slede preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nazivajući ga "svetom kravom" koji, kako kaže, samo objavljuje svoje savete.

"Vi ste (FS) onda tu neka transmisija između preporuka MMF i vlasti. U vašem izveštaju vidim dozu kritike prema merama vlasti, ali nedovoljnu kritičnost prema preporukama i savetima MMF i drugih svetskih globalnih institucija", rekao je Vukadinović.

Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Šešelj je takođe konstatovao drugačiju atmosferu u Skupštini Srbije, a potom se osvrnuo na izveštaj Fiskalnog saveta.

"Mi kao zemlja ograničenog suvereniteta ne možemo da donosimo sopstvene odluke. To je svima jasno, niti u ekonomiji, niti po nekim spoljno-političkim pitanjima. Već 19 godina je MMF u Srbiji sve i svja, za sve se pita, i kolika će nam biti cena struje i koje državno preduzeće treba da prodamo, koliko treba da smanjimo plate i penzije. MMF je glavni autoritet za ekonomiju Srbije", smatra Šešelj.

Šešelj tvrdi da strani investitori, za razliku od domaćih, dobijaju više od 10.000 evra po radnom mestu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 20. jun 2019, 07:25) - anonymous [neregistrovani]

Koliko ja vidim

Citajuci pazljivo ovaj clanak,zakljucila sam da nije sve bas tako kako nam nasi politicari ,na celu sa Predsednikom,pricaju. Cak je i ovaj clanak tako napisan da ljudi koji ne prate ekonomiju,niti su iz te oblasti, ne mogu da steknu sliku o istini koja nam je prezentovana. Da budem otvorena do kraja. FS je cak demantovao Predsednika u nekoliko stvari. Sada ne bih ovde pisala o fabrici Zastava, o ovim poplavama i jos nekim stvarima koje ce imati uticaj na nas BDP.

(sreda, 19. jun 2019, 18:26) - TRex [neregistrovani]

Najniže penzije

Trebalo bi definisati zakonski i "najniže garantovane penzije", jer one su ustvari socijalna kategorija, tako da budu min. 1/3 prosečne neto plate. Takva penzija sada iznosi oko 15.500 i kada se plate računi i lekovi, ostaje samo za gladovanje.