Agrobiznis na jugu Srbije

Na jugu Srbije poljoprivrednici imaju male parcele i zemlju obrađuju uglavnom za svoje potrebe. Ministarstvo smatra da je rešenje u udruživanju, jer obezbeđuje siguran plasman proizvoda i veće cene.

Blagoje Janjić iz Srpske Kuće poljoprivrednik je više od pola veka. Bavi se ratarstvom, povrtarstvom, stočarstvom i voćarstvom, ali prvenstveno za potrebe svoje porodice.

"Najveći faktor da se unapredi poljoprivreda je da se regulišu cene, pa da se čovek opredeli i da zna za koju cenu da radi", kaže Janjić.

Skender Bujaj iz Velikog Trnovca godišnje u tri plastenika - 150.000  korena cveća, paprike i paradajza - uloži pet hiljada evra, ali zaradi  duplo više. "Treba nam pomoć u kreditima od države", ističe Bujaj.

U Bujanovcu ima 1.700 registrovanih poljoprivrednika, ali većina na sitnim parcelama proizvodi uglavnom za svoje potrebe. Ministarstvo poljoprivrede smatra da je rešenje u udruživanju.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Slobodan Teofanov kaže da poljoprivrednici udruženi u Zemljoradničke zadruge mogu da planiraju, pre svega, svoju proizvodnju, a s druge strane da skupo prodaju svoj proizvod.

Za projekte Američke agencije za razvoj "Žene u agrobiznisu", javilo se više od dve stotine kandidatkinja. "Interesovanje je veliko, pa smo otvorili i drugi krug. Uvideli smo koliko su žene dobro organizovane i  zainteresovane za poljoprivredu", navodi Lou Faoro, direktor Američke agencije za razvoj.

U zemljama Evropske unije poljoprivredom se bavi 3 odsto stanovništva, u Srbiji 20 odsto.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 01. apr 2011, 14:21) - anonymous [neregistrovani]

"Agro Kooperacije"

Postoje dva osnovna pravca regulisanja Poljoprivredne Proizvodnje unutar stvaranja Evropske Unije.
Jedan je tipican primer modela Holandije, gde se vlasnici sa malim posedom odricu prodajom svojeg imanja u korist vecih Posedavaca iza kojih stoji jaka Agrarna Kooperativna Razvojna Banka. Na taj nacin Poljoprivrednik postaje Poslodavac/Preduzetnik kao i u svim drugim Privrednim Strukturama, Registrovana Agro Companija.
U drugom modeli, na principima Francuske, Poljoprivrednici su zadrzali svoja imanja i individualno koristili Evropske Fondove za Razvoj Poljoprivrede. Raspodela ovih sredstava je u masovnom doprinela razvoju Tehnologija i ulaganja u Poljoprivredne masine, ali je produktivnost na malim posedima srazmerno bila mnogo slabijeg intenziteta.
Kojim ce modelom ici Srbija ostaje da se vidi: putem vece Produktivnosti(mega Agrobiznis) ili ostati pri verno proverenom kvalitetu sa proizvodnjom malih, ali kvalitetom konkurentnih opravdanih kolicina!?