Sećate li se onih rođendanskih sendviča sa krastavčićima

Sendvičići sa margarinom, šunkom, kapljicom kečapa i majoneza, parčencetom barenog jajeta i krastavčića. I na kraju rendani kačkavalj. Ukus dečjih rođendana.

Danas se za dečje rođendane zovu animatori, ili se ide u neku igraonicu. Tako je i najlakše, jer kako održati pažnju deci koja rastu uz svet video-igrica i Jutjuba?

Ni hrana nije problem – pozoveš ketering, poručiš tortu u obliku Ane i Else, Spajdermena ili Betmena.

A moja generacija i stariji su imali isključivo ketering by mama. U čaše od "cipiripija" stavljali smo grisine, u činijice smoki.

Mame su kupovale bagete i pravile prelepe sendviče, koji prkose svim pravilima ishrane.

Torte nisu bile na spratove i nisu imale noseve. Retko su bile u boji. Bilo je važno samo da imaju dovoljno svećica.

Bile su to klasične čokoladne torte, ukrašene šlagom, "švarcvald", retko "moskva šnit".

Rođaci bi dobili "mačje oči", jer ko će još da se cima da pravi dve torte.

Pitala sam kolege šta su oni jeli na rođendanima, i odgovor je manje-više uvek isti. Neki su pored sendviča jeli žu-žu ili, ređe, picu. Negde su sendviči bili siromašniji ili pak bogatiji za parče kobasice.

A šta smo radili, niko se ne seća. Animatori nam u svakom slučaju nisu bili potrebni.

Neke maštovite majke su organizovale tombole u kojima bi glavna nagrada bilo "kinder jaje" ili "toblerone". Nekoliko puta smo igrali asocijacije i pantomime.

Bilo je i nekoliko maskenbala. Ja sam uvek bila Pipi Duga Čarapa. Nikada nisam bila jedina.

U nekom trenutku, zapadni trendovi su stigli i kod nas – slavili smo rođendane u diskotekama i "Mekdonaldsu". Odeš na tuđ rođendan i još dobiješ poklon. Savršeno.

Jednom sam, tako, dobila Lumijera iz "Lepotice i Zveri". Tokom bombardovanja, kada su na televiziji objašnjavali građanima šta da spakuju i ponesu sa sobom u sklonište, uvek su spominjali baterijske lampe. A ja bih ponela mog Lumijera koji bi jedino mogao da mi osvetli nos.

Uvek je bilo iskakanja. Drug moje sestre je vodio celo odeljenje u "Mekdonalds", pa u bioskop da gledaju "Poslednju ekskurziju". Mislim da je "Kozara" tada još postojala.

To pamtim jer majka jedne devojčice nije javila nama da će rođendan trajati pet sati, tako da je celoj porodici Vuk skratila život za nekoliko dana.

Postojala je i jedna diskoteka koja je bila popularna. Seli bismo u krug i neki mađioničar bi vadio maramice iz rukava i pokazivao trikove sa kartama.

Ja sam uglavnom merkala hranu koja je bila iza njega i koju bismo odmah posle smazali, a zatim đuskali.

Od svega toga je u tinejdžerskom periodu ostalo samo đuskanje, koje se vremenom kod mnogih pretvorilo u poziranje.

Nestali su slatki mali sendviči, verovatno nisu dovoljno fotogenični za Instagram.

#sendvicsakrastavcicem

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 10. sep 2019, 19:55) - anonymous [neregistrovani]

Sendviči

Da, sve isto smo pravili a ponekad bi ih stavili u rernu i to bi onda bili topli sendviči. Pravila se i ruska salata.
I naravno, sve to pravim i danas u 65 oj.

(utorak, 10. sep 2019, 16:34) - anonymous [neregistrovani]

Torta i rostilj.

Secam se da su se majke mojih drugara skoro i takmicile koja ce lepsu tortu da napravi. Danas svi jedemo moskvu snit i cao zdravo. Dozivljaj je kada neko napravi rostilj a nekada smo to imali svake nedelje pred zgradom. Meni su rodjendani u MC bili zanimljivi.

(utorak, 10. sep 2019, 03:14) - anonymous [neregistrovani]

Сендвичи

Мој отац је радио у фирми која је између осталог правила и тако нешто и мој омиљени оброк су били и остали сендвичи. Често их је правио и то ми је био најбољи доручак или мезе. За рођендане обавезни. Бар једном недељно их и даље правим, једино што помало мењам садржај и боју али су то увек они омиљени сендвичи. Ту ни пица ни пљеска немају шансе, они иду у резерве.
Једино што све ређе налазим француске векне од којих су најбољи сендвичи..

(ponedeljak, 09. sep 2019, 21:04) - VirtualSpore [neregistrovani]

#SendvicSaKrastavcicem

Član sam "novije" generacije, razvijam prosečno sat/sat i po na Ig-u dnevno i kroz pola kuće vičem "Hey Google" da me podseti koliko dugo se kuvaju jaja za doručak.

Ipak su i na mom poslednjem, dvadesetom, rođendanu sendviči bili tu. Pored mnogih drugih stvari naravno, jedan tanjir bio je posvećen tom kiselkasto-hrskavom božanstvu, mekoći toplog bageta, i uvek preterano izrendanim kačkavaljem. Teško mi je da zamislim jednog dana, rođendan svoje dece bez #sendvicsakrastavcicem, ne bi mi to bilo to.

Odličan tekst, odoh da napravim sebi par komada :D

(ponedeljak, 09. sep 2019, 07:29) - anonymous [neregistrovani]

bezbrizna vremena

e to su bila bezbrizna vremena puna smeha, igre, razgovora a danas toga vise nema. Deca su obuzeta telefonima, mladi komuniciraju medjusobno mobilnim telefonima. Kuda to sve vodi ….