Makijavelista Herman u ogledalu našeg vremena

Na velikoj sceni bečkog Burg teatra izvedena je premijera „Hermanove bitke" Hajnriha Klajsta. To je prva režija Burgovog direktora Martina Kušeja od kad je u septembru preuzeo tu pozorišnu kuću.

Dramu o Hermanu Klajst je napisao u vreme Napoleonovih osvajanja Evrope. Bitku iz prvog veka nove ere, kad su germanska plemena zaustavila rimska osvajanja na severu, Klajst koristi kao parabolu za rađanje nemačke nacije pod pruskim vođstvom.

Šta je naciji u tom procesu dopušteno? Sve, kaže Klajst. Kušej stvara moćni vizuelni teatar bez pozajmica iz digitalne sfere. Analogno pozorište u najčistijem obliku u kome tela i ljudi zaustavljaju rat da bi počeli totalni rat. Makijavelista Herman, u ogledalu našeg vremena.

„Nažalost, on je moderan. A takvi ljudi su nestali, progutala ih je istorija. Ali danas vidimo da stižu nove generacije populista, spremnih da ljude miču kao figure. To čak postaje moderan tip čoveka, vidimo to u Evropi, vidimo u svetu. Neki su na vlasti, neki čekaju u redu da dođu na vlast. Ljudi koji misle da im pozorište drži ogledalo su često u pravu“, napominje glumac Markus Šojman.

Kako funkcioniše upotreba čoveka na putu ka višim ciljevima, najbolje se vidi na primeru Hermanove kneginje Tusnelde.

„U principu, ona je vesela humanistkinja. Hermanove manipulativne strategije je do te mere dekonstruišu, da se pretvara u krvoločnu zver i time dobrovoljno staje u službu mašinerije uništenja. Od humaniste postaje zločinac. Simboli su putokaz kroz ovaj svet, gde vlada crno, ispljuvano i krvavo“, kaže glumica Bibiana Beglau.

Ova režija Klajstove bitke u Teutoburškoj šumi je brutalna u svakom pogledu. Krv koja teče po sceni je pozorišna, ali je zato obračun sa nacionalizmom stvaran. Ovo je Kušejev šamar svakom samorazumljivom pogledu današnjih naslednika nekadašnjih germanskih plemena na istoriju kao mesto progresa, moralnog napretka i učenja.

broj komentara 0 pošalji komentar