Kako je stvarno govorio Handke, a kako su ga tumačili

Portal RTS ranije je preneo izvode iz dokumentovanog odgovora izdavačke kuće "Zurkamp" sa Vordpresove platforme "The Goalie's anxiety" na sva osporavnja i zahteve da se Peteru Handkeu oduzme Nobelova nagrada za književnost. "Zurkamp" je 31. oktobra objavio svoj odgovor koji prenosimo u celini.

Uvodna napomena

Debata koja prati odluku da se Nobelova nagrada dodeli Peteru Handkeu u međuvremenu je poprimila međunarodne razmere. U nastavku su prikupljene neke od najvažnijih tema o kojima se javno raspravljalo, a koje su potom upoređene s tekstovima i Handkeovim izjavama, kao i istraživanjima njegovih publikacija.

Sabrana dela Petera Handkea na nemačkom objavio je "Zurkamp" u četrnaest tomova 2018 (Peter Handke Bibliotek, Berlin, 2018). Drugi tom, pod nazivom "Eseji 2", čine radovi o građanskim ratovima u Jugoslaviji i među njima su: Zbogom sanjaru iz Devete zemlje, Zimsko putovanje Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili pravda za Srbiju, Letnji dodatak zimskom putovanju, U suzama, Oko velikog suda, Table iz Dajmijela, Kukavice iz Velike Hoče, Priča o Dragoljubu Milanoviću. Većina njih je prevedena.

Namera ovog dokumenta je stoga da obezbedi, gde god je to moguće, objašnjenja zasnovana na originalnim izvorima o nekim od tema o kojima se raspravljalo i da ih, po potrebi, dokumentuje originalnim citatima iz Handkeovih tekstova u engleskom prevodu.

Ovaj dokument je rad koji se stalno razvija i koji će se, po potrebi, neprekidno dopunjavati.

1. Peter Handke, Srbija i jugoslovenski ratovi

I.1 Neki posmatrači su napisali da Peter Handke negira ili opravdava genocid i ratne zločine

Iskazi:

• "Poriče srpska zverstva u ratu na Balkanu." [Flood 2019]

• "Poriče da su dobro dokumentovan genocid počinili Srbi protiv muslimana u Bosni." [Maass 2019a]

• "Apologeta je zločina." [Vulliamy 2019]

• "Literarno vešto poriče postojanje genocida." [Maass 2019b]

Objašnjenje:

Peter Handke nije ni poricao, ni opravdavao genocide i ratne zločine u jugoslovenskim ratovima. Neprestano je naglašavao sledeće: "Nikad nisam poricao, ublažavao ili obezvređivao, a kamoli podržavao bilo kakav masakr u ratovima u Jugoslaviji koji su vođeni od 1991. do 1995. godine." [Handke 2018g, 1013]

Tokom 2019. je ponovio:

"Naravno, genocid je izazvao beskrajnu patnju, što nikad nisam poricao. To je patnja koju ništa ne može da izbriše. Žao mi je zbog mojih opaski ako su čitaoce uputile na nešto drugo." [Handke 2019]

Handkeova ispitivanja se ne odnose na zločine kao takve, već na način na koji se o njima izveštavalo. Tim medijski-kritičkim pristupom on pokušava da istorijski proširi medijsko manipulisanje delima i ratnim objavama i na jugoslavensku i srpsku perspektivu. (Vidi I.2.)

U "Letnjem dodatku zimskom putovanju" Handke se brani od ponovljenih kritika relativizacije ratnih zločina poređenjem s drugim ratnim zločinima, kao i od optužbi za odbijanje prihvatanja krivice prihvatanjem srpskih stanovišta: "Ali još jednom obratite pažnju: kao što objašnjavanje predistorije nema nikakve veze s tim da se nešto pokrene, to prirodno nema ni veze s bilo kakvom relativizacijom ili slabljenjem. Ne postoje olakšavajuće okolnosti za osvetu. [Handke 2018e, 166]

Handkeovi tekstovi "Zimsko putovanje Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili pravda za Srbiju" i "Letnji dodatak zimskom putovanju" opisuju njegova konkretna putnička iskustva. To je rezultat njegovog medijski kritičkog pristupa i poetskih principa. Handke opisuje svoj princip pisanja u predgovoru američkom izdanju: "Pisao sam o svom putovanju kroz zemlju Srbiju baš kao što uvek pišem svoje knjige, svoju književnost: putem lagane analitičke naracije; svaki odeljak analiziram i problem izlažem predstavljajući ga kroz određenu formu uz gramatičko-estetsku verodostojnost. Tako je uvek, šta god da pišem, od samih početaka do poslednjih dana. [Handke1997, vii]

I.1.1 Neki posmatrači su pisali da Peter Handke negira genocid u Srebrenici

Iskazi:

• "Nekad je poricao srpski masakr u Srebrenici." [BBC 2019]

• "Osporava masakr u Srebrenici." [Vulliamy 2019]

• "Negira srebrenički genocid." [Cain 2019]

• "Poriče da su dobro dokumentovan genocid počinili Srbi protiv muslimana u Bosni." [Maass 2019a]

• "Handke ne sumnja da su u Srebrenici ubijali ljude, ali negira da je počinjen genocid." [Selimović 2019]

• "Njegova je laž da je ono što se desilo u Srebrenici bila osveta." [Selimović 2019]

Objašnjenje:

Peter Handke nije poricao genocid u Srebrenici. 

Njegov rani osvrt na ovaj ratni zločin može se videti u sledećem citatu iz "Putovanja rekama": "Dečja sandala je uznemirila površinu pod mojim stopama." "Nećeš dovesti u pitanje i masakr u Srebrenici, je l' da?, prokomentarisala je S., reagujući na to, posle mog povratka. "Neću", rekoh. "Ali želim da pitam kako objasniti takav masakr, sprovesti ga, naočigled celog sveta posle više od tri godine ratovanja [...] i još je to, navodno, moralo biti organizovano, sistematsko, dugo planirano pogubljenje." Zašto bi pobili na hiljade ljudi? Šta je bio motiv? Kakva je svrha? I zašto, umesto istrage uzroka ("psihopate" nije dovoljno) opet ništa, osim prodaje nagih, lascivnih, marketinški motivisanih činjenica i navodnih činjenica? [Handke 1997, 73f.]

Poslednja rečenica se može objasniti Handkeovom fundamentalnom kritikom, po njegovom viđenju, stereotipnog izveštavanja o jugoslovenskim ratovima (Vidi I.2.). U neposrednim posledicama genocida i početku njegovog istraživanja Handke pokušava da shvati okolnosti koje su do njega dovele. Oprezno pokušava da odmah ne potvrdi ili poveruje u sve što su mediji pisali o toj situaciji. To je kontekst u kom prvi put koristi pridev "navodni":

"Komemorativni skup povodom godišnjice navodnog (u tom trenutku, sredinom jula 1996, još osnovanog i zakonitog epiteta) genocida koji je počinjen u S." [Handke 2018e, 165]

U Handkeovom tekstu o Jugoslaviji termin "navodni" pojavljuje se tri puta [u fusnoti i 161], uvek u gorenavedenom kontekstu. Ali on je uvek svim srcem bio protiv relativizacije ratnih zločina:

"I ponavljam ljutito, ispunjen besom na srpske kriminalce, komandante, planere, ponavljam: Srebrenica predstavlja najgori zločin protiv čovečnosti počinjen u posleratnoj Evropi." [Handke 2018f, 1017]

Često je kritikovana činjenica što je Handke osudio događaj u Srebrenici, ali nije koristio izraz "genocid" kad je govorio o srebreničkom pogromu.

Njegova terminologija upućuje na stanje ljudskih prava u to vreme. Već 2006. Handke koristi izraz "srebrenički genocid" [Handke 2018b, 349f]. Ujedinjene nacije će masakr u Srebrenici proglasiti genocidom 2007. U svojoj izjavi 25. oktobra 2019. Handke izričito iznosi da je masakr u Srebrenici zapravo bio genocid. (Vidi I.1.). 

Kritikovano je i što je Handke genocid u Srebrenici nazivao činom osvete. Iako je tvrdio da bi bosanski Srbi srebrenički genocide mogli smatrati činom osvete, on nikad nije rekao da je to izgovor ili odobravanje masakra. Handke je napisao da je genocid u Srebrenici bio "neoprostiv čin osvete" [Handke 2018e, 165], "užasna osveta i večna sramota za odgovorne bosanske Srbe." [Handke 2018f, 1018]

I.1.2 Neki posmatrači su pisali da Peter Handke negira počinjene zločine u Višegradu.

Iskazi: "Kritika novinarskog izveštavanja pretvara se u sumnju u sam događaj [...] Handkeov narator [u Letnjem dodatku zimskom putovanju] negira činjenicu da se masakr u Višegradu ikad dogodio... [Brokoff 2010]

Objašnjenje:

Peter Handke nije poricao da su u Višegradu počinjeni zločini protiv čovečnosti. 

To nije učinio ni Handkeov narator u tekstu. Naprotiv, Handke izričito upućuje na zločine počinjene u Višegradu, na primer, u sledećem odeljku:

"Prema očevicima, mnoge žrtve [...] gurnute su preko mosta a sve po naređenju mladog srpskog paravojnog zapovednika" [Handke 2018e, 137]

U kritikovanim rečenicama Letnjeg dodatka zimskom putovanju Handke se protivi načinu na koji novinari izveštavaju o ratu jer, po njegovom mišljenju, streme samo za pričom koju žele da nađu. Kritikuje i način na koji novinari koriste određenu vrstu jezika kako bi svoje reportaže učinili snažnijim:

"Neverovatno je kako su sakupljači priča očevidaca, koji su se sjatili s druge strane okeana, bili samo i isključivo okupirani svojom pričom, svojom senzacijom, svojim plenom, onim što mogu da prodaju [...], ali skoro nikad uz kontekst, uz obavljanje posla koji bi dozvolio dalja objašnjenja i razjašnjenja problema [...], nikako da daju predistoriju koja je posebno karakteristična za Bosnu i Jugoslaviju, predistoriju posle predistorije, prikazivanjem problema koji bi doveo do njegove srži na potpuno drugačiji način nego što je, na primer, poslednji bedni književni odeljak [...] gde novinar s Menhetna, unajmljen da ode u Višegrad, u zaleđe bosanskih planina, ima svedoka koji je uspeo da pobegne iz grada, devojku pristunu kad su joj majku i sestru gurnuli s mosta - u stilu Tenesija Vilijamsa: "Most. Most. Most..." [fusnota, 139]

Peter Handke ne dovodi u pitanje same činjenice. On u tekstu nekoliko puta ukazuje na posledice etničkog čišćenja i o Višegradu piše: "Ovo, u međuvremenu, čisto srpsko mesto." [fusnota, 144] Takav opis i primedba o posledicama rata i ratnih zločina odgovara njegovom kritičkom stavu o medijima. (Vidi I.2.).

I.1.3 Neki posmatzrači su pisali da Peter Handke negira postojanje koncentracionih logora u jugoslovenskim ratovima. 

Izjave:

• "Napisao je da je pogrešno govoriti o "koncentracionim logorima" u Bosni." [Maass 2019a]

• "Poriče postojanje koncentracionih logora." [Vulliamy 2019]

Objašnjenje:

Peter Handke nije poricao postojanje logora u Jugoslovenskim ratovima.

U Zimskom putovanju Dunavom, Savom, Moravom i Drinom je pisao o "Srpsko-bosanskim logorima za internaciju" [Handke 1997, 17]. Štaviše, on ne ostavlja nikakve sumnje u ono što se tamo dešavalo:

"Tačno je: između 1992. i 1995, na teritorijama jugoslovenskih republika, a pre svega u Bosni, postojali su zatvorenički logori a ljudi u njima su izgladnjivani, mučeni i ubijani." [Handke 2018f, 1018]

Ovo se u sličnom obliku pojavljuje i u članku koji je 2006. napisao za Liberasion a u kom objašnjava da su, po njegovom mišljenju, postojali srpski logori, baš kao i hrvatski i muslimanski [Handke 2006c].

Handke je zaista kritikovao korišćenje određenog jezika, a posebno izraza "koncentracioni logor" za logore u jugoslovenskim ratovima. Prateći izveštavanje medija, Handke je smatrao da su oni uveli naročit jezik i terminologiju koji se odnose na holokaust kako bi u najvećoj mogućoj meri izazvali reakciju na ono što se dešavalo [Struck 2013, 82].

Ovaj jezik i terminologiju je smatrao neprimerenim i protivio se njihovoj upotrebi, sem u kontekstu holokausta:

"Nek se pojam "koncentracioni logor" nikad više ne upotrebi za opisivanje logora koji su izgrađeni tokom rata u kom se raspala Jugoslavija. [fusnota, 1017]

Treba li onda reč "aparthejd" ograničiti na njeno mesto porekla, poput mnogih drugih reči koje su primenjene na Jugoslaviju, poput "koncentracionih logora" itd.? [Handke 2018b, 317f.]

I.2 Neki posmatrači su pisali da Peter Handke isključivo zastupa srpsko viđenje ignorišući druge stavove.

Iskazi:

• "Svuda okrivljen kao apologeta [...] srpskog nacionalizma." [Charles 2019]

• "Svoje javne nastupe je koristio da [...] obezbedi javnu podršku vršiocima genocida." [Egan 2019]

• "Stav koji je vrlo sličan pogledima Miloševićevog režima." [Illić 2016]

• "Brani te ratne zločine i prikriva ih u njihovo ime." [Maass 2019a]

• "Piše o tome kako su Srbi loše shvaćeni." [Maass 2019a]

• "Veruje masovnom ubici i [...] lažima." [Vulliamy 2019]

Objašnjenje:

U svojim tekstovima o jugoslovenskim ratovima Peter Handke kritikuje ono što smatra stereotipnim izveštavanjem i posebno, kako to vidi, prebacivanjem krivice. U Zimskom putovanju Dunavom, Savom, Moravom i Drinom Handke opisuje ozlojeđenost jezikom i slikama koje koriste zapadno orjentisani mediji (Vidi 1.5.).

Nemam ništa protiv reportera na licu mesta (ili još bolje: onih koji su učestvovali u samom događaju sa tamošnjim narodom) koji ne samo da razotkrivaju, već su i pronalazači. Ti istraživači na terenu su vredni hvale!

Ali protivim se čoporima udaljenih dispečera koji su svoju profesiju pisaca pomešali sa profesijom sudija, pa čak i ulogom demagoga i koji su, iz godine u godinu koristeći iste slike i reči, sa svojih prestola, jednako užasni psi rata kao oni na bojnom polju. [Handke 1997, 74]

Handke objašnjava da je njegova odluka da srpsko viđenje uzme kao temu svojih tekstova reakcija na takvo izveštavanje. Zato pokušava da se usredsredi na ono što smatra da su zapravo skrivena srpska viđenja i iskustva.

"Prvenstveno zbog rata želeo sam da odem u Srbiju, u zemlju takozvanih agresora. Ali želeo sam i da vidim zemlju koju sam od svih jugoslovenskim država najmanje poznavao, a možda su me i novinski izveštaji i mišljenja o njoj najsnažnije privukli (ne manje od glasina koje su me od toga odvraćale). Skoro sve fotografije i izveštaji pristizali su samo s jedne strane frontova i granica u protekle četiri godine. Kad bi povremeno stigli i sa druge strane, izgledali su mi kao običan odraz uobičajenih usklađenih stavova - iskrivljeni odrazi u svakoj ćeliji oka i bez svedočenja očevidaca. Osetio sam potrebu da zavirim iza ogledala; osetio sam potrebu da otputujem u Srbiju, koja je sa svakim člankom, svakim komentarom, svakom analizom, postajala neprepoznatljivija i vrednija istraživanja, zemlja koju je jednostavno trebalo videti. Ko god da sad misli: "Aha, pro-Srbin", ili: "Aha, pro-Jugosloven", a poslednje je reč koju je skovao Špigel [nemačke novine; Spiegel - ogledalo], ne mora dalje da čita. [Handke, 1997, 2-3]

Pošto su uloge napadača i napadnutog, pravih žrtava i čistih nitkova prebrzo dodeljene i servirane takozvanoj svetskoj javnosti. [Handke 1997, 18]

Handke ne poriče druge stavove (vidi I.4.).  

U sledećem citatu on samokritički svrstava sopstveni pokušaj uspostavljanja srpske perspektive u međunarodni diskurs: Nije li, u krajnjem slučaju, neodgovorno [...] potencirati neznatna stradanja u Srbiji [...], dok su preko granice neporeciva velika stradanja, od Sarajeva i Tuzle, do Srebrenice i Bihaća, s kojima se srpske muke ne mogu porediti? Da, i ja sam se pišući svaku rečenicu pitao nije li to opsceno. Pitao sam se da li takve stavove treba zabraniti, proglasiti ih za tabu [...] Nije li onaj ko opisuje sporadične gubitke odgovoran za razvodnjavanje i prikrivanje velikih stradanja? [Handke 1997, 81f.]

U tekstu Put do reka - Pravda za Srbiju Handke objašnjava svoj stav. U kontekstu dužeg odlomka u kom kritikuje medijsko izveštavanje o ratovima u Jugoslaviji, navodeći časopise Špigel, Mond i Tajm ("Kakvo je to novinarstvo..." [Handke 1997, 75]), on piše: "Pravda je jedino čemu težim. A možda bi se to moglo nazvati i preispitivanjem, dovođenjem u sumnju". [Handke 1997, 76] 

I.3 Neki analitičari tvrde da je Peter Handke izjavio da su "Srbi u 20. veku više stradali nego Jevreji, ili bar u istoj meri". 

Izjave:

1. "Kako Handke ne vidi da izjava koju je kasnije povukao i u kojoj tvrdi da su Srbi veće žrtve od Jevreja može biti istinita samo u ograničenom kontekstu njegove psihologije i biografije?" [Kuras 2019]

2. "Insistirao je [...] da su Srbi stradali kao Jevreji pod nacistima." [Hemon 2019]

3. "Stradanje Srba je uporedio sa pogromom Jevreja." [Taylor 2019]

4. "[...] Sudbinu Srba je uporedio sa stradanjem Jevreja pod nacističkim režimom." [Traynor 1999]

Pojašnjenje:

Peter Handke je rekao: "Genocid nad Jevrejima je nešto što me je najviše potreslo u životu" [Müller 2007]. Međutim, u intervjuu srpskoj televiziji, datom 18. februara 1999, na francuskom jeziku Handke je rekao:

"Ono što su Srbi doživeli u periodu od pet, ili možda čak osam godina, nijedan narod u Evropi nije doživeo u ovom veku. Za to ne postoje kategorije. Što se tiče Jevreja, kategorije postoje, [. . .] ali ovo sa Srbima, to je tragedija bez ikakvog razloga. Ovo je skandal." [Handke 1999]

Ono što je tom prilikom izrekao ubrzo je ispravio u svom pismu nemačkom časopisu Fokus, objavljenom 15. marta 1999. godine gde piše [Handke, 1999]:

"U razgovoru za Jugoslovensku radio-televiziju, koji je vođen na francuskom u Rambujeu, u jednom trenutku sam se zbunio. Kada sam rekao da postoje kategorije kad su u pitanju Jevreji i da se o tome može govoriti, hteo sam da kažem upravo suprotno. Tako nešto mi se dešavalo i ranije, da nešto što mi je u glavi zapisano na jedan način da sasvim drugačiji usmini iskaz, pogrešan. (Problemi te vrste nisu za psihologa.)

A evo šta već dugo stoji zapisano u meni: Ne postoje kategorije kad je u pitanju istrebljenje Jevreja. Jevreji su izvan svake kategorije, o tome nema govora, to je jasno. Ali ljudi koji su u ovom veku u Evropi najviše stradali, posle Jevreja, i to od Nemaca, Austrijanaca i katoličkih hrvatskih ustaša, po meni su Srbi. Za mene je prosto neshvatljivo sve ono što je ranije učinjeno srpskom narodu, ali i ovo što se sada čini. Ita est."

Kasnije je tu ispravku ponovio više puta [npr., Handke, 2018g, 1013f; Handke 2018f, 1020].

I.4 Neki kritičari su napisali da Peter Handke nikad nije dovodio u sumnju svoje izjave i da se nije distancirao od njih. 

Izjave:

5. "On tokom godina nije odstupao od svojih stavova." [Illić 2016]

6. "Handke je godinama pisao o tome kako su Srbi pogrešno shvaćeni." [Maass 2019a]

Pojašnjenje:

Još od 1996. godine u nemačkim, ali i u svetskim medijima redovno i intenzivno vode se kontroverzne rasprave o Handkeovim izjavama. Samo o kontroverznim izjavama objavljeni su brojni eseji, pa čak i knjige [vidi Deichmann2017; Zulch1996; Gritsch2019].

S godinama, Handke je više puta pokušao da objasni i revidira svoje ranije izjave, odgovarajući na optužbe poput onih koje su opet isplivale u najnovijim debatama. Na primer, u člancima "Šta nisam rekao" i "Odgovor u pokušaju" iz 2006. godine [Handke 2018f; Handke 2018g], počev od ispravki u Fokusu od 1999. godine [Handke, 1999; cf. I.3.].

U mnogim tekstovima, odlomci koji mu se pripisuju kao izjave u stvari predstavljaju pitanja. Kako ne veruje medijima (vidi I.2.), Handke smatra da je važno da mu se dozvoli da dovede u pitanje ono što se o njemu piše: "... Što ipak samo pokazuje kako se televizijski izveštaji i slike transformišu i dezinformišu onog koji prima informacije." [Handke 2018c, 14].

"Pravda je jedino čemu težim. A možda bi se to moglo nazvati preispitivanjem, dovođenjem u sumnju." [Handke 1997, 76]

1.5 Neki kritičari su pisali da se Peter Handke podsmeva žrtvama ratnih zločina ili da njihova stradanja ne shvata ozbiljno

Izjave:

7. "Handke ismeva žrtve, ruga im se." [Brokoff 2019]

8. "Što se tiče gospodina Handkea, kada ga je novinar upitao da li ga se dotiču stradanja u Bosni, on je odgovorio: "Možeš da nabiješ te tvoje leševe u dupe! "[Hemon 2019; citat je u međuvremenu ispravljen]

9. "Kada su kritičari istakli da su leševi žrtava dokaz srpskih zlodela, pisac je odgovorio: "Možete da nabijete te vaše leševe u dupe." [Irski Tajms /Irish Times 2019/]

Pojašnjenje: 

Handke nikada nije rekao "Možete da nabijete te vaše leševe u dupe."

Nemački časopis Špigel je pažljivo istražio poreklo ovog lažnog citata [Bajer i dr. /Bayer et al./ 2019]. Tokom turneje na kojoj je čitao odlomke iz knjige "Put do reka",18. marta 1996. godine u bečkom Akademskom pozorištu austrijski novinar Karl Vendl upitao ga je zašto je posetio samo Srbiju, a ne i Bosnu. Karl Vendl je nastavio rekavši da su novinari koji su posetili Bosnu, a posebno Sarajevo, bili daleko više zabrinuti od Handkea. Na to mu je Handke odgovorio: "Možeš da nabiješ tu tvoju zabrinutost u dupe." Važno je istaći da Handke ume da bude provokativan, a dobar primer za to je njegova drama iz vremena kada je počinjao a koju je naslovio "Vređanje publike"

Međutim, to ne znači da se Handke rugao žrtvama. Štaviše, istina je nešto sasvim drugo. [Handke, 2019] Handkekovi tekstovi koji su u diskusiji navedeni kao dokaz da on ismeva žrtve, ili da umanjuje njihovo stradanje [npr. Brokoff 2019] samo su kritika onoga što Handke smatra neadekvatnom upotrebom jezika i slika kako bi stradanja bila predočena čitaocima. Handke tvrdi da nejveći broj metoda „prikazivanja" stradanja u tekstu i slici na kraju ne ispuni svoju osnovnu funkciju, već se realno koirste u političke ili druge svrhe. "Masakri", "koncentracioni logori", "genocid", "etničko čišćenje", "masovna silovanja", "soldateska", "krvoloci", "prosrpski", i svi krupni kadrovi "ruku na bodljikavoj žici" (bez bodlji), "suza na trepavicama", "staraca tužnog pogleda". Liče li slike iz Bosne iz tog perioda, na one sa makedonske, albanske ili crnogorske granice? Ne, postavke slika koje su u Bosni napravljene, uglovi iz kojih su slikane, način na koji su rađene vrlo su slični. Kakva je to istina koja se sastoji uglavnom od krupnih kadrova i ganutljivih komentara? [Handke, 2018h, 183] 

Za Handkea je medijska upotreba određenih novinarskih tehnika za prikazivanje ratnih stradanja pojedinca samo jedne strane neprimerena je i pristrasna:

Ipak, zar se nije našao neki posmatrač i pre nego što su se pojavile slike izbeglica koje napuštaju Krajinu, koji bi primetio da su srpske žrtve, gotovo neprimetne do tog trenutka, po pravilu izgledale sasvim drugačije na slici, u pratećem tekstu od velikih žrtava drugih naroda? Da, na fotografijama i sl. nekoliko Srba o kojima je i te kako imalo šta da se izveštava, oni kao da su "nestajali", što nemonovno budi sumnju, ako se uzmu u obzir njihovi sapatnici, pripadnici ostalih zaraćenih naroda. Ovi drugi su, ne tako često, možda ne baš pozirali, ali je bilo jasno da ih je neko namestio da stanu tako da to odgovara očekivanoj vizuelnoj ili izveštačkoj perspektivi.

Mada su nesumnjivo stradali, oni su prikazani u stradalničkoj pozi. Tokom godina ratnog izveštavanja, uprkos tome šro su njihove patnje bile dugotrajne i stvarne, i mada su se, bez sumnje, uvećavale, bilo je lako uočiti da su oni poslušno pravili tražene mučeničke grimase i pozirali ispred objektiva i mikrofona međunarodnih fotografa i izveštača, pratili njihova uputstva i signale i ispunjavali njihove rediteljske zahteve.

Ko može da mi kaže da grešim ili da sam zlonameran kad gledajući krupan kadar žene koja glasno rida iza rešetaka zatvorskog logora, ja vidim da ona poslušno prati uputstva fotografa međunarodne novinske agencije koji stoji ispred logorske ograde; čak i u načinu na koji se žena drži za žicu vidim nešto što je predložio trgovac fotografijama? Možda grešim, možda imam nekog parazita u oku (dete, u krupnom kadru na jednoj fotografiji, vrišti u naručju žene, njegove majke?, a na sledećoj fotografiji, u daljini, u grupi ljudi, mirno leži u naručju druge žene, njegove prave majke?), ali zašto onda nikad nisam video tako pažljivo uokvirene, mudro osmišljene i očito dobro pripremljene fotografije - bar ne ovde, na "Zapadu" - Srba koji su žrtve rata? Zašto su Srbi retko, skoro nikad prikazivani u krupnom planu, zašto gotovo nikad nisu prikazivani sami, već uglavnom u grupi i gotovo uvek samo na srednjoj udaljenosti, ili u pozadini kao da nestaju i zašto ih, za razliku od njihovih hrvatskih ili muslimanskih sapatnika, skoro nikad nismo videli da direktno gledaju u kameru, već smo ih uglavnom vidjali iz profila ili pogleda uprtog u zemlju kao da ih grize savest? Kao da su neko strano pleme? Ili kao da su previše ponosni da poziraju za slikanje? Ili možda zato što su suviše tužni da bi to radili? [Handke 1997, 20-21]

I.6. Neki posmatrači su napisali da je Peter Handke "obožavao" Slobodana Miloševića kritikujući ga što je prisustvovao njegovoj sahrani

Izjave:

• "Zauzeo se za Srbiju i vođu te države, Slobodana Miloševića, tokom ratova u Jugoslaviji devedesetih godina." [Elam, 2019]

• "I verovatno bi bilo teško ljubljenje u obraz s predsednikom iza kulisa genocida smatrati izvanrednim doprinosom podjednakom vrednovanju svih ljudi." [Fjellström, 2019]

• "Teško je shvatiti šta ga je nagnalo da obožava čudovište poput gospodina Miloševića." [Hemon, 2019]

• "Gospodin Milošević ga je pozvao da bude svedok na njegovom suđenju u Hagu, što je gospodin Handke ljubazno odbio, iako je više puta prisustvovao suđenju." [Hemon, 2019]

• "To je isti čovek koji je bio spreman da dâ izjavu u korist ratnog zločinca Miloševića kao svedok odbrane pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu." [Marinić 2019]

• "Održao je dirljiv govor na sahrani." [Jensen 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke je jednom posetio Miloševića dok je bio lišen slobode Hagu i prisustvovao je suđenju. Nijedan drugi susret nije dokumentovan. Potom je prisustvovao njegovoj sahrani.

Handke ovako opisuje posetu Miloševiću u zatvoru:

"Isto tako nisam bio znatiželjan kad je reč o nepoznatom "prijatelju" (Miloševiću) i ništa nisam želeo da saznam o njemu, bar ne nešto što je vezano za suđenje. Bilo mi je pomalo neprijatno misleći da ga je kao optuženog njegov pravni savetnik naterao da se sastane sa mnom. [Handke 2018b, 338]

Kada je došao, Milošević je sve vreme Handkeove tročasovne posete držao monolog [Struck 2013, 239]:

Samo... koga je Slobodan Milošević želeo da ubedi svojim opažanjima? "Čemu toliki trud?", [...] pitam se sad i da li je Slobodan Milošević meni izložio svoje stavove i tvrdnje toliko detaljno i strastveno zato što to nije mogao da uradi na sudu? [Handke 2018b, 363f]

Handke kritikuje predrasude o Miloševiću koje su u medijima postojale i pre nego što su prikupljeni dokazi u Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Za Handkea, pretpostavku nevinosti, čak i u Miloševićevom slučaju, može osporiti samo sudska odluka. Handke svoje sumnje formuliše pažljivo, ispitivački, uzimajući u obzir i mogućnost da možda nije u pravu:

Staromodni posmatrač čiji je pogled gotovo automatski usmeren na optuženog, okrivljenog i sad, u slučaju Slobodana Miloševića, na specifičnog okrivljenog koji je, iako bi suđenje protiv njega trebalo da traje više od godinu i po dana, unapred osuđen. (A možda i grešim?) [Handke 2018d, 278]

Ali Handke je to i i bliže objasnio:

Nijednom u svojim delima nisam opisao Slobodana Miloševića kao "žrtvu". [Handke 2018g, S. 1013]

Peter Handke zaključuje da su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i suđenje protiv Miloševića data i neizbežna činjenica:

Zahvaljujući izveštajima sa prethodnih suđenja održanih tamo (u Međunarodnom krivičnom sudu) protiv (citat) "manje važnih" okrivljenih, kao i, još više, mom direktnom učešću u njima u ulozi gledaoca, iako sam bio skeptičan u vezi sa sudom na trgu Čerčilplejn , sama zgrada, njena lokacija i naročito njen složen, hijerarhijski struktuiran dekor, izgledali su mi kao nešto, ne nužno legitimno, ali dato i neizbežno. [Handke 2018b, 336f.]

Osim toga, Handke ne smatra da je Milošević nevin:

Da, moje "unutrašnje ubeđenje" ide tako daleko da ne samo da smatram da je Slobodan Milošević pred pogrešnim sudom, već smatram da uopšte nije "nevin" (to, kao što sam rekao, nema nikakve veze sa mnom), već smatram da „nije kriv u smislu optužbi", kao i u smislu organizacije suđenja, njegovog početka, kao i načina na koji sudije to suđenje vode. [Handke 2018b, 356]

Handke naglašava potrebu za drugačijim pristupom novinara izveštavanju o ljudima poput Miloševića.

Jer, ako je on [Milošević] oblik zla (koje je prethodno bilo nepoznato), to novinar treba da istraži, a ne da napada i osuđuje. [Handke 2018c, 105]

Peter Handke je bio prvi imenovan kao jedan od hiljadu šest stotina svedoka odbrane u suđenju protiv Miloševića. Odlučio je da ne svedoči na suđenju protiv Miloševića: U međuvremenu, jedno je sigurno. Neću biti svedok na suđenju protiv Slobodana Miloševića. Ne zanima me to. Ne želim to. Ne mogu. [Handke 2018b, 331]

Miloševićeva sahrana 

Kasnije, 2006. godine, Peter Handke je prisustvovao Miloševićevoj sahrani. U govoru je rekao sledeće:

Kao pisac, voleo bih da nisam sada sam ovde u Požarevcu, već u društvu još jednog pisca, Harolda Pintera, na primer. Njegove reči bi bile snažne. Moje su slabe. Ali slabe reči će danas biti ovde. Ovo nije dan samo za jake reči, već i za slabe. [Od tog trenutka sam pričao na srpskohrvatskom, govor koji sam sâm sastavio, a kasnije ga i preveo:] "Svet, takozvani svet, zna sve o Jugoslaviji, Srbiji. Svet, takozvani svet, zna sve o Slobodanu Miloševiću. Takozvani svet zna istinu. Zato tog takozvanog sveta danas nema, i to ne samo danas i ne samo ovde. Takozvani svet nije svet. Ja znam da ne znam. Ne znam istinu. Ali ja gledam. Osluškujem. Osećam. Sećam se. Pitam. Zato sam ovde danas, blizu Jugoslavije, blizu Srbije, blizu Slobodanu Miloševiću." [Handke 2006a]

Neosnovana je tvrdnja izneta u časopisu Nuvel obzervater da je Handke mahao srpskom zastavom na Miloševićevoj sahrani i položio ruže na Miloševićev grob. [Struck 2013, 248]. Handke je podneo tužbu i dobio spor vođen zbog ovih i drugih navoda iznetih protiv njega u francuskoj štampi [Herwig 2010: 250].

U samom Handkeu su počele da se bude sumnje na sahrani jer nije želeo da ga povezuju s nacionalističkom ili jarosnom retorikom određenih govornika: 

Međutim, slušajući jednog od prethodnih govornika u Požarevcu, osećaj mi je govorio: "Ne, ne posle ovog vatrenog generala i političara koji vapi za osvetom, pri čemu su obojica želeli da raspale masu koja, izuzimajući nekoliko izolovanih slučajeva uzvika, nije dozvolila da je kolektivno ponese besna ili ljutita reakcija [...]." [Handke 2006b]

Milošević je bio poslednji predsednik sada nepostojeće države. U intervjuu datom 2007. godine, Handke na tvrdnju novinara: "Želeli ste da se oprostite od države u kojoj je on [Milošević] bio poslednji predsednik", lakonski odgovara: "Tako je." [Müller 2007].

Za Petera Handkea, Jugoslavija je bila posebna država koju su podržavale razne jezičke zajednice. Handke se divio "njihovom prilično neformalnom, za mnoge čak i oduševljenom spajanju 1918. godine, nakon kraha Habzburške monarhije, prvi put u okvirima sopstvenog nezavisnog kraljevstva u kom okupljene zemlje više nisu morale da budu kolonije u senci, a njihovi jezici šapat robova."[Handke 2018a, 13] Bio je naročito zadivljen time što se veliki deo jugoslovenskog stanovništva odupro nacističkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu. Bili su to ljudi različitih pogleda na svet koji su se udružili u borbi protiv fašizma [vidi ibid.]. Za Petera Handkea je Jugoslavija bila važna zbog njene antinacionalističke i antifašističke istorije.

Handke je izneo još jedan razlog što je prisustvovao sahrani. Kritikovao je jezik medija, koji, po njegovom mišljenju, nije bio u skladu sa pretpostavkom nevinosti.

Jezik me je odveo tamo, jezik takozvanog sveta koji je znao istinu o ovom "kasapinu", ovom "diktatoru", krivom "izvan svake sumnje", koga je trebalo kriviti za sopstvenu smrt jer je "izbegao osuđujuću presudu, izvesnost doživotne kazne." Zašto onda, pitao sam, i dalje postoji potreba da ga sud proglasi krivim? Takav jezik me je naterao da održim svoj kratki govor u Požarevcu - jezik te vrste, ne lojalnost Slobodanu Miloševiću, već lojalnost tom drugom jeziku koji nije odraz ni novinarstva, ni preovlađujuće ideje. [Handke 2018f, 1020f.] 

1. Odnos Petera Handkea prema nacionalizmu i fašizmu

II.1 Neki posmatrači su pisali da Peter Handke ima srodnički odnos sa nacionalizmom i fašizmom

Izjave:

• "U Peteru Handkeu evropske desničarske sile odavno imaju nepokolebljivog zagovornika." [Jensen 2019]

• "To je čovek koji je otvoreno podržavao ultranacionaliste i fašiste na Balkanu." [Edin Kadribegović, govornik Unije Bosne i Hercegovine u Norveškoj, citiran u Bach 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke je oduvek snažno osuđivao nacionalizam i fašizam:

Handke nevoljno učestvuje u savremenim debatama, ali kada ga novinar pita šta misli o nacionalističkom talasu u Evropi, on odgovara: "Razlikujem nacionalizam i patriotizam. Moja zemlja je Austrija. Kada neko uvredi moju majku, moju braću ili moju zemlju, a da ih ne poznaje, postajem patriota. Ali apsolutno sam protiv nacionalizma." [Bassets 2019]

U jednom prethodnom intervju Handke je izjavio: "Postoji razlika između patriotizma i nacionalizma. Patriota reaguje samo kad mu napadnu zemlju." [Müller 2007] Handke ide još dalje u svojim delima:

Ali nikad nisam postao "Sloven", pa čak ni "polu-Sloven", iako sam u međuvremenu polovično naučio da čitam ovaj jezik. Ako se danas osećam delom nekog naroda, onda je to upravo taj narod nikogovića - što ponekad može biti shvaćeno kao prednost, a ponekad kao beznađe (u trenucima kada ni ja ne mogu da zamislim zajedničke veze koje taj narod nikogovića povezuju širom sveta).

U svojim tekstovima, naročito o Jugoslaviji, Handke svoje protivljenje nemačkom nacionalizmu i fašizmu jasno izražava. Nemački novinar Lotar Miler skrenuo je pažnju na ovu činjenicu napisavši: "Eho-komora debate o Handkeovim tekstovima o Jugoslaviji ne samo da je obuhvatila tadašnje ratove, već i masakre Drugog svetskog rata." [Müller 2019]

U knjizi "Putovanje rekama" Handke spominje Kragujevac i Kraljevo, mesta gde su tokom nacističke okupacije Nemci pobili na hiljade ljudi. [vidi Müller 2019 i Handke 2018c, 73]:

A, za razliku od toga, koliko su Nemci (i Austrijanci) bili svesni onoga što su više puta uradili i izazvali na Balkanu tokom Drugog svetskog rata? Da li je to bilo naprosto "poznato" ili i zaista prisutno u zajedničkom sećanju kao ono što se dogodilo Jevrejima, ili makar upola toliko prisutno kao što je i dalje prisutno među Jugoslovenima koji su kroz to prolazili iz generacije u generaciju [...] [Handke 1997, 78-79]

Upravo je zbog toga oprezan kad je reč o novom nacionalizmu u bivšoj Jugoslaviji i, nadasve, ulozi Nemačke u tome. Čak se i pitao da li Nemačka, od tolikih zemalja, treba da se uključuje u ove sukobe, koji će se pokazati kao prva vojna misija posle Drugog svetskog rata, i to bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Lotar Štruk dodaje:

"Za nekog poput Petera Handkea, koji prezire nemački nacionalsocijalizam i sve što on podrazumeva, bilo bi istorijski bestijalno da, od svih zemalja, Nemačka, koja je okupirala Jugoslaviju tokom Drugog svetskog rata i sklopila pakt sa hrvatskim fašistima (i uz to im dozvolila da osnuju sopstvenu državu), sada diplomatski uništi Jugoslaviju." [Struck 2013, 33]. Handke nas podseća da ni slučajno ne smemo dozvoliti da se zločini koje su Nemci tokom Drugog svetskog rata počinili - zaborave: "Po završetku rata Žan-Pol Sartr je posetio Kragujevac. To je industrijski grad s nekih dve stotine hiljada stanovnika. Tu su tokom rata Nemci zarobili i streljali srednjoškolce i njihove profesore. Sartr je mogao da oseti kako je cela zemlja obavijena bolom, da cela Srbija boluje. A taj bol su uzrokovali Nemci i to mora ostati urezano u njihovim srcima. [Handke 1996]

II.2 Neki posmatrači su napisali da Handkeovi tekstovi pobuđuju mržnju.

Izjave:

2. "Handkeovi politički pamfleti nisu književnost - to su pozivi na mržnju koji jačaju predrasude." [Edi Rama, albanski premijer, citiran u Andersson 2019]

Pojašnjenje:

Nijedan tekst Petera Handkea ne pobuđuje mržnju, naprotiv. Govoreći o knjizi "Putovanje rekom" on izjavljuje:

"Moj tekst od reči do reči predstavlja štivo koji poziva na mir. Oni koji to ne vide ne znaju da čitaju. [...] i apsolutno je nepotrebno da im se naši intelektualci pridružuju u mržnji. Ja sigurno nisam išao tamo da bih se pridružio mržnji. [Handke 1996]

Osim toga, on razlikuje ljutnju, bes i mržnju:

Meni su, kao piscu, ljutnja i bes alati, ali ne i mržnja. Moji članci o Srbiji često su se bavili mržnjom koju sam navodno osećao. Naravno, ljutnja i bes imaju svoju ulogu, ali se prenose u jezičku igru rečima. [Handke 1996]

U knjizi "Putovanje rekom" Handke objašnjava kako umetnost može da doprinese borbi protiv mržnje i zalaganju za mir: Moje delo je drugačije. Dobro je zabeležiti činjenice o počinjenom zlu. Ali za mir je potrebno još nešto, nešto što nije ništa manje važno od činjenica. Dakle, sad je vreme za poetiku? Da, ako se ona shvati kao potpuna suprotnost od neodređenog. Ili možda kao ono što veže, što obuhvata - podsticaj za zajedničko sećanje, kao mogućnost pomirenja pojedinaca, za drugo, zajedničko detinjstvo. Kako onda? Ono što sam ovde napisao bilo je namenjeno raznim čitaocima s nemačkog govornog područja, baš kao i raznim čitaocima u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, jer iskustvo mi govori da će to zajedničko sećanje, to drugo, zajedničko detinjstvo nastupiti upravo kroz skretanje puta zarad beleženja trivijalnosti i biće mnogo dugotrajnije nego kroz ponavljanje glavnih činjenica. "Na jednom mestu je na mostu godinama stajala labava daska." "Da, i ti si to primetio?" "Na jednom mestu su ispod prezviterijuma u crkvi stepenice počele da odzvanjaju." "Da, i ti si to primetio?" Ili naprosto da zaobiđemo to zajedničko - jer ga svi delimo - zarobljeništvo u retorici istorije i aktuelnost i pređemo u mnogo produktivniju sadašnjost: "Pogledajte, pada sneg. Pogledajte, tamo se deca igraju" (umetnost diverzije, umetnost kao suštinska diverzija). I tako sam osetio, tamo na Drini, potrebu da bacim kamen preko vode ka bosanskoj obali (ali nisam mogao da ga nađem). [Handke 1997, 82f.]

III. Dodatak: Peter Handke i njegova bivša partnerka Mari Kolbin

Izjave:

• "A sada počast dobija Handke, književnik čija ga je bivša partnerka, Mari Kolbin, u otvorenom pismu 1999. optužila da ju je udarao i tukao" [Stokowski 2019]

Pojašnjenje:

Da objasnimo u potpunosti pozadinu ove priče: Godine 1999, gotovo deceniju pošto se rastala od Petera Handkea, Mari Kolbin je napisala otvoreno pismo u kom ga je optužila da ju je udarao i tukao. 7 Handke je to priznao biografu Malteu Hervigu i objasnio svoje postupke:

Zatim stižemo do priče koja je opšte poznata. Godine 1999, otprilike deceniju posle njihovog rastanka, Mari Kolbin je napisala otvoreno pismo. U njemu je optužila Petera Handkea da ju je udario. "Još čujem kako mi glava udara o kameni pod. Opet mogu da osetim njegovu čizmu na svom stomaku i pesnicu na licu. Ne, ti nisi čovek mira!" Ove tri rečenice su citirane širom sveta. Preterano savršeno se uklapaju u sliku Handkea kao mračnog branioca Srbije. [...] Danas je ona besna što su ljudi njen članak sveli na poslednje tri rečenice. Ali ne želi da ih povuče: "Verbalno sam iskazala svoj bes." [...] Da li ju je stvarno tukao? Pitao sam to Handkea kad smo se opet sastali u Šavilu: "Tući je glup izraz jer zvuči samopravedno", odgovara. "Bilo je to u samoodbrani. Osim toga, nije reč o udarcu u stomak, šutnuo sam je u zadnjicu. I mislim da sam je dobro ošamario. Samo sam želeo da radim, a to nije bilo moguće. U nekom trenutku sam izgubio živce. U svakom slučaju, to nije bilo dobro. Ni sam sebi se nisam svideo. [Herwig 2010: 242]

1. Bibliografija / Citirana dela

Andersson, Elisabet (2019), " ‘Skandal‘ - kritikstormen mot Akademien väyer", in Svenska Dagbladet, 15 October 2019, https://www.svd.se/skandal-kritikstormen-mot-akademien-vaxer/om/peter- handke [Accessed 24 October 2019]. 
Bach, David (2019), "Peter Handke vil aldri kunne få Nobels litteraturpris", in Aftenposten, 22 September 2014, https://www.aftenposten.no/kultur/i/5ozm/peter-handke-vil-aldri-kunne-faa- nobels-litteraturpris [Accessed 24 October 2019]. 
Bassets, Marc (2019), "Peter Handke: ‚Ahora me siento libre‘", in El País, 11 October 2019, https://elpais.com/cultura/2019/10/10/actualidad/1570724420_218073.html [Accessed 24 October 2019]. 
Bayer, Felix/ Becker, Tobias/ Beyer, Susanne/ Doerry, Martin/ Kurbjuweit, Dirk/ Markwaldt, Nadine/ Thone, Eva/ Voigt, Claudia/ Weidermann, Volker/ Witterauf, Stefanie (2019): "Mann gegen Mann", Der Spiegel, 43/2019. 
BBC (2019): "Critics hit out at Nobel Prize award", in BBC News, 11 October 2019, https://www.bbc.com/news/world-europe-50008701 [Accessed 24 October 2019]. 
Brokoff, Jürgen (2010): "Ich sehe was, was ihr nicht fasst. Peter Handke als serbischer Nationalist", in Frankfurter Allgemeine Zeitung, 15 July 2010, https://www.faz.net/aktuell/feuilleton/buecher/autoren/peter-handke-als-serbischer-nationalist- ich-sehe-was-was-ihr-nicht-fasst-1597025.html [Accessed 24 October 2019]. 
Cain, Sian (2019), "‚A troubling choice‘: authors criticise Peter Handke's controversial Nobel win", in The Guardian, 11 October 2019, https://www.theguardian.com/books/2019/oct/10/troubling- choice-authors-criticise-peter-handke-controversial-nobel-win [Accessed 24 October 2019]. 
Charles, Ron (2019): "Peter Handke and Olga Tokarczuk win Nobel Prizes in literature", in The Washington Post, 10 October 2019, https://www.washingtonpost.com/entertainment/books/peter- handke-and-olga-tokarczuk-win-nobel-prizes-in-literature/2019/10/10/9894dc2e-e9e3-11e9-9c6d- 436a0df4f31d_story.html [Accessed 29 October 2019]. 
Deichmann, Thomas (ed.) (2017): Noch einmal für Jugoslawien: Peter Handke. 3rd edition, Frankfurt a. M: Suhrkamp. 
Dellert, Matthias/Farran-Lee, Lydia (2019): "Kulturvärldens reaktions: "En vänsterradikal regimkritiker och en högerradikal dåre", in SVT, 10 October 2019, https://www.svt.se/kultur/reaktioner-en-vansterradikal-regimkritiker-och-en-hogerradikal-dare [Accessed 24 October 2019]. 
Egan, Jennifer (2019), Statement: Deep Regret Over the Choice of Peter Handke for the 2019 Nobel Prize in Literature, 10 October 2019, https://pen.org/press-release/statement-nobel-prize-for- literature-2019/ [Accessed 24 October 2019]. 
Elam, Ingrid (2019), "Förgripliga åsikter är en sak, men man behöver inte ge dem pris!", in SVT, 10 Octber 2019, https://www.svt.se/kultur/visst-kan-man-lasa-forfattare-med-forgripliga-asikter-men- man-behover-inte-ge-dem-pris [Accessed 24 October 2019]. 
Suhrkamp Verlag - Work in Progress 21 
Fjellström, Roger (2019), "Nobel hade knappast hyllat valet av Handke", in Svenska Dagbladet, 21 October 2019, https://www.svd.se/nobel-hade-knappast-hyllat-valet-av-handke [Accessed 21 October 2019]. 
Flood, Alison, "Swedish Academy defends Peter Handke's controversial Nobel win", in The Guardian, 21 October 2019, https://www.theguardian.com/books/2019/oct/21/swedish-academy-defends- peter-handkes-controversial-nobel-win [Accessed 21 October 2019]. 
Hemon, Aleksandar (2019), "The Bob Dylan of Genocide Apologists", in New York Times, 15 October 2019, https://www.nytimes.com/2019/10/15/opinion/peter-handke-nobel-bosnia-genocide.html [Accessed 24 October 2019]. (The Swedish translation of Hemon's article was published under the title "Dagen när jag slutade läsa Peter Handke" in Dagens Nyheter on 26 October 2019, https://www.dn.se/kultur-noje/alexandar-hemon-dagen-nar-jag-slutade-lasa-peter-handke/ [Accessed 31 October 2019]) 
Gritsch, Kurt (2009), Peter Handke und „Gerechtigkeit für Serbien". Eine Rezeptionsgeschichte, Innsbruck: Studienverlag. 
Herwig, Malte (2010), Meister der Dämmerung. Peter Handke. Eine Biographie, München: DVA. 
Illić, Saša (2019), „Peter Handke. A Reception of a Literary Controversy", in European Literary Network, 22 May 2016, http://www.eurolitnetwork.com/peter-handke-a-reception-of-a-literary- controversy-by-sasa-ilic/ [Accessed 28 October 2019]. 
Jensen, Carsten (2019), "Peter Handke är en författare på förföljarnas sida", in Dagens Nyheter, 11 October 2019, https://www.dn.se/kultur-noje/bocker/carsten-jensen-peter-handke-ar-en-forfattare- pa-forfoljarnas-sida/ [Accessed 24 October 2019]. 
Kuras, Peter (2019), "Why Trolling Can Win You a Nobel Prize for Literature", in Foreign Policy, 21 October 2019, https://foreignpolicy.com/2019/10/21/handke-nobel-trolling-balkans-serbia/ [Accessed 24 October 2019]. 
Maass, Peter (2019a), "Congratulations, Nobel Committee, You Just Gave the Literature Prize to a Genocide Apologist", in The Intercept, 10 October2019, https://theintercept.com/2019/10/10/congratulations-nobel-committee-you-just-gave-the- literature-prize-to-a-genocide-apologist/, [Accessed 28 October 2019]. 
Maass, Peter (2019b), "How the Nobel Prize Succumbed to the Literary Art of Genocide Denial", in The Intercept, 26 October 2019, https://theintercept.com/2019/10/26/nobel-prize-literature-peter- handke-genocide/ [Accessed 31 October 2019]. 
Marinic, Jagoda (2019), "Eine unzivilisierte Wahl", in taz, 13 October 2019, https://taz.de/Literaturnobelpreis-fuer-Peter-Handke/!5629204/ [Accessed 24 October 2019]. 
Müller, André (2007), "‘Ich bin ein Idiot im griechischen Sinne‘. Interview mit Peter Handke, in Profil, 01 September 2007, https://www.profil.at/home/ich-idiot-sinne-182406 [Accessed 29 October 2019]. 
Müller, Lothar (2019), "Gespenster. Der Kontroverse um Peter Handke fehlt die historische Tiefenschärfe", in Süddeutsche Zeitung, 242/2019. 
Peter Handke. Bin im Wald, kann sein, dass ich mich verspäte (2016) Directed by Corinna Belz [Film]): Berlin Zero One Film. 
Suhrkamp Verlag - Work in Progress 22 
Selimović, Jasenko (2019), "Jasenko Selimović: Kungen borde vägra dela ut Nobelpriset till Handke", in Göteborgs Posten, 19 October 2019, https://www.gp.se/kultur/kultur/jasenko-selimovi%C4%87- kungen-borde-v%C3%A4gra-dela-ut-nobelpriset-till-handke-1.19311866 [Accessed 31 October 2019]. 
Stokowski, Margarete [2019], "Perfide Mülltrennung", in Spiegel online, 15 October 2019, https://www.spiegel.de/kultur/gesellschaft/peter-handke-und-der-nobelpreis-perfide- muelltrennung-a-1291617.html [Accessed 24 October 2019]. 
Struck, Lothar (2013), „Der mit seinem Jugoslawien". Peter Handke im Spannungsfeld zwischen Literatur, Medien und Politik, 3rd edition, Leipzig: Ille & Riemer. 
Taylor, Adam (2019), "Peter Handke won the Nobel for his ‘great artistry.' Critics say he's an apologist for genocide", in The Washington Post, 10 October 2019, https://www.washingtonpost.com/world/2019/10/10/peter-handke-won-nobel-his-great-artistry- critics-say-hes-an-apologist-genocide/ [24 October 2019]. 
Traynor, Ian (2019), "Stand up if you support the Serbs", in The Guardian, 21 April 1999, https://www.theguardian.com/theguardian/1999/apr/21/features11.g28 [24 October 2019]. 
Vulliamy, Ed (2019): "Peter Handke's Nobel prize dishonours the victims of genocide", in The Guardian, 12 October 2019, https://www.theguardian.com/commentisfree/2019/oct/12/a-nobel- prize-that-dishonours-the-victims-of-genocide-peter-handke, [Accessed 21 October 2019]. 
Zülch, Tilman (ed.) (1996), Die Angst des Dichters vor der Wirklichkeit. 16 Antworten auf Peter Handkes Winterreise nach Serbien, Göttingen: Steidl Verlag. 
Handke Sources: 
Handke, Peter (1996): "‚Ich bin nicht hingegangen, um mitzuhassen‘. Interview mit Peter Handke", in Die Zeit, 02 February 1996, https://www.zeit.de/1996/06/Ich_bin_nicht_hingegangen_um_mitzuhassen [Accessed 29 October 2019] 
Handke, Peter (1997): A Journey to the Rivers. Justice for Serbia, translated by Scott Abbott. New York: Viking. 
Handke, Peter (1999), "Das gerade Gegenteil", in Focus, 11/1999 (15 March 1999), https://www.focus.de/politik/ausland/serbien-das-gerade-gegenteil_aid_175593.html [Accessed 29 October 2019]. 
Handke, Peter (2006a): "Milošević: Ein Begrägbnis." Available online: https://handkeonline.onb.ac.at/node/1877 [Accessed 24 October 2019]. The speech was first published in Focus (13/2006) abgedruckt. 
Handke, Peter (2006b): "Ich wollte Zeuge sein", in Focus, 13/2006. 
Hanke, Peter (2006c), "Parlons donc de la Yougoslavie", 10 May 2006 https://www.liberation.fr/tribune/2006/05/10/parlons-donc-de-la-yougoslavie_38687 [Accessed 29 October 2019]. 
Handke, Peter (2018a), Abschied des Träumers vom Neunten Land. Eine Wirklichkeit, die vergangen ist: Erinnerungen an Slowenien, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 7-24. (first published in 1991). 
Handke, Peter (2018b), Die Tablas von Daimiel. Ein Umwegzeugenbericht zum Prozeß von Slobodan Milošević, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 329-390. (first published in 2006). 
Handke, Peter (2018c), Eine winterliche Reise zu den Flüssen Donau, Save, Morawa und Drina oder Gerechtigkeit für Serbien, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 27-112. (first published in 1996). 
Handke, Peter (2018d), Rund um das große Tribunal, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 269-326. (first published in 2003). 
Handke, Peter (2018e), Sommerlicher Nachtrag zu einer winterlichen Reise [Summer Postscript to a Winter's Journey], in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 115-172. (first published in 1996). 
Handke, Peter (2018f): "Versuch einer Antwort" ["Attempt at an Answer"] in Peter Handke Bibliothek, Bd. 10: Aufsätze 1, Berlin, S. 1016-1021. (first published under the title „Am Ende ist fast nichts mehr zu verstehen. Die Debatte um den Heinrich-Heine-Preis", in Süddeutsche Zeitung, 01 June 2006). 
Handke, Peter (2018g): "Was ich nicht sagte. Eine Entgegnung auf die Kritik am Heinrich-Heine-Preis" ["What I Did Not Say"], in Peter Handke Bibliothek, Bd. 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 1013- 1015. (first published in Frankfurter Allgemeine Zeitung, 30 May 2006). 
Handke, Peter (2018h), Unter Tränen fragend. Nachträgliche Aufzeichnungen von zwei Jugoslawien- Durchquerungen im Krieg, März und April 1999. in: Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin: Suhrkamp, pp. 175-268. 
Handke, Peter (2019): "Handke über Srebrenica", in Süddeutsche Zeitung, 27 October 2019, https://www.sueddeutsche.de/kultur/streit-um-nobelpreistraeger-handke-ueber-srebrenica- 1.4655747 [Accessed 29 October 2019]. 

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 08. nov 2019, 06:47) - anonymous [neregistrovani]

kamo srece da je vise ovakvih ljudi kao sto je Handke

Ja ga potpuno razumem. Nikada ne mogu da prihvatim nesto "zdravo za gotovo". Preispitujem, istrazujem, opravdavam. Poznajem politiku ovih prostora odlicno vec decenijama, od malih nogu. I ne mogu da nadjem krivicu Milosevicu, osim te sto je pokusao da spasi Jugoslaviju, kojoj spasa nije bilo, a na ustrb Srbije. A Srbija se mnogo ogresila, ali ne mislim na te "naduvane" zlocine, vec mislim na to koliko se Srbija ogresila o Milosevica, i zato je prati losa sreca. Handke je za mene jedan obican covek, covek kakav bi trebao da bude i svako drugi. Neko ko tezi istini koja se krije. Pocinjem da citam njegova dela, i verujem da cu pronaci genija.