Plemstvo duha - Ivan Đaja

Književnik, flaustista, novinar, rektor, dvostruki akademik i sve to u ličnosti Ivana Đaje, čoveka koji je će najduže ostati upamćen po naučnom radu i osnivanju "Beogradske fiziološke škole", čiji je životni moto bio Nulla dies sine experimentum ili Nijedan dan bez eksperimenta.

Osim toga što je bio jedan od najvećih srpskih naučnika - fiziolog i biolog, osnivač naučne fiziologije zasnovane na eksperimentalnim osnovama i međunarodno priznate "Beogradske fiziološke škole", član srpske i francuske akademije nauka i dobitnik prestižnih međunarodnih naučnih priznanja - Ivan Đaja je ostao upamćen i kao filozof, književnik, rektor Beogradskog univerziteta, prvi dopisnik "Politike" iz inostranstva i umešni flautista, ali i kao čovek slobodnog duha koji je nesputano izražavao svoje stavove i bio spreman za to da plati punu cenu, u zemlji u kojoj nije morao da živi i koja, prečesto, ne shvata značaj svojih velikana.

Ivan Đaja je rođen u Avru u Francuskoj, od oca Božidara, Srbina iz Dubrovnika i pomorskog kapetana koji je iza sebe ostavio i nekoliko romana i majke Francuskinje, Delfine Depoa.

Nakon završene osnovne i srednje škole u Srbiji, Ivan se vratio u Francusku, gde 1903. godine upisuje Sorbonu. Prvi naučni rad (Amiolitička inaktivnost dializiranog pankreasnog soka), sa još dva saradnika, objavljuje već 1906, sa 22 godine. Doktorirao je na Sorboni 1909. godine, sa tezom iz fiziologije: "Studija fermenata, glikozida i ugljenih hidrata kod mekušaca i rakova". Uvodno poglavlje u doktorsku disertaciju Ivana Đaje možete pogledati ovde.

Iako je kao Francuz po majci, sa diplomom doktora nauka sa Sorbone i sjajnim kontaktima u naučnom svetu, imao zagarantovanu blistavu karijeru u Evropi, vođen iskrenim patriotizmom, ali i stručnim izazovom uspostavljanja naučnog sistema u nerazvijenoj zemlji, Ivan Đaja se vraća u Srbiju i već naredne, 1910. godine osniva Institut za fiziologiju (Fiziološki zavod), prvi te vrste u Jugoistočnoj Evropi, kojim će uspešno rukovoditi više od 40 godina, kao i Katedru za fiziologiju, u okviru Instituta - prvu među Južnim Slovenima. Ovo označava početak, takozvanog, zlatnog perioda srpske fiziologije. Uspešno rukovođenje Institutom je krunisano međunarodno priznatim i poznatim nazivom za ovu ustanovu: "Beogradska fiziološka škola".

Koliko su Đajini naučni radovi bili značajni, najbolje svedoči njegov prijem u Francusku akademiju nauka 1955. godine, u odeljenje za medicinu i hirurgiju; i to na upražnjeno mesto nakon smrti ser Aleksandra Fleminga, slavnog pronalazača penicilina, a godinu dana ranije rektor Sorbone će mu uručiti i titulu počasnog doktora nauka Pariskog univerziteta. Zastanimo na trenutak na ovom mestu, jer je upravo Đajin prijem u Francusku akademiju bio povod za jedan mali diplomatski skandal, koji će ostati veoma simptomatičan kada je reč o recepciji ovog velikana srpske nauke u sopstvenoj državi.

Naime, na svečanosti upriličenoj u Francuskoj akademiji nauka, povodom Đajinog prijema za dopisnog člana, nije bio prisutan jugoslovenski ambasador. Uvek skladno obučen i doteran, ljubazan u ophođenju prema ljudima, intelektualac par excellence, sposoban za finu ironiju i pobornik bratstva među ljudima, bio je oduvek trn u oku domaćim vlastima.

Školske 1934/35 je kao rektor Beogradskog univerziteta, zajedno sa pobunjenim studentima protestovao protiv upada policije u prostorije Univerziteta, braneći autonomiju ove institucije i njene studente. Kada su ga 1945. godine, po svedočenju njegove kćerke Ivanke, predstavili Titu "kao studentsku majku i crvenog rektora", budući da je štitio pro-socijalističku predratnu omladinu, odgovorio je: "Ja sam ih samo štitio da mogu da uče, a njihove političke zanose sam smatrao mladalačkim neozbiljnostima."

Đaja je bio i veliki popularizator nauke i zdravog života, pisac filozofskih knjiga (više o tome se može videti na portalu istorijske novine), veliki prijatelj Milutina Milankovića i čovek na čiji je predlog Srpska akademija nauka promenila naziv, pridodajući i umetnosti - SANU. Kada je 2010. godine, Đaji u čast, Biološki fakultet organizovao simpozijum "Sto godina beogradske fiziološke škole Ivana Đaje", pozivu su se odazvali vodeći naučnici iz čitavog sveta.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 06. avg 2017, 12:55)
anonymous [neregistrovani]

Споменик

Постоји улица и спомен плоча, али је Иван Ђаја заслужио да има споменик у Београду.

(nedelja, 15. feb 2015, 14:31)
Драган [neregistrovani]

Похвала

Заиста лепо што сте подсетили читаоце/гледаоце на овог изузетног човека, уметника и научника, академика.

(subota, 14. feb 2015, 10:37)
Моје име [neregistrovani]

Наслов

Хвала, врло леп текст