"Lidl" zaoštrio borbu za kupce

Kompanija "Lidl Srbija" otvorila je još tri prodavnice – u Beogradu kod Ade Ciganlije, u Kruševcu i Pančevu. Od otvaranja prvih 16 prošlo je manje od mesec dana, a već se vidi uticaj – konkurencija se probudila i borba za kupca je postala ozbiljnija. Deset najvećih maloprodajnih lanaca drži 55 odsto tržišta Srbije, i moraće da manjaju način rada da ne bi imali dugoročnu štetu, procenjuju stručnjaci.

Prema nivou prihoda, najveći deo srpskog tržišta, čak 21 odsto, zauzima holandsko-belgijski "Delez" kroz prodajnu mrežu "Maksi", "Tempo" i "Šop end gou". Na drugom mestu je hrvatski "Merkator Srbija", koji preko "Idee", "Rode" i "Merkatora" pokriva 16 odsto domaćeg tržišta. Čini se da se konkurencija dugo i temeljno spremala za dolazak "Lidla" i da su popusti veći nego ranije.

Prosečna vrednost fiskalnog računa u maloprodaji u Srbiji iznosi 450 dinara.

"'Lidl' se obraća svim potrošačima. Naš cilj je da ponudimo najpovoljniju potrošačku korpu u Srbiji, što znači da, kada potrošač dođe i kupi ono što uobičajeno kupuje, potroši manje novca nego što je to činio ranije", ističe Martina Petrović iz "Lidla Srbija".

Veliki trgovinski lanci ne žele da komentarišu konkurenciju i ne otkrivaju precizno naredne poteze.

"Ostajemo dosledni našoj strategiji. Naši kupci su navikli da ih u našim radnjama očekuje širok asortiman proizvoda po pristupačnim cenama, kao i pružanje vrhunske usluge svakog dana", kaže Milica Popović iz "Deleza Srbija".

"Merkator S" nije hteo da se oglasi ovim povodom. Nezvanično saznajemo da se o promeni vlasnika vode razgovori. To će se desiti po završetku priče sa "Agrokorom". Za njegovo preuzimanje najviše su zainteresovani holandski "Špar" i britanski "Tesko".

"Lidl" je u Srbiju doneo novi koncept prodaje, što će naterati ostale da se bolje i jasnije profilišu.

"Očekujem da značajno aktiviraju potencijal na nivou svoje trgovinske marke, posebno u domenu premijum segmenta trgovinske marke, čime će direktno odgovoriti izazovima privatne robne marke 'Lidla'", ocenjuje prof. Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Lidl" je do sada u Srbiji otvorio 19 prodavnica. "Delez" ih ima 22 puta više, a "Merkator S" je u prednosti 18 puta. Komisija za zaštitu konkurencije procenjuje da će nemački diskonter u Srbiji imati tržišni udeo od pet do sedam odsto.

broj komentara 16 pošalji komentar
(petak, 09. nov 2018, 11:33)
Gavrilovic Milan [neregistrovani]

A zasto nase proizvode ne prodavati u Lidlu

Lidl je popularnna prodavnica I u Belgiji i ima dorre proizvode i dobru ponudu posebno voca i povrca.Ali u poredjenju sa Lidlom u Spaniji to je ogromna razlika.U Spaniji se vidi da dominiraju domaci proizvode voca i povrca i ribe.To je ogromna razlika sa belgijskim Lidlom a I login jer su spanci poznati proizvodjaci tih proizvoda u Evropi.Zato bi bilo dobro da sledimo primer Spanije I sto vise nasih proizvoda da nalezimo u Lidlu sto se tice voca I povrca.

(petak, 09. nov 2018, 11:06)
Лужичан [neregistrovani]

Српске продавнице у Немачкој

Оно мало наших продавница што је било ба западу Европе до 1991 је пропало услед санкција и дискриминације свега што је српско. Социјализам је до 1980-их забрањивао приватну трговину у Србији, па сада ми морамо, као пролетери задње категорије, да купујемо код странаца. Да није можда неко намерно све ово испланирао?

(petak, 09. nov 2018, 10:09)
Mitar [neregistrovani]

Niske plate

Zalimo se na niske plate, loše uslove rada i slično. Dovodjenjem ovakvih trgovinskih lanaca, gde je 90 procenata robe iz uvoza, biće još manje posla u zemlji i još niže plate i uslovi rada. Osnovno trziste svake proizvodnje robe za široku potrošnju je domaće, a mi ga ovim gubimo. SFRJ je bila jaka između ostalog što nismo imali mnogo uvoznih proizvoda i uvoz je bio strogo kontrolisan. Nemci su za liberalnu ekonomiju a u njihovim marketima jedva 10 posto uvoznih proizvoda. Bojim se da će biti kasno kada to shvatimo.

(petak, 09. nov 2018, 08:59)
anonymous [neregistrovani]

Imaju samo kolica

U Lidlu imaju samo kolica, pa se kupci gurajuci kolica sudaraju i stvaraju nepotrebnu guzvu. Treba da uvedu i rucne korpe kao u drugim samoposlugama.

(petak, 09. nov 2018, 07:43)
sioux attack [neregistrovani]

konkurencija

Тотално је сулудо рећи да је Србија погрешила дозволивши Лидлу да дође на наше тржиште. Здрава конкуренција је увек добродошла-, а избор сваког од нас је где ће куповати и трошити свој новац.

(petak, 09. nov 2018, 07:35)
anonymous [neregistrovani]

esssss

Ajde ja da odgovorim na Vašu opasku. Prvo, nije bitan samo udeo već i kvalitet kakaa. Imate 100gr kakaa da kupite za 60 din, ali takodje i za 300 din. Čitajte malo po netu, ima na engleskom o tipovima i kvalitetu kakaa. Drugo, u Lidlu imate 100gr crnu čokoladu od 74% kakaa koja košta 129 (ili 119 ne sećam se). Koja to naša čokolada od 100 gr sa tim procentom košta toliko?

(petak, 09. nov 2018, 07:17)
Sloba [neregistrovani]

Cene su bitne

Lidl kupuje svuda i sve de je jeftinije da bi drazali te cene moraju jeftino da proizvode ako se proizvod u srbiji nadje kupice u srbiji a bilo je vreme da se malo nase prodavnice predomisle sa cenama i kvalitetom cokolade u srbiji su u vecinu prodavnica vec pri kraju roka i jos se prodaju nemogu o kvalitetu da gvorim cesto su bele u pakvanju ili palmovo ulje curi vec

(petak, 09. nov 2018, 01:44)
Анонимна [neregistrovani]

Не мислим да су

српске чоколаде генерално боље.
Лично преферирам домаће чоколаде. Ал кад покваре квалитет не могу да ме натерају да купујем.
Постоји тренутно само једна домаћа фирма која има повољне а квалитетне чоколаде.
Остале домаће чоколаде су или повољне или квалитетне :)
Смем и да додам да сам одрастала на увозним чоколадама, које су ми доносили из иностранства.

Што се тиче оних који су у страху да ће ЛИДЛ позатварати мале трговине - нек га обиђу па нек донесу суд.
Ја сам у неке мање продавнице престала да одлазим из простог разлога што су трговци били недопустиво нељубазни, а роба осредњег квалитета.

Паметни купци не купују сву робу на једном месту.

(petak, 09. nov 2018, 01:23)
anonymous [neregistrovani]

РЕ: ... о чоколадама...

Најлепше жеље са 75% какаоа, а не какаа, кошта 120 динара што значи да је 100 грама 160 динара.
У Лидлу има црна чоколада са 74% какаоа за 120 динара, с тим што има сертификат за какао. Пионир црна чоколада са чини ми се 80% какаоа кошта скоро 200 динара.
Ја купујем на кванташкој пијаци јако квалитетну црну чоколаду са 85% какаоа за 180 динара, али 125 грама.

(petak, 09. nov 2018, 00:49)
anonymous [neregistrovani]

Tako je

Drzali monopol, dogovarali se medjusobno i rokali nas sa cenama. E nece vise da moze, dosta su se pojedinci bogatili, sad je bitka i za svakog kupca i za svakog radnika.