Sutra upis srednjoškolaca i brucoša

Od 7. jula počinje upis u srednje škole i na većini državnih fakulteta. Onima koji nisu uspeli da se upišu u ovom roku, ostaje drugi krug - za srednjoškolce 9. jula, a za buduće brucoše 1. septembra.

Za upis u srednje škole u Srbiji u narednoj školskoj godini ima 87.000 slobodnih mesta, dok je prema podacima Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku, osmi razred ove godine završila 81.000 đaka.

Dve trećine mesta predviđeno je za upis đaka u četvorogodišnje stručne škole i gimnazije, a jedna trećina za trogodišnje.

Prema podacima ministarstva prosvete, 76 324 buduća srednjošklaca ispunilo je liste želja.

U prvom krugu upisano je 74 009 učenika, a oko hiljadu đaka došlo je iz Republike Srpske.

Osim toga 2 800 osmaka upisalo je umetničke škole, Filološku i Matematičku gimnaziju u Beogradu i njihova odeljenja u Republici.

Matične osnovne škole objavljuju spisak preostalih slobodnih mesta za upis učenika 8. jula, a onima koji se ne upišu u prvom krugu ostaje upisni rok koji počinje 9. jula.

Upis učenika u srednje škole u kojima ima slobodnih mesta predviđen je za 11. jul.

Novi srednjoškolci treba da prilože orignalno svedočanstvo o zavrešenoj osnovnoj školi, krštenicu i lekarsko uverenje.

Na većini fakulteta sutra će se upisivati brucoši. Na pojedinim fakultetima upisne kvote su premašene dok su prirodne nauke i tehnika, i dalje, manje popularne.

Za studije fizike se u Beogradu prijavila samo četvrtina od planiranog broja.

Na mašinskom fakultetu ostalo je 41 odsto slobodnih mesta, a na tehnološko-metalurškom 53 odsto.

Drugi ciklus akreditacije fakulteta

Do kraja nedelje trebalo bi da budu poznati i rezultati drugog ciklusa akreditacije u kome je 12 ustanova.

Za treći ciklus prijavio se Beogradski, Novosadski i Niški univerzitet i 40 fakulteta.

Prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, rekao je za RTS da je za sada prošlo 8 fakulteta, da 13 prolazi u ovom krugu a da za novembar ostaje još deset.

Po novom zakonu o visokom obrazovanju državni i privatni univerziteti su izjednačeni.

Prof. Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, rekao je da očekuje pozitivno rešenje jer po svim standardima zadovoljavaju uslove akreditacije.

Proces akreditacije podeljen je u pet ciklusa i traje do kraja juna 2009. godine.

Njegovim završetkom naš sistem visokog školstva postaće deo jedinstvenog evropskog obrazovnog sistema.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 08. jul 2008, 01:18) - anonymous [neregistrovani]

Imaju li i đaci pravo glasa?

Dali ste im lep primer vašom mafijaškom akcijom otimanja para za upis u bilo koji razred srednje škole. Zašto se vi kao profesori niste stavili na stranu učenika i dozvolili im da taj novac potroše na letovanje , u svakom slučaju za džeparac preko raspusta.Treba da vas je stid, neznam dali ima časnih izuzetaka, jer ste zbog nemoći i nesposobnosti da svoje kase napunite iz budžeta došli na ideju da otimate od tih istih učenika od kojih očekujete da budu fini prema vama.Ako roditelj od primljenih 17 hiljada plate treba da za dvoje srednjoškolaca da 4000 dinara samo za upis od čega će da prežive i plate dažbine.Ako ste već tako brižni pokrenite danas akciju da se to prekine i da se vrati novac onima koji su uplatili, djaci bi vam bili najzahvalniji.Školska mafija, samo nam je još to falilo!!!

(nedelja, 06. jul 2008, 22:45) - Profesorka [neregistrovani]

Imaju li i đaci pravo glasa?

Bravo, dete nam se upisalo u željenu školu. Da li je tu kraj đačke i roditeljske agonije? Ili možda samo još jedan početak?
Ima li iko ko je zadužen ili barem zainteresovan da čuje mišljenje samih učenika o sredini u kojoj provode dragocene dane svoje mladosti i izrastaju u buduće zrele ljude? Šta ako vam je dete pametno i dobro, a ipak iz nekih razloga vidno nezadovoljno?
Da li đački parlament postoji pro forme ili zbog njih samih? Zašto i oni ne bi mogli da ispunjavaju formalno definisane anketne listove o radu profesora na kraju školske godine i daju svoj sud o onima koji su dužni da obrazuju njih - NAŠU decu? Zar to ne bi podiglo kvalitet nastave i odnosa prema njima? Ili su uvek za sve baš samo oni krivi?