Deca na internetu gledaju pornografiju, slike krvi i mučenja

Čak 86 odsto dece u Srbiji internet koristi svakodnevno, u proseku tri sata – uglavnom za zabavu. Polovina gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi na internetu, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, a podaci su slični za sve evropske zemlje pokazalo je istraživanje "Deca Evrope na internetu".

Mladi na internetu najčešće gledaju ljude koji povređuju sebe ili druge, uzimaju drogu, daju savete za samoubistvo. Kažu da mrežu koriste pre svega za zabavu, ali skoro trećina je imala uznemirujuće iskustvo.

"Rezultati međunarodnog istraživanja slični su i u drugim zemljama, poput Hrvatske, Norveške, Italije, ali ono po čemu se Srbija razlikuje jeste uloga roditelja koja je ovde slabija u zaštiti dece od neodgovornog korišćenja interneta", kaže Ređina de Dominićis, direktorka Unicefa.

Državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček ističe da je sfera kada su deca na internetu van škole nekako još u sivoj zoni.

"Mi još nemamo uvid u to šta naši učenici, šta naša deca rade van obrazovnog sistema i na to teško možemo da utičemo", dodaje Vičekova.

Četvrtina mladih o lošem iskustvu ili nasilju na internetu ne razgovara ni sa kim. Neki potraže pomoć roditelja, a od pre dve i po godine mogu da se besplatno telefonom obrate stručnjacima.

"Naš nacionalni kontakt centar je za dve i po godine rada imao više od 11.900 poziva, onlajn upita na broj telefona 19833, kao i preko platforme 'Pametno i bezbedno'. Formirano je čak više od 2.200 predmeta, od toga čak 180 prosleđeno je nadležnim institucijama sa kojima centar sarađuje", naglasila je Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

U istraživanje "Deca Evrope na internetu" Srbija se uključila pre dve godine. U prvom krugu istraživanja učestvovalo je 25 zemalja, a u drugom 19.

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 16. dec 2019, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

Pogrešno interpretirani rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu

Poštovani,
kao član istraživačkog tima i neko ko je učestvovao u realizaciji istraživanja, imam odgovornost da reagujem na tekst. Naime, rezultati istraživanja su, delom, pogrešno interpretirani. Rezultati spomenutog istraživanja ne pokazuju da: "Mladi na internetu najčešće gledaju ljude koji povređuju sebe ili druge, uzimaju drogu, daju savete za samoubistvo." Ovakvim izveštavanjem mediji, ne nužno zlonamerno, doprinose većoj izloženosti mladih štetnim sadžrajima.
Kompletna publikacija sa rezultatima istraživanja nalazi se na sledećem veb-sajtu:
http://www.lse.ac.uk/media-and-communications/research/research-projects/eu-kids-online/participant-countries/national-languages/serbia

(utorak, 10. dec 2019, 07:39) - anonymous [neregistrovani]

ak me razumete

Na nacionalnim frekvencijama gledaju sve to isto. Mozda sa manje krvi,ali sve ostalo je jos i instancanije nego na pojedinim specijalizovanim sajtovima

(utorak, 10. dec 2019, 07:35) - Srđan ZR [neregistrovani]

Istina?

Nisam mogao da se kao prosvetni radnik ne zabezeknem kada sam pročitao ovaj članak. Iako živimo u vremenu kada su razni štetni sadržaji lako dostupni svima na internetu, čak i deci, ne mogu da se složim sa navedenim da deca najviše gledaju slike krvi, mučenja i da traže savete o samoubistvu. Kao neko ko radi sa decom i ko je razgovarao sa više od 100 dece o internetu, imam saznanja da deca najviše vremena na internetu provode uz YouTube snimke, online video igre i, nažalost, pornografiju. Uopšte mi psihološka struktura omladine, kao ni trendovi kod mladih danas, ne sugerišu da se na internetu najviše gledaju scene sa puno krvi i sa mučenjem. Istina je da video igre i snimci mogu u određenim trenucima biti nasilni, ali to nije ono eksplicitno nasilje, već digitalizovano, iskarikirano, i, na kraju krajeva, veštačko... Zamolio bih da se ova vrsta informacija dobro proveri od strane službi koja vrše istraživanja, pa, na kraju, i od strane samih administratora koji ovakve vesti puštaju na svoje internet stranice, jer ovakve vesti mogu imati izuzetno veliki uticaj na javno mnjenje.

(utorak, 10. dec 2019, 03:32) - anonymous [neregistrovani]

Da se ne lažemo

Za to su krivi roditelji koji deci uvaljuju mobilne telefone sa 7 godina,a sa druge strane država ne cenzuriše određene internet sajtove. Ja recimo pokušavam da zamislim kako neko dete može da uživa u snimcima mučenja kako životinja tako i ljudskog bića.

(utorak, 10. dec 2019, 00:44) - anonymous [neregistrovani]

Nisu ništa deca kriva

Decu sve zanima, a najviše ono što ne mogu da vide i čuju inače na televiziji i od roditelja. Oduvek je tako bilo. Ovde je problem što je sav taj neki neprimeren sadržaj ranije bilo relativno teško nabaviti, a pogotovo podeliti. Ljudi jednostavno nisu spremni za ovo vreme. A jedini lek jeste zatvaranje sajtova sa takvim sadržajem ili zakoni koji će zahtevati da provajderi ukidaju pristup. S druge strane, ako je nešto neprimereno samo za decu, zatvaranje bi bilo cenzura i opet se sve svaljuje na kontrolu od strane roditelja. A svako ko je bio dete (svi, dakle) zna da je nemoguće imati 100 % kontrolu nad sadržajima kojima je dete izloženo. Suštinski, više dete može da pogleda tokom dana nego što roditelj može uopšte da pregleda u nekom listingu. I koliko je roditelja pre 30-40 godina moglo u potpunosti da kontroliše šta sve deca slušaju, gledaju i čitaju? Niko. Uvek je bila stvar vaspitavanja dece da i sama znaju šta je neprimereno, pa da to nema neki negativan uticaj na njih, nego da bude samo deo normalnog odrastanja. E, tu dolazimo do problema - danas je barem za 90 % smanjen broj roditelja koji zaista vaspitavaju svoju decu. Svi bi samo da ih deca ostave na miru, a posle kukaju da ih je upropastila škola ili ulica. Trt. Nisu ni škola, ni ulica, ni sajtovi nego roditelji.

(ponedeljak, 09. dec 2019, 20:46) - anonymous [neregistrovani]

Dostava

Uraditi listing svih sajtova koje dete posećuje (sa mobilnog ili sa kompjutera) i dostaviti roditeljima. Svakog prvog u mesecu kad stigne račun za plaćanje interneta nek roditeljima stigne i listing i videćete kako će se stvari promeniti.