Vučić: Obezbedićemo uslove za naučnike kakve i drugi nude

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je s profesorom Stojanom Radenovićem, jednim od najboljnih matematičara, i poručio da će država učiniti sve da zadrži naučnike koji su doprineli da se naš univerzitet nalazi visokoplasiran na Šangajskoj listi, uključujući značjano povećanje plata u nauci. Radenović je predložio veću podršku mladim naučnicima i ukidanje projektnog finansiranja, umesto kojeg bi, smatra, bilo podsticajno pojedinačno nagrađivanje.

Aleksandar Vučić je rekao da države neće ulagati samo u auto-puteve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno-tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušati da vrati mnoge ljude iz sveta, a posebno onima koji su ovde da pokaže poštovanje.

"Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu", najavio je Vučić.

Kako kaže, država će obezbediti uslove za naučnike kakve i druge nude. 

U pripremi sam pomislio da vam obezbedim prostor za rad, ali Radenović je rekao ''šta će mi veliki kabineti''. To je čovek koji je rođen u Gornjem Brestovcu i koji nije naučio na bogatstvo, koji nije naučio da radi u velikim kabinetima, rekao je predsednik Srbije.

Podsetio je da je za visoki plasman univerziteta Srbije na Šangajskoj listi zaslužno nekoliko profesora, a najzaslužniji je svakako profesor Radenović.

Ukazao je da je analizirao razloge za uspeh i manje uspehe, i da su podaci pokazali da da u društvenim naukama imamo mali broj citiranih autora, dok u ekonomiji, psihologiji i matematici imamo par njih.

"Država će sada pokazati da brine o nauci i kulturi i, nakon medicinskih sestara, najviše će podići primanja upravo u ovim oblastima. Saglasan sam sa profesorom Radenovićem da naučnici treba da državi vrate radom i angažovanjem, a ne samo kuknjavom. Zahvalan sam na rečima koje su nas sve probudile, a što se države tiče nećemo ulagati samo u auto-puteve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušaćemo da vratimo mnoge ljude iz sveta, a posebno one koji su ovde da pokažemo poštovanje", rekao je predsednik.

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove što je negativno uticalo na plasman BU na najnovijoj Šangajskoj listi.

Vučić je podsetio da je Radenović u zgradi Predsedništva bio 2016. kada mu je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić za posebne zasluge u nauci uručio Srebrnu medalju.

"Hoću u ime svih naših građana i zemlje da vam se zahvalim na marljivom radu, velikom trudu, na tome što ste proslavili ime naše zemlje, ne samo svoje ime i prezime, u nauci i matematici", rekao je on.

Vučić je rekao da ga je lično pogodila činjenica što, zbog propusta države, sada Radenović potpisuje radove za Saudijsku Arabiju i zato je na ovaj sastanak pozvao ministre obrazovanja i finansija.

Vučić se Radenoviću zahvalio što toliko voli svoju Srbiju. Izrazio je uverenje da će profesor i ove godine biti među 100 najcitiranijih naučnika u svetu.

Radenović: Podržite mlade naučnike

Profesor Stojan Radenović je u razgovoru sa predsednikom Vučićem, kao rešenje za bolju poziciju naše nauke u svetu predložio veću podršku mladim naučnicima i ukidanje projektnog finansiranja, umesto kojeg bi, smatra, bilo podsticajno pojedinačno nagrađivanje.

Profesor, zahvaljujući kojem je Beogradski univeriztet u prethodnom periodu bio na višoj poziciji na prestižnoj Šangajskoj listi, predložio je i da se naučnici koji rade na inostranim univeriztetima finansijski podstaknu da svoje radove potpisuju za srpske univerzitete. 

Kako je rekao, država bi mogla da izdvoji 1.000 do 1.500 dolara, kako bi naši mladi naučnici po svetskim univerzitetima stavljali "beogradsku adresu" na svoje radove, čime bi doprineli boljem položaju univerziteta, iako ne žive u Srbiji.

Kao primere, naveo je dr Petra Markovića, za kojeg je rekao da je "biser", a koji je, kaže, mnogo mlađi, ali po kojem Srbiju znaju po njemu u svertu, kao i po Stevi Todorčeviću, Veličkoviću..

Na ove reči profesora, predsednik Vučić je odmah naložio ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da u okviru budžeta njegovog ministarstva izdvoji poseban deo za finansiranje za Šangajsku listu, koji će uključivati sredstva za naučne radove koji dolaze "spolja", a kod kojih će u potpisu stajati i srpski univerziteti.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru.

Kaže da mu radni prostor nije važan, jer pisanje naučnih radova zahteva, pre svega, veliku posvećenost, a to može da se ostvari i u podrumu ili bilo gde.

On je dodao da je borba da se nađete na listi najcitiranijih autora kao borba u tenisu.

"Ja se trudim i imam ambicije", rekao je profesor i dodao da je za njega veliko priznanje to što ga je pozvao predsednik Srbije.

"Nisu mi se baš noge odsekle, ali mnogo je za mene da predsednik našao vremena da me zove iz Njujorka", opisao je svoju reakciju profesor, kada ga je Vučić pozvao tokom svoje posete Njujorku.

"Projektno finasiranje sputava mlade naučnike" 

Profesor je predsedniku skrenuo pažnju da on već star i da pozicija BU na Šangajskoj listi ne traba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca i da je važno podržati i motivisati mlade naučnike sa kojima i on sarađuje.

Naveo je da on u Srbiji ima 65 koautora u zajedničkim radovima.

"Vanredi profesori, docenti moraju da se trude, ja sam na zalasku, a oni su u najboljim godinama" rekao je on i dodao da bi se, ukoliko bi trećina redovnih profesora BU objavila jedan do dva naučna rada godišnje, Srbija vratila na visoko mesto na prestižnoj Šangajskoj listi. 

Profesor smatra da projektno finasiranje sputava mlade naučnike, guši ih. 

"Ukinuo bih projekte, tu se stvaraju centri moći, guše mladi naučnici, sve se razvodni", kaže on i predlaže finansiranje jedan na prema jedan.

Profesor smatra da je za naučnike podsticaj kada su direktno plaćeni za rad ili istraživanje koje su objavili.

broj komentara 18 pošalji komentar
(nedelja, 25. avg 2019, 11:52) - Brane [neregistrovani]

Srbija i nauka

Srbija ne sme da drugim državama prepušta velike naučnike poput profesora Radenovića.

(subota, 24. avg 2019, 20:34) - Pitanje [neregistrovani]

Projekti

Projekti su uglavnom neophodni kod tehnoloških i tehničkih nauka gde je cilj novi proces i/ili prototip. Oni su, u normalnim uslovima, sufinansirani od države i firmi koje od realizacije imaju koristi. Za realizaciju je često potrebna oprema i materijal, skup i za instituciju a kamoli za pojedinca, a potrebni su i saradnici često specijalisti pojedinih oblasti ! Kod nas je privreda loša sa inovacijama a imamo i mali broj patenata koji bi trebalo da zaštite svojinu inovacije !

(subota, 24. avg 2019, 18:03) - anonymous [neregistrovani]

Po kom zakonu?

Po kom.Zakonu predsednik nalaze ministru da u okviru budzeta ministarstva izdvoji deo za Sangajsku listu.Zar to nije posao vlade Srbije.

(subota, 24. avg 2019, 17:12) - anonymous [neregistrovani]

Pitanje

Pitajte gde bi voleo g. Radenovic da se sahrani kad umre. Ako kaze u muzej, onda priznajem da je i Tesla tako zeleo. Onda ne mora da bude ni u Beogradu.

(subota, 24. avg 2019, 17:09) - anonymous [neregistrovani]

Profesori

Potrebni su nam ljudi kao sto je profesor Radanovic da vrate ugled BU koji je poljuljan nedavnim rangiranjem na Sangajskoj listi.

(subota, 24. avg 2019, 16:09) - МАЈА [neregistrovani]

,

Држава је спремна да подржи и приушти све услове који су потребни за развој науке у Србији

(subota, 24. avg 2019, 15:55) - anonymous [neregistrovani]

Komentar

Ne razumem potrebu da BU bude što bolje kotiran na Šangajskoj listi i da je to odjednom glavni problem visokog obrazovanja u Srbiji. Globalno gledano nauka se u poslednje dve godine jako promenila pod uticajem zahteva otvorene nauke, vrednovanja i ocenjivanja recenzija i brojnih drugih promena. Mislim da priče o lenjosti akademske zajednice ne stoje, jer Srbija predstavlja paradoks po pitanju veličine zemlje i ulaganja u nauku i broja objavljenih naučnih radova. Danas imamo studente doktorskih studija koji imaju veću naučnu produkciju od profesora koji su pre desetak godina odlazili u penziju. Društvene nauke će ostati problem, jer većina časopisa sa SSCI liste forsiraju samo određene paradigme, metodologije i standardizovane instrumente (koji se često moraju otkupiti, tako da samo troškovi za upitnike mogu biti više hiljada evra). Nisu sve oblasti matematika po pitanju troškova, neke oblasti zahtevaju skupu opremu i softvere (neki prelaze i desetina hiljada evra za godišnju licencu). Takođe, zašto se ne priča o brojnim časopisima koji su ugašeni jer ih Ministarstvo nije stavilo na listu? Na listi Ministarstva nema ni nekih naših časopisa koji si indeksirani u bazama kao što su Scopus, ERIH i ESCI!? Svi pričaju da vrednovanje kroz M-ovanje nije dobro, ali šta se uradilo po tom pitanju? Kvalitetni radovi su oni sa velikim brojem citata, a ne oni koji su proizašli iz "masovne proizvodnje". Ako je nauka toliko važna Srbiji zašto onda nema posebno ministarstvo?

(subota, 24. avg 2019, 15:17) - Mire [neregistrovani]

Nauka

Da mladi, budući naučnici ne idu iz zemlje i to treba podržati.

(subota, 24. avg 2019, 14:57) - anonymous [neregistrovani]

Pitanje

A šta je sa umetnicima koji pronose slavu zemlje?

(subota, 24. avg 2019, 14:54) - anonymous [neregistrovani]

Математика не иде уз назови дипломе!

Позиција или опозиција, време лажних диплома није у "мејнстриму", Ангелин сарадник није ни тренутка оклевао и ширио секирацију, човек одмах поднео оставку, тешко је једино ако се нема стручни кадар а неписменост постане претња писменима.