Đukić Dejanović: Trećina studenata planira da ode iz Srbije

Trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo, a među njima više od 90 odsto ima apsolutnu podršku roditelja za tu odluku, dok 70 odsto njih ima rođake i prijatelje u inostranstvu na čiju pomoć računaju.

To pokazuju rezultati predstavljenog istraživanja "Migracije studenata" koje je sproveo Kabinet ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je na konferenciji za novinare da je najdrastičniji podatak iz celog istraživanja taj što je četvrtina onih studenata koji bi da odu već rešena u odluci da to i učini, bez obzira na mere koje bi preduzela država u nameri da ih zadrži u Srbiji.

"Od one populacije mladih koju pitamo 'šta bi trebalo da se dogodi u Srbiji a da ne odete', jedna četvrtina koji planiraju da odu kaže da nema nijedne mere koja može da ih zadrži. Oni su već doneli odluku", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ona je istakla da je cilj istraživanja da se prikupe svi podaci koji će se odnositi na kreiranje konkretnih mera i stimulativnih aktivnosti za zadržavanje mladih u Srbiji.

Kada je reč o planiranoj dužini boravka u inostranstvu, 50 odsto onih studeneta koji bi da odu iz Srbije ne planira da se vrati, 19 odsto bi da se vrati, ali kad obezbede dovoljno novca za pokretanje sopstvenog posla u Srbiji, dok bi se 13,8 odsto vratilo kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija.

U istraživanju je učestvovalo 11.013 studenata državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji, među kojima su 56 odsto studentkinje.

Đukić Dejanovićeva kaže da među onima koji planiraju da nakon završetka školovanja potraže bolje uslove života u inostranstvu prednjače studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, čak njih 36,5 odsto i studenti iz oblasti medicinskih nauka, više od 30 odsto, dok je manji udeo studenata iz oblasti društvenih nauka.

Među državama u koje bi studenti naradije odlazili, kaže ministarka, prednjači Nemačka, a svaki četvrti student, odnosno njih 24 odsto koji bi da odu iz Srbije planira da ode baš u tu državu.

Zatim slede SAD (11 odsto), Švajcarska (10,7 odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto).

"Nemačka se nalazi na prvom mestu najpoželjnijih država za studente svih područja studiranja, osim za IT studente, koji bi najradije da odu u SAD i da tamo započnu posao i život", kaže Đukić Dejanovićeva.

Ministarka kaže da je 28,5 prosek godina mladih koji odlaze iz Srbije, a da svaki četvrti koji napusti Srbiju ima visok stepen obrazovanja.

"Ne možemo se samo žaliti što je takav podatak, nego moramo imati proaktivan stav šta kad je to već tako i videti šta može da se uradi. Moramo intenzivirati saradnju sa visokostručnom intelektualnom dijasporom i to je jedan od zadataka", kaže Đukić Dejanovićeva.

Posao glavni razlog za odlazak

Glavni razlozi za odlazak u inostranstvo koje studenti navode su nemogućnost nalaženja posla u struci (27 odsto), slabo plaćen posao u struci (21 odsto) i nizak životni standard (20 odsto).

Kao glavne prednosti života u inostranstvu navode lakše nalaženje posla u struci i bolje plaćen posao, visok životni standard i bolja mogućnost profesionalnog napredovanja.

Više od polovine onih studenata koji bi da odu u inostranstvo kaže da ne bi napustilo Srbiju ako bi im bilo obezbeđeno da dobiju novac za pokretanje sopstvenog posla (15 odsto), ako bi dobili stimulativne kredite bilo koje vrste (4,3 odsto), ako bi dobili mogućnost za povoljne stambene kredite (2,3 odsto) i ako bi dobili podsticaje za bolji naučni rad (1,4 odsto).

Đukić Dejanovićeva kaže da četvrtina studenata koji bi da odu iz Srbije, odnosno njih 25,6 odsto, nije odabrala nijedan od ovih odgovora što, kaže, znači da su definitivno odlučili da odu.

Upozorila je i na problem unutrašnjih migracija studenata koje su, kaže, prvi korak ka spoljnim migracijama, budući da se na odlazak u inostranstvo odlučuju uglavnom oni koji su sa juga i istoka Srbije došli da studiraju u Beograd ili neki drugi veći grad u Srbiji.

Naime, među 58,5 odsto studenata koji planiraju da nakon završetka školovanja promene prebivalište, njih 26,1 odsto namerava da se preseli u neko drugo mesto u Srbiji.

Ministarka kaže da je potrebno uskladiti upisnu politiku na fakultetima sa potrebama tržišta rada, a navodi i da je tokom istraživanja, sprovedenog u januaru i februaru ove godine, dobijeno više od 900 ilustrativnih komentara studenata za koje kaže da će nadležnima biti od koristi za budući rad.

Popović: Zabrinjavajući rezultati istraživanja

Izabrana rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da su rezultati istraživanja vrlo zabrinjavajući, a da bi bili još dramatičniji da se istraživanje radilo sa svršenim studentima.

"Verujem da je ovo situacija koja traži koordinisanu akciju", rekla je Popovićeva.

Ocenila je da se kroz jačanje proizvodnje mogu zadržati ljudi u Srbiji, uz podršku IT sektoru, te navela da Univerzitet podržava korekcije upisnih kvota u vezi sa onim zanimanjima koja bi ojačala taj pravac razvoja Srbije.

Naglasila je da se za svakog od oko 270.000 studenata u Srbiji treba boriti podjednako, nezavisno od toga da li nameravaju da odu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji, te da veruje da će nova strategija obrazovanja do 2030. uticati na smanjenje odlaska studenata u inostranstvo.

"Ne samo inostranstvo, nego i unutrašnje migracije destabilizuju naš prostor, kretanje ka urbanim, a pražnjenje ruralnih sredina je nešto što je takođe zabrinjavajuće", kaže Popovićeva i dodaje da Univerzitet stoji na raspolaganju za sve zajedničke akcije koje bi doprinele da ovaj problem rešavamo i sprečimo odlazak mladih u inostranstvo.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Saša Stojanović kaže da to ministarstvo ima bitnu ulogu u obezbeđivanju jednog od važnih preduslova za ostanak generacija u Srbiji.

Tako kaže da Ministarstvo radi na usklađivanju programa koji se nude učenicima i studentima, već je uvedeno programiranje u okviru informatike za peti razred osnovne škole, kao i nova odeljenja u gimnaziji usmerena na IT, a učenici mogu da stiču praktična znanja kroz program dualnog obrazovanja.

"Radimo na poboljšanju programa na fakultetu i na većim upisnim kvotama za one profesije tražene na tržištu, a obezbeđujemo i razne programe stipendiranja", kaže Stojanović.

broj komentara 45 pošalji komentar
(petak, 22. jun 2018, 13:01)
Nenad [neregistrovani]

Najveci problem......

Je totalna neinformisanost o zivotu u inostranstvu ili znanje koje je zasnovano na preterivanju i lazima o sjajnom zivotu u inostranstvu. Nije uvek zelenija trava kod komsije, i mnoge druge stvari cine zivot ne samo novac on jeste vazan ali ne i jedina komponenta. Mi smo narod koji bas mnogo voli novac i drugi ga vole ali niko kao mi, neverovatno ali istinito mnoge druge stvari smo totalno ponistili ili umanjili do beznacaja.

(četvrtak, 21. jun 2018, 23:55)
anonymousVeljko [neregistrovani]

Za

Za vlast u Srbiju je bitno da ostanu oni sa srednom i sa osmogodisnom skolu jer za njih drzava svara radna mesta a ne za fakultetsko obrazovanju omladinu.

(četvrtak, 21. jun 2018, 23:40)
anonymous [neregistrovani]

Da, trecina.

Trecina mozda zeli da ostane u Srbiji. Ko izadje zadnji neka ugasi svetlo.

(četvrtak, 21. jun 2018, 23:37)
azoran mrdjennonymous [neregistrovani]

penzioner

kada ce da urade anketu gde su deca svih politicara i sta studiraju

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:49)
anonymous [neregistrovani]

Re> Nije poenta u parama koje se daju za skolovanje

Jeste. Mnogo se novca izdvaja za školovanje ljudi koji su "pretplaćeni" na uspeh, tako da bi ova izdvajanja mogla da budu osiguranija i obaveznija. Taj novac bi se mogao iskoristiti na obrazovanje nekog ko neće da napusti zemlju. Nikom ne osporavam kretanje, nek ide svako gde mu je bolje, ali ne o trošku ovog naroda.

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:28)
anonymous [neregistrovani]

Besplatno i svima dostupno školstvo na svim nivoima

i skoro zagarantovan posao kao u nekada real-socijalizmu u novom horizontu buduće antikolonijalne emancipacije povratio bi nadu studenata u antikapitalističku svetlu budućnost Srbije.

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:24)
anonymous [neregistrovani]

Šta ste do sada radili?

Kolikjo ste već na vlasti? Što se do sada niste bavili ovim problemom. A i prošle i pretprošle godine i one pre nje i one pre... Srbija se godišnja smanjivala za jedan grad veličine Vršca.
Jel vam toliko godina treba da otkrijete toplu vodu. I od koga oni to zapravo beže? Pa od vas koji ima tako svesrdno godinama krojite lepu budućnost.

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:15)
anonymous [neregistrovani]

Re:Нема ништа бесплатно

Pa da, nema ništa bespklatno - osim rada.
Znači ako neće da rade besplatno - vratite pare za školovanje.
Ali, dragi moj, pa ne zaošljava ih onaj ko im je dao "besplatno" školovanje, već strani investitori, domaći tajkuni, novokmponovani biznismeni koji čak ni ne prijavljuju radnike. Zašto da vrate pare? Jel smo ih to školovali za ove što sam nabrojao? Da dobiju stručne radnike za badava. A ko neće da radi džabe - vrati pare. Svaka ti čast na rezonovanju.

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:11)
Gastarbeiter,penzioner: [neregistrovani]

@a što tu penziju ne uživaš u Nemačkoj

Hvala,uživam u Nemačkoj!

(četvrtak, 21. jun 2018, 21:09)
willi [neregistrovani]

ja mislim da nece jos,

prvo ce sacekati da ih 74% anketiranih u 11 gradova, a ukupno 1100 anketiranih, posalje na redovno odsluzenje vojnog roka, pa ce tek onda otici.mozda neki ostanu ukoliko nam nato zapreti da ce nas napasti kako bi odbranili otadzbinu kao nasi preci, i kao mi junacki 99 godine kada smo pobedili nato, uostalom uskoro cemo imati i 14 migova spremnih da lete...