Занимљива судбина недостајућег листа Мирослављевог јеванђеља

Мирослављево јеванђеље је један од најзначајнијих и најзнаменитијих рукописа написаних на ћирилици. Писано је у 12. веку за цркву Светог апостола Петра у Бијелом Пољу, а данас се чува у Народном музеју у Београду. Међутим, јеванђељу недостаје један лист, који се од средине 19. века чува у Русији. Током посете руског премијера Дмитрија Медведева потписан је споразум о преношењу недостајућег листа у Србију.

По свом саставу ова књига је јеванђелистар, књига која се користи за богослужења у којој су текстови распоређени према читањима током црквене године.

Иако од Бијелог Поља до Београда има нешто више од 300 километара, Мирослављево јеванђеље је прешло пут од преко 15.000 километара. Скривање и премештање је ово дело вероватно сачувало од спаљивања, што се десило многим црквеним књигама из тог времена.

Не зна се када је тачно јеванђеље пребачено из Цркве светог Петра у манастир Хиландар, у којем се најдуже налазило. Српска јавност за постојање Мирослављевог јеванђеља сазнаје у другој половини 19. века и од тада је ово дело било предмет истраживања многих научника.

Ово дело је у Србију враћено након што су га хиландарски монаси, у знак захвалности због помоћи манастиру, поклонили краљу Александру Обреновићу 1896. године. Тада је краљу поклоњена и оснивачка повеља манастира, коју је издао Стефан Немања.

Међутим, један лист Мирослављевог јеванђеља тренутно се чува у Русији, у библиотеци у Санкт Петерсбургу.

Овај лист од оригинала је одвојио руски архимандрит Порфирије који је средином 1846. године био у посети Хиландару. Том приликом га је пренео у Санкт Петерсбург, где се овај лист и данас налази. Не зна се да ли га је Порфирије кришом однео или су му лист поклонили монаси Хиландара.

Први пут је био изложен у Кијеву 1874. године, под именом "Петроградски лист", када га је фотографисао Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, који је ово дело и назвао Мирослављево јеванђеље.

На овом листу налазе се читања посвећена празнику Светог Јована Крститеља.

Недостајући лист је 2015. године боравио у Србији, што је и једини пут до сада. Био је изложен у Музеју Вука и Доситеја у Београду.

Повратак овог листа договорен је током посете председника Русије Владимира Путина у јануару ове године, а током посете руског премијера Медведева, потписан је и споразум о пребацивању листа у Србију.

број коментара 0 Пошаљи коментар