Изложба дела Анастаса Јовановића

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је у Конаку кнегиње Љубице изложбу "Анастас Јовановић – Уметност и нови медији", коју је Музеј града Београда приредио поводом 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899).

Владан Вукосављевић је истакао да је Анастас Јовановић велики уметник 19. века, великог века српске културе и историје, века великих искушења, прегнућа, страдња и великих успеха.

"Анастас Јовановић је практично био вршњак тог века, рођен на његовом уранку, а преминуо на његовом заранку и у освит новом веку који је донео нова узбуђења, нове страхоте и нове дивоте нашем народу и комплетној људској цивилизацији", приметио је министар културе и информисања.

У причи о Анастасу Јовановићу, његовом бриљантном животу испуњеном талентом, ентузијазмом, радом, прегнућем, истрајношћу, можемо, према речима министра, видети одсјаје српског друштва 19. века.

Вукосављевић у Анастасу Јовановићу примећује ренесансни дух, али и подсећа да Србија није имала своју ренесансу, да је наша култура култура дисконтинуитета, зхваљујући трагичним историјским догађајима.

"Великим личностима 19. века, у потпуно немогућим условима, крхка, расцепкана, српска култура, са укинутим континуитетом, почела је да се појављује из мрака историје. Анастас Јовановић се појавио када се Србија ослобађала и када су велика прегнућа била неопходна, када је требало појавити се из мрака историје и кренути у многе победе, па и на пољу културе", констатовао је министар.

Јовановић је, како је нагласио Вукосављевић, изванредним портертима из митске магле народа пробуђеног у историји открио светла лица наше културе.

Директорка Музеја града Београда Татјана Корићанац истакла је да је Анастас Јовановић био истанчан хроничар једног бурног времена политичких превирања и династичких промена према којима се одређивао као сликар, литограф, фотограф.

"Сачувана колекција његових литографија метафора је друштвене и културне историје Срба северно и јужно од Саве која афирмише националне теме, ликовно обликујући вредности које су аутентично садржане у историјском наслеђу", оценила је Корићанац.

Она је навела да је Јовановић у Бечу од младог провинцијалца, стипендисте кнеза Милоша Обреновића, израстао у сликара и интелектуалца, а његов уметнички атеље постао је стециште најзначајнијих личности политичког и културног миљеа Кнежевине Србије.

Корићанац подсећа и да је Београд за Јовановића био град из којег је одлазио у Беч и у који се из њега враћао.

"Анастасови снимци Горњег града са постројеном последњом турском војном посадом након предаје градова Србији 1867, турски војни шатори на тврђави и српски војници на бедемима Горњег града су призори који данас, после два столећа, имају аутентичну културно-историјску и уметничку вредност као фотографије-документи снимљени камером савременика", оценила је Корићанац.

Изложбом, чији је аутор мср Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда, представљено је близу две стотине оригиналних Јовановићевих радова - цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета.

После више од три деценије публика има прилику да поново види нека од најзначајнијих уметничких остварења, али и да се са некима упозна први пут.

У току дугогодишњег уметничког рада у Бечу (1841-1859) Јовановић је начинио импресивну галерију фотографија свих виђенијих људи свога доба на основу које је извео бројне литографије и тако стекао углед првог српског литографа и фотографа.

Током 19. века Јовановић је био један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовао у изградњи и развоју њеног модерног имиџа.

Изложбу, која ће трајати до 28. јануара, прати каталог, као и монографска публикација "Идентитети и медији - Уметност Анастаса Јовановића и његово доба".

број коментара 0 пошаљи коментар