Ахмадинежад као Милошевић

Противници иранског председника Ахмадинежада мораће да примене методе којима је свргнут Милошевићев режим у Србији, како би успели да га скину са власти, оцењује америчка агенција "Стратфор". Кључни потези те стратегије су нагодба са деловима режима и њихово укључивање у борбу.

Власт у Ирану неће пасти брзо и услед таласа протеста, како се верује на Западу, него тек када противници председника Махмуда Ахмадинежада примене методе српске опозиције којима је срушен режим Слободана Милошевића 2000. године, оценила је америчка агенција за стратешка предвиђања "Стратфор".

У анализи агенције коју Американци често зову и "ЦИА у сенци", се наводи да су протести и оштре акције иранских власти против демонстраната навели већину западних медија и аналитичаре да верују да су спремни сви елементи за пад клерикалног режима - "већина верује да је питање времена када ће Техеран видети промену режима".

"Стратфор", међутим, наводи да протести иранских студената нису довољни и да би опозиција требало да примени методе српске опозиције: укључивање ширих слојева становништва у протесте и придобијање припадника актуелног режима, посебно елитних безбедносних снага.

Запад немире у Ирану види као наставак "обојених револуција" из бившег Совјетског Савеза, попут украјинске "Наранџасте револуције" 2004. године. Опозиција у Ирану је изабрала зелену боју, тј. "зелени покрет".

"Чини се да су сви елементи 'обојене револуције' у игри у Ирану: режим парија одржава моћ, упркос, наизглед, крађи на изборима, док наводно либерална/прозападна опозиција покреће низ протеста који само наглашавају нестабилност и непопуларност режима", слика је ситуације у Ирану на Западу, наводи "Стратфор".

Држава парија

Тексашка агенција, међутим, додаје да би аналитичари са Запада, који мисле да присуствују промени режима у Техерану, могли да повуку "делековидију паралелу" са свргавањем српског председника Слободана Милошевића 2000, у такозваној "Булдожер револуцији".

Милошевићева Србија је, наводи се у анализи, крајем 2000. такође била држава парија која је одбијала да попусти у вези са Косовом, на прилично исти начин на који Техеран одбија да попусти по питању свог нуклеарног програма.

Ако се Иран данас пореди са Србијом 2000. године, онда је промена режима требало да се деси одмах после јунских избора када су протести били најјачи, наводи Стратфор додајући да би "много реалнија аналогија била са Србијом 1991. године".

Стратфор подсећа на протест 9. марта 1991. који је предводио лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и оштру акцију полиције, као и излазак београдских студената на улице. Милошевићева реакција на протесте смањила је мотивисаност за даље насилне протесте, а моћ је задржавао такође "мешавином рестрикција и малих уступака".

"Истовремено, западни медији су током 1990-их бркали либералне, образоване прозападно настројене студенте на улицама Београда са масовним покретом против Милошевића, прилично исто као што су урадили с протестом на тргу Тјенанмен 1989. године и са Ираном данас", наводи "Стратфор".

Нагодба са елментима режима

Милошевић је остајао на власти из два главна разлога: имао је широку подршку изван Београда и безбедносне снаге су му биле потпуно лојалне, јединице Министарства унутрашњих послова и његове различите паравојне групације.

"Српска опозиција је на крају применила две стратегије које су свгрле Милошевића: укључивање елемената Милошевићевог режима и нагодба са њима", наводи Стратфор.

Укључивање је значило убеђивање фабричких радника и рудара из централне Србије, као и жестоких српских националиста, који су у протесту против Милошевића значили више од студента "који су ујутро расправљали о Платону а увече марширали против владе".

Поред тога, наводи агенција, добро организована студентска опозиција "Отпор", за своју средишњу мисију је одабрала укључивање свих - од чланова радничких синдиката до фудбалских хулигана националиста.

"То је такође значило избор чврстог националисте Војислава Коштунице за кандидата на изборима 2000. године. Он је могао да привуче више гласача од само либералног Београда и европски орјентисаног севера Србије", оцењује Стратфор.

Са друге стране, нагодбе су значиле преговоре са "псеудо безбедносним снагама - елементима организованог криминала који су водили Милошевићеве паравојне трупе познате као 'Црвене беретке'" и обећале им место у будућој продемократској и прозапдној Србији.

"Ови успеси српске опозиције су у оштром контрасту с Ираном данас", додаје Стратфор и наводи да се у Ирану не виде показатељи да је опозиција вољна да прикључи Иранце с другачијом идеологијом.

Договор са ђаволом

Све док то не буде случај, безбедносне снаге ће одбити да преговарају са опозицијом, а неће променити страну ни док не добију уверавања да ће и у постклерикалном Ирану задржати истакнуто место или макар избећи кривично гоњење.

"То је био 'договор са ђаволом' који је српска опозиција била спремна да направи октобра 2000. Али у Ирану у овом тренутку, договор са Исламском револуционарном гардом и њеним парамилитарним снагама Басиџима није могућ", оцењује Стратфор.

Поред тога, Србија је била у другачијој геополитчко ситуацији - била је изолована и без савезника, чак и без подршке у то време нејаке и уздрмане Русије.

Такође, притисак Запада на Београд је био неупоредиво већи него што САД и друге земље могу притиснути Иран, а војна интервенција не би имала исте последице. Иран с друге стане, може на више начина узвратити, између осталог претњом глобалној трговини енергентима.

"Подаци са терена у Ирану указују да владајући режим може проћи кроз известан ниво прилагођавања - посебно док различите фракције унутар клерикалног режима маневришу како би профитирале из збрке - али тешко да је близу свог краја.

Наставак протеста није показатељ њихових успеха, као што настављање протеста против Милошевића 1990-их није био показатељ да он губи моћ", закључује Стратфор.

број коментара 36 Пошаљи коментар
(недеља, 07. феб 2010, 17:50) - anonymous [нерегистровани]

bombe pojacale volju naroda!

Imali su ameri udela i u odrzavanju Milosevica na vlasti i u njegovom rusenju! Pritiskali su i mucili ceo srpski narod koji je jedino mogao i morao da veruje Slobi u onim ratnim vremenima jer se bojao da bi raskol na drzavnom nivou doveo do vece katastrofe od one koja nas je zadesisla! Milosevic je prica za sebe i odavno je o njemu sve jasno samo se krije da je on za Ameriku i zapadu bio ko porucen! Da je bio Paja patak na vlasti Srbija bi 99 bila bombardovana jer su zato albanske narko bande platile tadasnje americke politicare u iznosima od vise desetina miliona evra i dalje placaju za ostvarenje njihovog cilja Velike Albanije!

(понедељак, 25. јан 2010, 22:09) - anonymous [нерегистровани]

Milosevica je skinuo ojadjeni i ponizeni srpski narod

Milosevica je skinuo ojadjeni i ponizeni srpski narod na izborima. Naravno da je Amerika (sa ostalim faktorima) podrzavala opoziciju politicki i finansijski, ali NAROD je skinuo Milosevica, milion i po ljudi koji su bili na ulicama 5. oktobra i onih milion glasova vise koje je Kostunica imao u odnosu na Milosevica na izborima u septembru. Kako god da je skinut, neka je skinut, trebalo je to mnogo ranije da se desi. Setite se samo devedesetih. To su najuzasnije godine nase istorije, ne racunajuci periode stranih okupacija. Sada je ipak mnogo bolje nego devedesetih, a ko to ne vidi, to je njegov problem.

U Iraku, medjutim, Sadama su skinuli direktno Ameri, avijacijom i tenkovima, a ne narod. Za Iran cemo da vidimo kako ce da bude, ali nema sumnje, Iran je sledeci.

(понедељак, 25. јан 2010, 22:02) - anonymous [нерегистровани]

Mislim da paralele nisu umesne

Srbija i Iran imaju malo toga zajednickog i mislim da paralele nisu umesne.

Ne sumnjam da je Iran "sledeci na tapetu" Amerike. Ali prosto, porediti jednu evropsku i jednu radikalno islamisticku drzavu nije uputno.



(четвртак, 21. јан 2010, 17:32) - Bora ny [нерегистровани]

izolacija

Vidi se da je Izolacija Srbije od 90 na ovamo uticala na Radikalizaciji Srba dosta .Mrze sve sto dolazi sa zapada.Sva sreca sve ih je manje u Srbiji .

(среда, 20. јан 2010, 00:41) - anonymous [нерегистровани]

ameri

Nisu nas Amerikanci(nemci.francuzi,englezi,turci,holandjani...)bombardovali da bi nam danas bilo bolje,pa to vredja zdrav razum.Sada hoce da nas silom uvedu u Nato pa da budemo jnicari kao nekada u tursko doba.Ali Nicija do zore nije gorela!

(недеља, 17. јан 2010, 13:16) - anonymous [нерегистровани]

+

Kako kapitalizam moze biti pozitivan ? Ja nisam ni komunista ni socujalista ali sam demokrata i dobro znam da kapitalizam i demokratija ne idu zajedno. To se vidi u praksi.

(четвртак, 14. јан 2010, 00:19) - Дарко [нерегистровани]

Смијешно

Ово је смијешан чланак, и очигледно преведен са енглеског (америчког). Шах је био амерички човјек и Иран је био „добар“ све док није Шах скинут (а такође је била исламски устројена земља). Сад им не ваља јер неће да „попусти“ хехе па кад је Америка мало попустила?

(среда, 13. јан 2010, 23:49) - anonymous [нерегистровани]

aa

77 a ne 90

(среда, 13. јан 2010, 12:30) - anonymous [нерегистровани]

odgovor na preseklu granu

pa jel im bilo bolje pre kad su presekli granu na kojoj su sedeli----stvarno je strasno da u Srbiji jos uvek zive ucaureni ljudi koji kukaju za proslim vremenom.Za cim kukate?Redovima za gorivo i kafu..inflaciji izazvanoj kupovinom socijalnog mira...nestasici insulina...najavom deljenja penzija...kupovinom ulja na pijaci...Ako mislite na Titovo vreme pa cak ni Srpsku Novu godinu nismo slavili.A ja sam sa fakultetom dobila posao konduktera u gradskom saobracaju....Razmislite pre nego pocnete da lupate gluposti.A da za Bozic sam isla u Evropu i to bez vize.....

(уторак, 12. јан 2010, 17:05) - Nenad [нерегистровани]

kad ne mozemo ovde...

Gde mozemo da se prijavimo da branimo Iran od americke agresije?