Портрети моћних

Њега познаје већина светских лидера. Зове се Платон и за собом има импресивну биографију. Радио је насловне стране свих познатијих листова, а између осталог је специјалиста за портрете. Тренутно ради за лист „Њујоркер“.

У септембру се одважио на тежак задатак. Да фотографише што више државника који су присуствовали 64. седници Генералне скупштине УН, и то као особе, а не као ватрене говорнике. Успео је да се домогне њих 110, а 49 њему најзанимљивијих слика налази се на сајту листа. Ту су и фотографије председника Србије и Хрватске. Много више од самих слика, занимљивији су његови коментари који се мегу чути на интернету, где говори о искуствима која је имао са њима током снимања. Преносимо неке од њих.

Борис Тадић

„Волим ову слику и његову ангажованост. Није претенциозна јер нема времена да ја дам лични печат слици. Тражим само људскост и повезаност. Ово је једна од тих фотографија где сам успео да је остварим."

Стјепан Месић

„Нисам успео да остварим везу са њим, мислим на разговор. А с друге стране се суочио са камером отвореније него већина других шефова држава. Постоји неко саосећање, некакав људски квалитет у његовим очима који ми се веома допао."

Силвио Берлускони

„Берлускони. Било је невероватно. Тако је духовит. Просто је клизио по поду мог студија , сео је, и уопште нисам морао да му дајем упутства. Главу је мало накривио и показао ми тај неваљали осмех . Врло се софистицирано облаци, не види се никакав одсјај у његовим очима јер су полу-затворене. Обично бих протестовао, али у овом случају то описује његов карактер. Берлускони је волео сваки секунд тог снимања."

Уго Чавез

„Добити Чавеза била је велика ствар. Завршио је са обраћањем генералној скупштини, и како је силазио низ степенице Грин Рума срели смо га ја и још 400 људи. Сви асистенти, сви обожаваоци, људи који раде у УН, сви су они хтели баш њега. Кретао се кроз гужву, давао аутограме, изузетна сцена. Морао сам да буквално уроним у масу, зграбим га за руке и одвучем до студија. Мислим да ми је дао око 8 секунди. Али, добио сам га. Мислим да сам окинуо три пута. То је било то. Најкраће снимање у мом животу."

Дмитриј Медведев

„Потпуно сам заљубљен у Русију. Био сам веома узбудјен што ми је господин Медведев позирао. На крају је желео да се слика са мном- Док смо се сликали, шапнуо сам му: господине Медведев, знам да не би требало да вам говорим овакве ствари, али хоћу нешто да вас питам. Питао  је о чему се ради. Рекао сам, зашто су Рускиње тако лепе и секси? Окренуо се и рекао - не знам Платоне, али морам да се сложим с тобом."

Ево Моралес

„Најневероватнија ствар у вези са овом сликом је колико је лепо његово лице. И колико се разликује од свих осталих. Ако погледате његов тен, детаље на лицу, јасно је одакле потиче и то наслеђе носи са таквим поносом."

Роберт Мугабе

„Двадесет година фотографишем људска лица. Мислио сам да сам све видео. Али, сада видим нешто сасвим другачије. Кожа му је тако затегнута, није масна, али тако изгледа. Заправо сија. Као да је од воска, стакла, направила је овај ледени одсјај. Како је одлазио, један шеф државе који је чекао да позира , видео је како Мугабе одлази и одбио да седне на исту столицу. Питао сам га шта није у реду са столицом. Рекао је, на њој има крви."

Бенјамин Нетанијаху

„Док сам га сликао, нагнуо се ка мени и рекао - Платоне, учини да изгледам добро! Када се снимање завршило, повремено бисмо проћаскали ту и тамо. Сваки пут када би прошао крај мене са својом свитом у наредних пар дана дошао би, поздравио се, попричао и шапнуо ми - Платоне, учини да изгледам добро! Некако ми је готово испирао мозак и када сам био у процесу монтаже схватио сам да се стварно трудим да он изгледа добро."

Махмуд Ахмадинежад

„Ахмадинежад је, веровали или не некако налик детету. Није висок, нижи је од мене, мислим. Кикоће се као дечак. Нисам хтео да направим његову карикатуру, да је опасан и злокобан. Хтео сам да покажем ту иронију, ту невиност у његовим очима , о томе се и ради на овој слици."

Моамер ел Гадафи

„Ова фотографија предстваља вероватно један од најстрашнијих момената у мом животу. Студио ми је био испред Грин Рума, мале собе у коју иду сви лидери пре обраћања Генералној Скупштини. Био сам у центру збивања, што би рекли, у оку урагана. Обама само што је стигао са огромним обезбеђењем И Гадафи, наравно, бира баш тај тренутак да дође да ми позира. И тако, он иде према мени, а барем 200 људи га прати. Личило је на луди, страшни циркус. Онда сам приметио да момци из америчке тајне службе који су били на степеницама собе где је био Обама очима прелећу преко собе, гледају једни друге веома напето, јер виде како им прилази сав тај хаос. А Гадафи ми прилази  што је спорије могао. Све што је урадио било је тако промишљено. Он нема очи. Оне су тако тамне да нисам могао да их видим. Као да сам сањао нешто веома чудно."

Андри Ражоелин Мадагаскар

„Он делује тако младо! Као да има 15 година . Пришао сам његовом саветнику и рекао  - част ми је да вас упознам господине, да ли бисте ми позирали? Практично сам изгурао овог младог господина и позвао погрешну особу да седне. Мислио сам да је овај момак стажиста. На мој највећи ужас и срамоту сви његови асистенти су се окренули, погледали ме ужаснуто и рекли не, не , не, он стоји иза вас! И ја сам се окренуо, збуњен, и рекао. Тако ме је срамота и тако ми је жао. Хоћете ли да ми позирате? То је некако пробило лед."

Хозе Луис Сапатеро

„Најгори могући сценарио је да два шефа државе желе да се сликају у исто време. То је као судар у саобрачају. То се овде догодило. Овај господин је стигао са председником Мексика. Био сам ужаснут, видео сам шта се дешава, корак по корак, док су ми прилазили из различитих углова и помислио сам, побогу, с  ким да почнем, кога да замолим да чека, али онда су се они руковали, поздравили и онда је све почело да личи на виц. Ко ће први да позира."

Иако га је прилично уплашио, каже да му је омиљени портрет Гадафија, а да му је најтрауматичније искуство приредио француски председник Никола Саркози који је викао на њега и рекао да је цела идеја одвратна. Барак Обама није желео да позира, па је за овај албум употребио слику коју је снимио раније. Снимање је трајало пет дана, а да не би нешто односно неког пропустио Платон каже да је јео само неке чоколадице које је успевао да прокријумчари у ранцу. Вратио се са пар килограма мање али обављеног задатка.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 21. дец 2009, 22:21) - anonymous [нерегистровани]

Vestina

Od svakog lika je uspeo da napravi karikaturu jednim fotoaparatom.

(петак, 18. дец 2009, 14:57) - anonymous [нерегистровани]

KOJI JE NAJPAMETNIJI?

Naš je najlepši i najelegantniji, ali nezmam koji je najobrazovaniji i najmudriji?

(субота, 12. дец 2009, 11:08) - anonymous [нерегистровани]

Isti ili istiniti

Sve sto duze gledam ove slike cini mi se da su oni ipak svi isti.Svi lice jedan na drugoga.Sta uradi politika od covjeka.

(петак, 04. дец 2009, 16:03) - Anika [нерегистровани]

Ovaj nas...

...bolje da se nije namestao za slikanje!:)Fotogenicniji i mnogo lepsi je kad ga slucajno slikaju.Simpaticni su i ostali,a komentari fotografa su za svaku pohvalu.Bas se potrudio da bude blag.Stvarno ih je "diplomatski" opisao!:)

(петак, 04. дец 2009, 16:01) - anonymous [нерегистровани]

Imena

Чланак је освежавајући, али ме занима да ли можете да означите државнике на заједничкој фотографији?