Агробизнис на југу Србије

На југу Србије пољопривредници имају мале парцеле и земљу обрађују углавном за своје потребе. Министарство сматра да је решење у удруживању, јер обезбеђује сигуран пласман производа и веће цене.

Благоје Јањић из Српске Куће пољопривредник је више од пола века. Бави се ратарством, повртарством, сточарством и воћарством, али првенствено за потребе своје породице.

"Највећи фактор да се унапреди пољопривреда је да се регулишу цене, па да се човек определи и да зна за коју цену да ради", каже Јањић.

Скендер Бујај из Великог Трновца годишње у три пластеника - 150.000  корена цвећа, паприке и парадајза - уложи пет хиљада евра, али заради  дупло више. "Треба нам помоћ у кредитима од државе", истиче Бујај.

У Бујановцу има 1.700 регистрованих пољопривредника, али већина на ситним парцелама производи углавном за своје потребе. Министарство пољопривреде сматра да је решење у удруживању.

Помоћник министра пољопривреде Слободан Теофанов каже да пољопривредници удружени у Земљорадничке задруге могу да планирају, пре свега, своју производњу, а с друге стране да скупо продају свој производ.

За пројекте Америчке агенције за развој "Жене у агробизнису", јавило се више од две стотине кандидаткиња. "Интересовање је велико, па смо отворили и други круг. Увидели смо колико су жене добро организоване и  заинтересоване за пољопривреду", наводи Лоу Фаоро, директор Америчке агенције за развој.

У земљама Европске уније пољопривредом се бави 3 одсто становништва, у Србији 20 одсто.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 01. апр 2011, 14:21) - anonymous [нерегистровани]

"Agro Kooperacije"

Postoje dva osnovna pravca regulisanja Poljoprivredne Proizvodnje unutar stvaranja Evropske Unije.
Jedan je tipican primer modela Holandije, gde se vlasnici sa malim posedom odricu prodajom svojeg imanja u korist vecih Posedavaca iza kojih stoji jaka Agrarna Kooperativna Razvojna Banka. Na taj nacin Poljoprivrednik postaje Poslodavac/Preduzetnik kao i u svim drugim Privrednim Strukturama, Registrovana Agro Companija.
U drugom modeli, na principima Francuske, Poljoprivrednici su zadrzali svoja imanja i individualno koristili Evropske Fondove za Razvoj Poljoprivrede. Raspodela ovih sredstava je u masovnom doprinela razvoju Tehnologija i ulaganja u Poljoprivredne masine, ali je produktivnost na malim posedima srazmerno bila mnogo slabijeg intenziteta.
Kojim ce modelom ici Srbija ostaje da se vidi: putem vece Produktivnosti(mega Agrobiznis) ili ostati pri verno proverenom kvalitetu sa proizvodnjom malih, ali kvalitetom konkurentnih opravdanih kolicina!?