Хлеб који је српску војску сачувао од глади

Поводом стогодишњице од основања удружења, Организација резервних војних старешина Зрењанина покренула акцију да локални пекари пеку таин – српски војнички хлеб који је био најбитнији део војничког оброка у балканским и Првом светском рату. Овај хлеб једноставног састава и данас може да се умеси по оригиналном рецепту.

Од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто пече се хлеб који је сачувао од глади српску војску за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Таин на турском значи следовање. Сваки војник је добијао по 800 грама дневно. Да се и данас може направити по старом рецепту показали су у пекари "Мркшићеви салаши" у Српском Итебеју.

"Овај хлеб је посебан зато што не садржи адитиве и конзервансе већ природно кисело тесто које му даје свежину и које је у ствари најважнији састојак овог хлеба. Приликом печења био је циљ добити што јачу корицу како би се дуже сачувала свежина", каже Биљана Катић, технолог у пекари.

Идеја да се пече таин потекла је из Организације резервних војних старешина Зрењанина, који су на овај начин желели да обележе 100 година Удружења, које је основано на прву годишњицу пробоја Солунског фронта. За тадашње његове чланове таин је био светиња.

„Из овога можемо да научимо много тога. Колико су наши војници били посвећени и борби за слободу и колико су ценили све. Између осталог и хлеб. Није било само оружје и хлеб је једна врста оружја на тај начин што је давао снагу и давао је у овом случају и морал српском војнику", истиче Тања Дуловић, резервни капетан ОРВС Зрењанин.

Карактеристика таина је да се тешко квари. У музеју у Пироту чува се један печен 1912, следовање војника Алексе Здравковића из Пирота. Веровало се да први добијени таин у војсци доноси срећу, па су га многи, као и Алекса, чували као амајлију.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(среда, 18. сеп 2019, 12:41) - sreten [нерегистровани]

Kakva vremena idu

Bolje da povecamo proizvodnju

(среда, 18. сеп 2019, 11:22) - anonymous [нерегистровани]

ukusno ljudi

meni se ovaj hleb mnogo jede!!!!

(среда, 18. сеп 2019, 09:28) - anonymous [нерегистровани]

recept za ksielo testo

Keramicka (nikako plasticna posuda) u obliku saksije otvorena prema gore ne suzena jer to smeta rastu kvasca-kiselog testa.
1.dan. - kasika meda se raymuti u pola solje mlake izvorske, bunarske (nikako cesmovske) vode i u to se doda 5 kasika brasna (preporuka celo zrno mleveno). najbolje da je krupno mleveno jer sitno mleveno brasno pravi zdekan nenadosli hleb. Drzati na toplom mestu i prekriti vlaznom krpom ili ostaviti malo vlaznije testo. Dva dana
3.dan - samo 4 kasike brasna dodati i malo vode da se napravi prethodna vlaznost testa. opet mirovanje dva dana
5. dan - ponoviti 3.dan
7.dan . Kiselo testo / nakis/ komlov je gotov.

u toplih litar i po vode, sipati kiselo testo razmutiti kim, komorac, ili usitnjeni caj od vranilovke, oregano ili vec neki zacin, obavezno dodati kasiku dve soli (po mogucnosti bey Kalijum ferocijanida E536-sredstvo protiv zgrudvnjavanja, i u tako pripremljenu vodu sa solju nakisom i zacinima dodavati brasno, 2kg brasna ili vec mesavinu brasna razi i psenice.
Nikako ne obrnuto da se u vanglu stavlja brasno pa onda voda na njega, nego brasno u vodu.
Pecenje: tepsija se stavi u upaljenu rernu i dok se ona zagreva hleb se mesi. vruca tepsija premaye se pcelinjim voskom prodavanog u komadima, a rerna se UGASI. testo yameseno se sipa u namazanu tepsiju, i OSTAVLJA SE KISELO TESTO za naredni put. u toploj rerni koja se hladi i prenosi toplotu na testo desava se brze nadizanje hleba. posle 5-6 sati sledi parvo pecenje. Ova kolicina hleba - 40 minuta 220, 20 min. - 180 stepeni.

U onoj meri u kojoj sirovine budu bile bez hemijskih dodataka (pogovoto SO), i ukus hleba dobice neprepoznatljive mirise, dok se covek ne navikne na starinski hleb pecen vekovima.

Cuvanje: zaviti u platnenu krpu sa svih strana,
Trajanje: 10-15 dana. poceci plave penicilinske budji pojavljuju se tek 8 dan. Najbolji ukus je tri dana od pecenja, posto hleb zri i tvrda kora biva raskvasena od zaostale vlage u unutrasnjosti.

Prijatno.

(среда, 18. сеп 2019, 08:26) - anonymous [нерегистровани]

re hleb

nije tacno to sto tvrdis. U Svajacarskoje se prodaju razne vrste hlebova, pa i mnogo vrste belih hlebova. Pored toga posotje i crni hlebovi sa vise vrsta zitarica u svom sastavu, cak i do 10 raznih sastojakam a i pojedinacno kao i ovaj hleb od raznja. I to jeste senzacija jer je ovaj hleb istorijski. U to vreme su sve ostale zitarice (raz, jecam, ovas, kukuruz, proso itd) puno bolje uspevalae od psenice.

(среда, 18. сеп 2019, 07:43) - anonymous [нерегистровани]

HLEB

Svaka cast na ovoj temi. Po meni, ne radi se ovde samo o nekom hlebu koji je koriscen za vreme balkanskih ratova, radi se tradiciji i negovanju kulture....

(среда, 18. сеп 2019, 06:48) - Опрез [нерегистровани]

Напомена

Ова комбинација са разним додацима је изузетно укусна, али није за дијабетичаре - проверено, диже шећер у крви у небеса.

(уторак, 17. сеп 2019, 20:57) - Stefke [нерегистровани]

Razni hleb

Pa ja ovo pravim u rerni stalno, integralno razano brašno od celog zrna raži, šaka badema, sala golice, šaka, suncokreta, saka oraha, šaka crnog suvog grožđa, sve to pomešati u jednu plastičnu činiju, staviti kiselu vodu u to umesto kvasca da se poveže testo i peći u rerni 20-30 minuta to je prste da polizes a može da traje po nekoliko dana ne kvari se, nema nikakvih aditiva, čist ugljeni hidrat daje energiju volu rep da se iscupa

(уторак, 17. сеп 2019, 18:15) - anonymous [нерегистровани]

Pitanje

Da li se ovaj hleb danas postoji u redovnoj ponudi u pekarama i prodavnicama? Ako ne, zašto?

(уторак, 17. сеп 2019, 18:14) - anonymous [нерегистровани]

Zdrav hleb

Takav hleb se mesio 50-tih, 60-tih godina u Srbiju po selima u odnosu 50 : 50 , a takodje i od samog razenog brašna ! Većinom je pečen u crepulju ! Bio je veoma ukusan i hranljiv .

(уторак, 17. сеп 2019, 18:01) - Горан [нерегистровани]

Хлеб

Понекад не разумем Србе како од нечег нормалног праве сензацију . Овај хлеб се најнормалније може купити у било којој пекари у Аустрији или Немачкој, штавише ово је основни хлеб у овим земљама и не представља никакво чудо. У Бечу се бели хлеб продаје само у турским и балканским пекарама, а овај "таин" у више облика се меси у свакој кући на селу.