Све веће интересовање за органску производњу хране

Органском производњом хране у Србији бави се око две хиљаде произвођача на око петнаест хиљада хектара. То су и даље веома скромне површине које чине тек 0,44 одсто пољопривредног земљишта.

Заинтересованост за ову производњу у Западнобачком округу из године у годину све је већа, а стручњаци сматрају да ова грана у Србији има и те како добру перспективу, јер су потребе за толике да би - када бисмо целу Србију покрили органском храном - вероватно све и извезли.

А да ова производња није нимало једноставна, уверава нас и Владимир Пинћир из Апатина који се повртарством бави дуже од четири деценије.

"Нема примене тешке хемије све се ради са препаратима који су биљног порекла уносе се предатори, ми ни једног инсекта не убијамо неким отровом него инсекти једу друге инсекте, значи нема хормона, наша производња није органска него биолошка производња која врло често по анализама је безбеднија од којекакве органске", каже Владимир Пинћир из Апатина.

У Западнобачком округу последњих година значајна финансијска средства издвајају за пољопривреду.

"Све је мањих пољопривредних произвођача који имају мање површине и окрећу се повртарској производњи то је та управо повртарска производња која до сада није била толико развијена код нас тренутно имамо око пет стотина хектара, што у затвореном што у отвореном начину производње, али је тенденција у порасту," објашњава Ђорђе Вигњевић, дипломирани агроном, задужен за пољопривреду у општини Апатин.

У Европу највише извозимо свеже воће, замрзнуте купине, а веома су тражене соја, житарице, поврће и лековито биље.

 

 

 

број коментара 0 пошаљи коментар