Како људска ћуд утиче на економију

Бихевиорална економија је једна од најмлађих економских грана, која се интензивно развија последњих петнаестак година. Изучава везу између психологије и економије, а резултати су веома корисни за маркетинг, али и за креаторе економске политике.

Tрадиционалне економије човека сматра савршено рационалним тржишним актером, који има све информације и одлично барата статистичко-математичким прорачунима, како би дошао до најбољих одлука.

Бихевиорална економија се фокусира на обичног човека, са ограниченом пажњом, који најчешће нема приступ свим информацијама већ обрађује оне које сматра најрелевантнијим. Због тога те одлуке нису увек оптималне и рационалне.

Ова наука је на највишем ступњу развоја у Америци, а код нас је у повоју. Др Драгана Драганац једини је доктор наука из ове области у Србији, а као Фулбрајтов стипендиста усавршавала се на Харварду.

Др Драганац истиче да је суштина и циљ бихевиоралне економије објашњавање понашања појединца који нису савршено рационални и који се, поред резоновања, воде и интуицијом, користе менталне пречице у одлучивању и склони су пристрасностима.

"Увођењем психолошких коцепата попут илузије контроле, претераног самопоуздања, претеране или недовољне реакције на информације је постало неминовност. Експеримент, као важан методолошки апарат бихевиоралне економије је омогући откривање веровања и очекивања појединаца што до тада скоро да није било могуће", указује др Драганац.

У страној литератури за бихевиоралну економију се користи назив психолошка економија или економија понашања.

Колумниста Њујорк тајмса Пол Саливан сматра да у потрошачком друштву које је освојило свет људи нису рационални када је новац у питању. Купујемо превише, а премало штедимо, као да шопингом решавамо неке друге проблеме.

Др Драганац напомиње да су користи од истраживања у овој области вишеструке.

Користе их инвеститори на финансијском тржишту, потрошачи, појединци који управљају финансијама домаћинстава, затим менаџери компанија, маркетинг стручњаци, носиоци економских и јавних политика, регулатори финансијских тржшта.

"На пример, менаџери компанија, примењујући принципе бихевиоралних корпоративних финанасија могу да коригују своје одлуке о улагањима и задуживању и тако да доприносе повећању вредности предузећа", каже др Драганац.

Оснивач бихевиоралне економије је Американац Ричард Талер, који је за истраживања из те области 2017. године добио Нобелову награду.

Стручњаци истичу да преко ноћи не можемо постати економисти, али ако смо свесни својих предрасуда које утичу на финансијске одлуке, можемо бити рационални улагачи у фирме и домаћинства.

број коментара 0 Пошаљи коментар