Суровост у кланицама оставља последице, животиње не смеју да пате

Кланична индустрија третира животиње прекомерно сурово, сматрају заштитници права животиња, а узрок виде у недостатку контроле. Из управе за ветерину поручују да контролишу сваку фарму и линију клања без изузетка, да недозвољеног понашања има, али да је оно ретко и одмах се кажњава.

Власница месаре из Шапца каже да је одавно увидела да квалитет меса зависи од поступања са животињама. У почетку је користила услуге кланице, а онда је, незадовољна хигијеном и квалитетом меса, подигла кредит и отворила сопствену кланицу.

"Свиње и говеда се одмарају у оборима који су намењени за њих, онда имамо тунел клања где улазе код омамиљивача један по један. Ту се омамљују, кољу се и ту долази до искрвављења", објашњава Сузана Којић из месаре "Јелена".

Међутим знатан број оде на клање без омамљивања, многи не сачекају да животиња искрвари пре него што почну даљу обраду меса, кажу у Орки.

"Имамо примере да су радници изразито груби према животињама приликом истовара и утовара, да се врло често животиње утоварују тако што им се ломе репови, што се ударају штанглама, шипкама и тако даље", наводи Елвир Буразеровић из Орке.

 До сазнања су, кажу, дошли незванично, на основу разговора са запосленим у кланичној индустрији и инспекцијским службама.

"И, нажалост, утврдили смо да у преко 60 одсто случајева ветеринарски инспектори нису уопште присутни при линији клања, што је њихова законска обавеза", рекао је Буразеровић.

Из Управе за ветерину то оштро демантују.

"Ветеринарска инспекција је увек присутна приликом клања животиња. Управа за ветерину, у складу са законом о ветеринарству, у последњих годину дана је укључила велики број ветеринарских станица које обављају преглед на линији клања, тако да смо са те стране појачали ветеринарску инспекцију", рекао је Зоран Ивановић, начелник одељења Ветеринарске инспекције.

Савети стручњака

Стручњаци кажу да за племенитији, хуманији однос према животињама нису потребне додатне инвестиције, већ само сунчева светлост, чист ваздух и вода, шетња...

Животиње које се омамљују и кољу, морају се параванима оградити од оних које чекају на то. Тако се избегава страх животиње који доводи до промене у организму.

"Долази до физичих, хемијских и сензорних промена у квалитету меса и то се одражава на његов јестиви квалитет. Долази до појаве тврдог, тамног и сувог меса или, пак, друга опција јесте мекано и водњикаво месо", објашњава др Душица Остојић Андрић са Института за сточарство.

Група научника иде и корак даље – у својим радовима доказују да једењем таквог меса, човек у себе уноси такозване хормоне стреса и страха који доприносе развоју кардио-васкуларних болести.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. јул 2019, 16:01) - anonymous [нерегистровани]

Poruka veganima

Jedite biljke slobodno, ja vise preferiram jagnje na raznju. I prase. Pa i petlica nekog...
U vas se jelovnik ne mesam, nemojte ni vi u moj.

(недеља, 14. јул 2019, 20:35) - anonymous [нерегистровани]

pravda za životinje

Dosta je ubijanja životinja zbog hrane.Može se živeti i bez mesa,što je prosečnom Srbinu ,naravno,teško i da zamisli.

(недеља, 14. јул 2019, 17:09) - anonymous [нерегистровани]

@ Pametnjakovic?

Razvitak ili evolucija ne postoji, a postoji nestanak vrsta i pojava istih vrsta posle određenog vremena, zbog stalnog smanjenja jačine magnetnog polja Zemlje koja ne može biti starija od 110000 godina. Dinosaurusi su bajka jer su prvi navodni ostaci nađeni tek pre oko 150 godina.

(недеља, 14. јул 2019, 16:25) - anonymous [нерегистровани]

Kazu

Da i biljke osecaju stres.Jedna mala sargarepa.Vegan je guli na zivo i ne da kokosovom orahu da odraste....

(недеља, 14. јул 2019, 13:38) - anonymous [нерегистровани]

Pametnjakovic?

Da li si cuo mozda za rec Evolucija?

(недеља, 14. јул 2019, 10:27) - anonymous [нерегистровани]

@Паметњаковић

Ако нисмо месоједи, онда нисмо ни биљоједи. Да ли си некад јео кромпир, пасуљ, спанаћ, пшеницу, грашак, пиринач као основну храну? Без хлеба који се термички припрема, без зачина који преваре мозак?

Предлажем да све животиње које се чувају за масовну производњу пустимо на слободу па колико преживе. Да усрећимо вукове и лисице. А ми да једемо траву и лишће.

(недеља, 14. јул 2019, 10:10) - anonymous [нерегистровани]

svastojedi

Ljudi nisu mesojedi već svaštojedi. A to da smo svaštojedi dokazuju brojni digestivni enzimi koje imamo i koji su sposobni da svare list salate i komad pljeskavice.

(недеља, 14. јул 2019, 09:01) - Паметњаковић [нерегистровани]

Ми нисмо месоједи.

Месоједи једу и варе сирово месо, ми то не можемо. Пробајте па ћете видети, не иде уопште, гадно је, а и тера на повраћање. Ако успете да поједете неки залогај, повратићете сигурно. Једино како можемо да једемо је ако месо изгоримо или скувамо на високој температури уз гомилу зачина који преваре мозак да је месо нешто друго.

(недеља, 14. јул 2019, 03:03) - Бојан из СРН'е [нерегистровани]

Месо...

...нетреба уопште да се једе! Ми једемо луде количине меса за које нисмо створени. Ако баш мора онда квалитетно и у нормалним количинама као наши преци а не свакодневно најјефтиније и то уз сваки оброк. Ја одкад се храним потпуно без меса ми је здравствено много боље у сваком погледу.

(субота, 13. јул 2019, 21:19) - anonymous [нерегистровани]

Mogu da zamislim kako se kontrolise i kaznjava!

Ovo je jedan od 100 razloga zasto ne treba jesti meso iz masovne proizvodnje.