Српска национална класа: Од Тита до "Фијата"

Фабрика аутомобила увек је била више од обичног предузећа. Зато што је годинама један од највећих извозника она је необично важна Александру Вучићу. Бориса Тадића довела је на власт, а Слободан Милошевић се у Крагујевцу опростио од власти, јер је једна од последњих председничких посета била тадашњој "Застави".

Балони у бојама српске и италијанске заставе винули су се у небеса изнад Палате "Србија" када је у септембру 2008. године "Фијат" и званично стигао у нашу земљу. У Крагујевцу је на италијанском била исписана добродошлица за великог страног инвеститора, који ће, мислили смо, променити Србију. 

Мислили смо и да ће "Фијат" променити Крагујевац. И променио је. Ова компанија је током протекле деценије носила титулу највећег извозника. Овог лета у Крагујевцу се говори о новом моделу, новом уговору, али и о томе како су радници на плаћеном одсуству, како на посао долазе само по позиву. Ни на једну од ових тема представници менаџемента нису желели да говоре за РТС. 

Имају ли одговор на ова питања званичници Републике Србије, која је "Фијатов" пословни партнер и која у компанији "Фијат Крајслер аутомобили Србија" има 33 одсто учешћа?

Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде, каже да је ова тематика у домену пословне тајне и да би разговор на ту тему могао да наруши конкурентску позицију "Фијата".

Ништа речитији нису били ни представници локалне власти. 

"Немам овлашћења да о томе причам. То је нешто што је пословна тајна", каже градоначелник Крагујевца Радомир Николић. 

За овај град ова фабрика већ деценијама значи живот. Актуелни градоначелник каже да се сећа, док је био дете, како су реке људи одлазиле у фабрику раним јутром. 

"Нема породице која није била директно или индиректно везана за стару 'Заставу'. За нас је потпуни слом био престанак рада фабрике, губитак тржишта старе Југославије", присећа се Николић.

Пре ће пропасти Југославија, него "Застава"

Зоран Марковић памти да му је када је 1988. године почео да ради покојни отац рекао: "Пре ће пропасти држава, него 'Застава'". И био је у праву. Југославија је пропала прва. Недуго затим, стала је и производња аутомобила. И стао је цео град. Марковић је данас председник Самосталног синдиката у "Фијату". 

"Једноставно, радници нису имали никаква примања. Били смо без пензионог и социјалоног осигурања. Нисмо имали оверене здравствене књижице. Тако да смо са радошћу дочекали 2008. годину, о многи кажу доласку, а ја кажем враћању 'Фијата'", истиче Марковић.

Бране Карталовић, дописник Политике из Крагујевца присећа се како је, када је "Фијат" дошао, на улазу у Крагујевац, из смера Коридора 10, био окачен велики транспарент "Benvenuti a casa", што значи "Добродошли кући". 

"Град је био сређен, окићен, народ је очекивао долазак 'Фијата' као својевремено и долазак Тита. Сећам се мајки које су биле уплакане и које су говориле: 'Ми смо отпуштене, за нас нема посла и за нас је касно, али ће са доласком 'Фијата' даље моћи да раде наша деца", рекао је Марковић.

Занимљиво је и да је актуелни градоначелник Крагујевца, Радомир Николић, тада је био у опозицији.

"Фијат" као политички трофеј

"Посао опозиције је да увек нађе разлоге да критикује. Ми нисмо говорили у то време да је лоше што је 'Фијат' дошао у Крагујевац, већ смо критиковали неке поједне елементе тог уговора који је био под велом тајне. Након што је потписан више није било могуће исправити елементе тог уговора", објашњава Николић.

Верољуб Стевановић, бивши градоначелник Крагујевца, каже да се подразумева да би човек у политици требало да буде озбиљан. 

"Морао би озбиљно да размисли о проблему, који није градски, већ је много шири. Да би такву изјаву дао и да би неког критиковао. Критика због критике није добра. Сулудо је да неко тако нешто изјави ако добијете таквог партнера", тврди данас Стевановић.

Та 2008. када је на велика звона објављен посао са "Фијатом", била је изборна година. Новинар Бране Карталовић присећа се како је тадашњи председник Борис Тадић позвао градоначелника Крагујевца да га подржи. 

"И Верољуб Стевановић, као неприкосновени лидер града, позива Крагујевчане да гласају за Бориса Тадића. Иако је велики број Крагујевчана у првом кругу гласао за Томислава Николића. Борис Тадић је захвалан Верољубу Стевановићу на томе, одриче се Демократске странке у Крагујевцу. Од тог ударца ДС и читава опозиција у Крагујевцу се још није опоравила", сматра Карталовић.

Радомир Николић данас отворено признаје да је то био озбиљан поен за тадашњу власт. 

"Свесни смо били тога да ћемо против таквог резултата тешко успети да боримо", рекао је Николић.

Млађан Динкић је те 2008. године изјавио како ће инвестиција донети нова радна места и Крагујевцу и читавој Србији. Јер, на једно радно место у аутомобилској индустрији долазе још два. 

"Тако се гради Србија, тако се гради патриотизам, тако се чува Косово, тако се гради будућност за људе", рекао је тада Борис Тадић. 

Они који су у преговорима са "Фијатом" учествовали кажу да је било неколико преломних момената. Да је италијански партнер од државе тражио да чак процени колико ће компанија вредети кад десетогодишњи подстицајни план истекне. Што је било немогуће израчунати. Кажу и да је "Фијатова" делегација за преговарачки сто ставила и конкурентску понуду. Тиме је Србији "Фијат" поручио – Румунија даје више. 

Пресудни су били услови и пре свега квалитет радне снаге, сматра Верољуб Стевановић. Пресудно је, ипак, било и то што је "Црвена Застава" имала дугогодишњу сарадњу са "Фијатом".

Фабрику градили пролетери, отворио је Александар Ранковић

И пре "Фијатове" ере, Крагујевац је био незаобилазна тачка на карти политичке географије Србије. Фабрика "Црвена Застава", коју су саградили пролетери, попут магнета у овај град привлачила је све значајније политичке фигуре од педесетих на овамо. 

Производња аутомобила у Крагујевцу, почела је одмах после рата – 1954. године. Модерна фабрика отворена је 1962. Усред фабричког погона, испред шкољки белих фића, Александар Ранковић одржао је говор. Тома Савић у то време био је студент.

"То је био уобичајен говор који се држи у таквим приликама. Мало политички, мало похвале. Сећам се отварања фабрике и колико је било људи ту. То је био највећи догађај у историји Крагујевца", присећа се Савић, који је у "Застави" касније био главни оперативац пројекта "Југо Америка". 

И Тито је долазио у Крагујевац, подсећа новинар Бране Карталовић. 

"Кад год је долазио он је свраћао у 'Заставу' да види како тече производња и да се увери у снагу и стабилност система који почива на самоуправном социјализму", оцењује Карталовић. 

Тома Савић памти Титову посету. Каже да је тад већ био запослен у "Црвеној Застави", да је био на тротоарима у линијама грађана за дочек.

"Он је то прошао, пролетео је. То је било одушевљење. Ушао је преко моста и прошао је кроз читаву 'Заставу'", рекао је Савић.

Наш саговорник памти и како је једном Тито у Крагујевац дошао са Леонидом Брежњевим, председником СССР-а. Било је то 1978. године и Тито је тата Брежњеву поклонио "заставу 101", са мотором од 1.300 кубика. 

"Онда, у оближњем градском дому хтео да покаже своје возачке способности. Он је био велики колекционар аутомобила, имао их је око 200. И онда је направио неколико кругова уз шкрипу гума, после веселе атмосфере. Једва су му отели кључеве да не направи неко зло", препричава ову анегдоту Тома Савић.

"Црвена Застава" била је и тема састанка Јосипа Броза Тита, председника СФРЈ и представника "Фијата" Ђованија Ањелија пре више од пола века. Разговарали су о проширењу производних капацитета. "Фијат" је претходно у фабрику аутомобила у Југославији уложио 10 милиона америчких долара. 

"Поента је у томе да су сви на власти хтели да се поистовете са тим симболом успеха, развоја, просперитета, напретка и у том периоду СФРЈ. С обзиром на то да је у 'Застави' радило људи различитих вера и националости то је за политичаре био знак да они поштују тај систем", додаје Карталовић.

Беко тражио већи аплауз за Милошевића

Уочи смене власти 2000. године и Слободан Милошевић је у Крагујевцу одржао велики митинг. Фабрика је била разорена током бомбардовања, а од републике се очекивао новац за обнову производње. Милошевић је дошао је на позив Милана Бека, који је тада био у управи "Заставе". 

"Беко је довео Милошевића и ту је направљен митинг, ту су доведени радници. Сећам се да је Беко рекао: 'Још већи аплауз, још већи аплауз. Узеће нам паре ови из Смедерева'", сведочи Тома Савић. 

Крагујевац је био важан и Борису Тадићу и Александру Вучићу. Политичарима је било важно не само да дођу у фабрички погон, већ и да возе аутомобиле коју су се у њему правили. Први "југо" направљен је за Тита. Остало је запамћено и како је Божидар Ђелић после демократских промена купио "југо кабриолет".

"Добро је кренуло. Србија је на добром путу", рекао је 2002. године Божидар Ђелић, тадашњи министар финансија, након што је са качкетом ушао у "југо кабриолет". 

Када је "Фијат" дошао, тадашњи министар економије Млађан Динкић купио је аутомобил на кредит.

Градоначелник Радомир Николић каже да Град Крагујевац и данас купује "фијат 500Л". "Желимо да покажемо да нам је стало до тога да се наша фабрика даље развија, није то од великог значаја што смо ми купили тај аутомобил, али показује колико град воли ту фабрику и колико жели да она даље напредује", додаје Николић.

"Ако је 'Застава' била једина таква фабрика логично је било да политичари пропагирају таква возила", закључује Радомир Николић. 

Крагујевчани кажу да ова фабрика изградила град. Да је градила и Србију. Са врха највишег солитера у Крагујевцу, који и данас носи "Заставино" име види се "Фијатов" производни погон. Актуелни градоначелник каже да је овај страни инвеститор променио панораму града.

Радници на плаћеном одсуству, страх у производном погону

"'Фијат' је покренуло лавину доласка инвеститора у Крагујевац. Али, све мање је он значајан за град, јер се појављују нови инвеститори који запошљавају људе. У тој маси инвеститора, 'Фијат' је само део. И ми га посматрамо као и било ког другог инвеститора", каже Радомир Николић.

Али, "Фијат" није било који инвеститор. Највећи српски извозник у протеклој деценији има самим тим и другачији статус. И зато су недостатак информација и вишак слободних дана за раднике и више него довољан разлог за бригу.

Зоран Станић, председник синдиката "Независност", каже да радници немају никакво обавештење. 

"Живе у страху из дана у дан. Не знају да ли ће 'Фијат' да оде или да настави да ради. Требало би да остане, јер бољих услова нема нигде у околини", истиче Станић и чак тврди да радници информације о нерадним данима не добијају директно од послодавца, већ преко добављача. 

"Практично преко наших возача који иду за делове у те фирме и на огласним таблама прочитају када те фирме не раде и њихов распоред се увек поклопи са распоредом 'Фијата'", каже Станић.

У конкурентском синдикату тврде другачије.

"Ја не знам где се ви информишете кад пођете од куће на посао. Да ли питате комшију или своје укућане. Послодавац преко линија информисања преноси информације. Дужан је и у складу са законом да информише запослене. А колега може да се информише и на Тари горе, код гостију његове кафане", каже Зоран Марковић, председник Самосталног синдиката у "Фијату".

Представници власти уверавају да радници немају разлога за бригу. Градоначелник Крагујевца каже да је радницима сигурно тешко када им се продужи одмор, када одлазе колективно ван фабрике. 

"Али, стратешки гледано нисам забринут, зато што иако уђемо у нову кризу, брзо ћемо из ње изаћи", тврди Николић. 

И у Министарству привреде истичу да "апсолутно нема бриге и да ће сви запослени имати посла у 'Фијату' као и до сада".

Нови модел тражи нове државне подстицаје

А посла ће имати ако буде новог модела. Јер, тражња за старим пада. Од почетка године, "Фијат" је произвео свега 20.000 аутомобила. 

"С обзиром да фабрика у Крагујевцу производи 'фијат 500Л' већ седам година јасно је да уколико ускоро 'Фијат' не започне производњу новог модела да је решио да полако одлази из Србије", песимистичан је Бране Карталовић.

Зоран Марковић из Самосталног синдиката је оптимиста.

"'Фијат' сигурно остаје у Крагујевцу. Јер то је инвестиција, то је најмодернија фабрика  'Фијатова' од свих које сам ја посетио. Има потенцијала, има стручно обучене кадрове, једино што нам треба је производња и добре плате", каже Марковић.

Верољуб Стевановић сматра да мора да се направи нови уговор са "Фијатом".

"Јер овај је, ипак, стари. Године су прошле. Ви на сваких неколико година имате нови модел у свакој фабрици", каже бивши градоначелник Крагујевца. 

За "Фијат" је одлазак скупљи него останак, тврде у Влади Србије. Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде каже да је "Фијат" уложио више од милијарду евра сопствених средстава у заједничко предузеће. 

"Сама та чињеница говори да се од такве инвестиције не одустаје тако лако. Сигуран сам да су те приче у домену гласина и да тако нешто неће се остварити сигурно дужи низ година. 'Фијат' је овде инвеститор који је на дуже стазе и који ће радити", тврди Тривунац.

Обустава рада као притисак

Има и тумчења да је то што су радници овог лета на дужем одмору неки вид "Фијатовог" притиска на Републику Србију, као пословног партнера у тренутку када се преговара о новом моделу. Да то може тако да се тумачи сматра и Верољуб Стевановић.

"Ја сам тако нешто рекао и јавно, кад су били неки штрајкови и ја то разумем. То је сад позив на један посебан начин да о томе причамо. И кад би мене неко питао ја бих наставио са истим таквим уговором. Али нисам ја тај који одлучује", каже Стевановић.

А какви су уопште односи између државе и "Фијата", односно пословних партнера?

Градоначелник Крагујевца тврди да су искрени. "Верујем да постоји здрав однос, искреност у половању и да то није разлог што се овако ради ове и претходне године, већ да 'Фијат' смањује трошкове због тога што желе да уђу у нове инвестиције", сматра Николић. 

Не верујем да би "Фијат" на тај начин вршио притисак, то сигурно није мотив, тврди Милун Тривунац. 

"'Фијат' ради у компетитивној индустрији, сваки потез је мотивисан тржиштем, сама тражња на за тим моделом, који је при крају животног века, је мања. То су чисто тржишни разлози због чега се то догађа". 

За нови модел "Фијат" од државе очекује нове подстицаје, јер стари пакет важи до децембра ове године. Верољуб Стевановић каже да је до сада уложено више од 1,5 милијарди евра. "Вероватно ће нови модел да кошта нешто близу тога. Део тога мора и држава да уложи", каже бивши градоначелник.

Нови уговор под лупом Брисела

Ипак, позиција државе сада није иста као пре десет година када је прављен први подстицајни пакет.

Млађан Динкић је меморандум са "Фијатом" потписао само дан након што је Божидар Ђелић потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. У њему су јасно дефинисана правила када и како држава може да помаже приватним компанијама. У међувремену усвојен је и Закон о државној помоћи који строго регулише сваки државни динар који се троши на име подстицаја. 

Милун Тривунац каже да је то питање за Комисију за контролу државне помоћи, која је независни орган. 

"Нисам сигуран колико би та државна помоћ износила, ако би је уопште и било. Наравно, постоји област која то регулише која је у складу са најбољом европском праксом и препорукама Европске комисије. Нешто ван закона и нешто ван европске праксе се сигурно не би у овом случају радило", додаје Тривунац. 

У Комисији за контролу државне помоћи нисмо добили одговор да ли се прави нови подстицајни план за "Фијат" и да ли је, по новом закону, то уопште могуће.  

Србија "Фијату" дала 500 милиона евра

И док се на нивоу републике још не зна да ли ће и колико државног новца "Фијат" добити за нови модел, на локалу добијамо занимљиве изјаве. 

"Град Крагујевац највероватније неће продужити те субвенције које је давао до сада. Ипак су те дотације даване за почетак бизниса. Ипак бисмо сад с тим парама могли много тога још да покренемо", каже Радомир Николић. 

Према рачуници градоначелника, Крагујевац се за рачун "Фијата" током протекле деценије одрекао локалних пореза и такси у износу од око пет милиона евра. Републичка давања била су 10 пута већа, показује наша рачуница. Износила су чак пола милијарде евра. У Министарству привреде то и потврђују. 

"Тај податак постоји. Подаци о укупним подстицајима су преко 500 милиона евра. То је званични податак". 

На примеру само једне године то је изгледало овако. Држава је за програм "додатно запошљавање" уплатила 680 милиона динара. На специјални рачун компаније уплаћено је још 660 милиона. У готовини, држава је заједничкој компанији исте године дала још 650 милиона. На име реструктурирања имовине из буџета је уплаћено 400 милиона. За парк добављача издвојено је 22 милиона динара, а истина је, српка национална класа прави се и домаћим парама и страним деловима.

Али, Србија нема сложенији извозни производ од аутомобила. А нема ни много већих извозника од "Фијата".

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 03. јул 2019, 14:00) - Markovljev [нерегистровани]

Pogledajmo oko sebe

Posle bitke su svi generali, ali desetogodišnje iskustvo pokazuje da je ovakav tip saradnje poguban za Srbiju.U Srbiji nemamo fabriku automobila, ali montažni pogon za Fiat 500L a to je ogromna razlika. Pogledajmo kako su to uradili Česi i Rumuni, koji danas sa manje ulaganja države nego Srbija u Fiat imaju dve moderne fabrike i rastuće fabrike automobila Škoda i Dacia.Zastava je imala inženjere koji su bili u trendu svetskog razvoja auto industrije, nažalost koncepcije je bila pogrešna i ti ljudi danas rade nešto drugo.Ili će Fiat sa Srbijom izgraditi stvarnu fabriku automobila koja će imati svoj razvojni biro koji će projektovati nova vozila i to sa širokom paletom proizvoda kao nekada Zastava ili danas Dacia na jednoj šasiji, ili neka odu, jer takva fabrika Srbiji danas više nije potrebna.

(среда, 03. јул 2019, 08:44) - anonymous [нерегистровани]

Cena

FAS je za nas kamen oko vrata, skuplja tara nego maslo.Donacije Srbije su od prvog dana nesrazmerno velike u odnosu na učešće samo da bi bilans poslovanja veštački bio pozitivan.Niko od zvaničnika ne kaže da se plate radnicima isplaćuju isključivo od donacije Države a ne na ekonomskim osnovama od zarade.Srbija mesečno za FAS izdvaja više nego ikada za Smederevo i Bor zajedno, a i sam ugovor (sa garantovanom zaradom Italijanima) je za narod tajna, kao da je on zbog države a ne da država služi njemu.

(среда, 03. јул 2019, 08:39) - anonymous [нерегистровани]

Svaku priliku koristite

Da pomenete Tita.
Jeste da je bio bravar, ali nije radio u Zastavi.