Органска малина постаје бренд куршумлијског краја

У планинским селима Куршумлије, на више стотина хектара већ десетак година узгајају се малина и купина без употребе пестицида. Воће произведено на органски начин има већу цену, а и пласман је загарантован.

Село Жуч, са око стотинак домаћинстава, последњих година постаје центар воћарске производње у Горњој Топлици. Захваљујући повољним климатским условима, у готово нетакнутој природи, малине и купине овде се производе без употребе пестицида.

Милорад Лазић, произвођач малина из села Жуч каже да не користе хемију, највише "Славол". 

"У сваком селу се производи еколошки здрава храна и ми се третирамо као еко произвођачи", каже Слободан Урошевић, пољопривредник из села Игришта.

Надморска висина од око хиљаду метара идеална је за органску производњу.

"Ми Сагоњевци имамо природну воду, довели смо је из планине, тако да производимо квалитетну малину", каже Вучета Аранђеловић из села Сагоњева.

"То је нешто што је идеално, првенствено за производњу малине и један од услова да сама, органска производња, пољопривреда, има неки приоритет овде", каже Јовица Ђиновић из пољопривредне стручне службе Општине Куршумлија.

Општина Куршумлија субвенционише органску производњу издвајајући из буџета 20 милиона годишње за подизање нових засада и изградњу мини хладњача. Многи су отишли и корак даље, јер су финасијску исплативост видели у заокруживању производње.

"Правимо џем од малина, слатко, ликере највише, компоте, преливе за колаче, торте, сапунчиће, креме, маске, козметику", каже Биљана Лазић из села Жуч.

Малина би могла да постане бренд куршумлијског краја, па се тако девету годину за редом организује малинијада, где се размењују искуства и оцењује квалитет производа.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 03. јул 2019, 09:11) - anonymous [нерегистровани]

Ok

Ovo je odlična vest. Srećno