Какво је место домаћих банака у текућем финансијском систему

Банке све више боре за добре фирме, а чињеница да је једна фирма 40 година вршњак своје домаће пословне банке у Србији у домену је фантастике. Некада су наше банке давале и гаранције за извођење радова у иностранству, па су српска и југословенска предузећа била главни не подизвођачи.

Профити банака никад већи, али је број домаћих производних и извођачких предузећа и даље мали.

"Наша реална производња а то значи индустрија и пољопривреда су око 20 посто доприноса бруто домаћег производа, око 22 одсто То је недовољно за овај ново БДП-а", каже Драган Ђуричин, професор Економског факултета.

Да ли нови индустријски циклус треба инвестирати кроз буџет или кроз ниске камате?

"Проблем је пре свега што ми немамо довољно компанија које имају добар кредитни рејтинг да се квалификују за те кредите или да кажем имају превише низак рејтинг па добијају кредите под сувише скупим условима па им се не исплати да се задужују", каже Милан Маринковић, директор "Фима инвест". 

"Оно што је озбиљније је структура домаће привреде где доминирају мултинационалне компаније које често да не кажем увек долазе на основу државних субвенција и којима да кажем домаћи извори финансирања не требају", каже каже Ненад Гујанчић из "Моментум секјуритиса".

Банке све више боре за добре фирме, а чињеница да је једна фирма 40 година вршњак своје домаће пословне банке у Србији, је у домену фантастике. Зашто је добро што упркос гашењу државних имамо све више домаћих приватних банака.

"Пошто се овде ради о великим уговорима да кажем цифрама ми у другој банци када пређемо одређени лимит у захтеву онда се ствара велика документација. Онда то иде у неке централе у Беч, у Немачку и онда се то чека месецима. Овде је велика предност у брзини одлучивања о ономе што сте се договорили кад је посао у питању", каже Радован Драшкић, директор "Хидротехнике".

Некада су наше банке давале и гаранције за извођење радова у иностранству, па су српска и југословенска предузећа била главни не подизвођачи. За то су биле потребне банкарске гаранције. После консолидације "Јубмес банка" је са нивоа од 42 одсто ненаплативих кредита смањила тај ново на 2,3 одсто и спремна је да погура нове инвестиционе радове.

"Банка је пре свега подршку пружала у виду гаранција кроз пружања финансијске подршке за извођење тих радова. Ради се о изградњи брана у Алжиру Тунису", каже Милош Вујновић, председник Извршног одбора "Јубмес банке".

За велике стопе раста и нову индустријску политику потребна су домаћа предузећа и домаће банке. Страни капитал је неопходан, али он је мобилан и иде за профитом који не мора да поново инвестира у Србији. Америка а за њом и Европа најављују нови економски национализам. Можда би трабало да будемо спремни за такав сценарио.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 27. јун 2019, 02:20) - anonymous [нерегистровани]

Srpske banke su menjačnice i sefovi

Nema srpskih banaka i nema kredita u dinarima bez valutne klauzole.