Улагање у "зелено" – скупо, али исплативо

У претходне две деценије Србија је претрпела шест милијарди евра штете од последица поплава и суша. Последице поплава биле би мање да је мање дивљих депонија и отпада који завршава у водотоцима. Истовремено, Србија годишње губи између 50 и 100 милиона евра зато што не прерађује отпад.

Европска банка за обнову и развој која је до сада инвестирала у зелене пројекте у Србији више од 800 милиона евра, оценила је да је Србија напредовала у области "зелене економије" .

"У структури БДП-а зелена економија могла би да буде са растом од један до један и по посто БДП-а. Значи, рачунајте да би то могло бити близу једне милијарде на годишњем нивоу ако би се покренуо инвестициони циклус, и то не само у индустрији отпада, него и у деградацији земљишта у пакету климатских промена у енергетској ефикасности", наводи Синиша Митровић из Одбора ПКС-а за заштиту животне средине. 

Процењује се да је на годишњи обрт у индустрији отпада око 300 милиона евра, не рачунајући сиво тржиште.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да су УН поделиле зелену економију на 11 сектора.

"Она фактички захвата и зелено књиговодство, зелену пољопривреду, зелену енергетику, буквално све области. Оно што јесте наш циљ, односно циљ међународних организација, јесте утицај на климатске промене, утицај на очување ресурса, а све то на начин на који би се произвело више радних места", објашњава Радовић.

Успостављање система сакупљања и примарне селекције отпада и изградња постројења за рециклажу могло би, процењује се, да запосли још 10.000 људи.

"Сваку земљу на овом степену развоја, не само технолошког, него и економског, чекају огромне инвестиције у животну средину које се мере милијардама евра. Ако је то тако, и имамо свест о томе да већина тих земаља, готово све, заправо немају сопствених средстава за инвестирање, онда се ту потпуно отвара простор за инострани међународни капитал који има разлога да уђе у ове послове, јер су ови послови заправо јако профитабилни", истиче министар заштите животне средине  Горан Триван.

Према проценама Светске банке, само у Београду постоји могућност за инвестиције у зелене пројекте, вредне више од пет милијарди долара до 2030. године.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 25. јун 2019, 17:35) - anonymous [нерегистровани]

vazno!

Usaditi ljudima svest koliko su zelenilo i priroda vazni! Obrazujte srpski narod!