Србија скупе кредите мењала за јефтиније

Препакивање дугова подразумева да се доларске обвезнице емитоване 2011. и 2013. године делом замене дужничким папирима у еврима, на које је камата пет пута мања.

Два датума – фебруар 2020. и септембар 2021. године – заокружени су црвеном бојом у српском дужничком календару. Тада на наплату доспевају скупе доларске обвезнице. Једне емитоване у септембру 2011, друге у фебруару 2013. године. И једне и друге делом ће бити отплаћене превремено. Најновијом емисијом еврообвезница на Лондонској берзи.

Министар финансија Синиша Мали подсетио је да је Србија понудила милијарду евра, на 10 година.

"Добили смо историјски најнижу камату на наше обвезнице нижу од 1,62 одсто годишње. Поређења ради, претходна обвезница из 2011. године је емитована по камати од 7,25 одсто. Дакле, пет пута јефтиније се сада задужујемо", рекао је Мали за РТС.

На међународном финансијском тржишту камате су тренутно ниске, па се чак и земље које имају проблема са буџетом, попут Италије, или Грчке, задужују по нешто мало већој камати од два одсто.

Председник Александар Вучић рекао да је то историјски минимум по коме се Србија задужује и да је то доказ да је наша земља у најбољој економској позицији.

"Неко би рекао, скоро џабе новац на међународном тржишту. Ми сад радимо тај 'рол овер' који нико не зна шта то значи, па да ја објасним. Хоћемо 2021. године да вратимо један део одмах у живом новцу, а један део – хоћемо да заменимо кредите које имамо по камати од 7,25 одсто да узмемо на 1,61 одсто", истакао је Вучић.

У преводу, реч је о занављању дуга. Јер су стари скупи кредити мењани новим повољнијим зајмом.

Министар финансија Синиша Мали објашњава да је то исто како када би грађани, који су позајмили 100 динара и на име камате плаћали 7,25 динара, тај зајам заменили. Нови издатак за камату био би неколико пута мањи – 1,62 динара.

Емисија еврообвезница била је планирана Законом о буџету за 2019. годину, а један од циљева аранжмана са Међународним монетарним фондом био је скидање наше земље са сиве листе ФАТФ, међународног тела за спречавање прања новца и финансирања тероризма.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(недеља, 23. јун 2019, 07:31) - anonymous [нерегистровани]

Koliko nebuloza

Svasta covek moza da procita u komentarima. Dakle, niko nam nije spustio kamate, refinansirao postojeci kredit. Drzava Srbija je pustila u prodaju na londonskoj berzi drzavne obveznice u ukupnoj vrednosti od 1 milijarde evra sa rokom za naplatu od 10 godina i zbog velike potraznje na berzi prodala ih po toj kamatnoj stopi. Informisite se i malo proucite materiju pre nego pocnete da pisete. Nije drzavno zaduzivanje isto kao i licno zaduzivanje.

(субота, 22. јун 2019, 19:40) - anonymous [нерегистровани]

moze I to da se desi

Da bi se to desilo nasa ekonomija bi trebala da raste vise od 7% godisnje. Ako se nastavi sa pametnim I vrednim radom moze I to da se desi za neku godinu.

(субота, 22. јун 2019, 19:37) - Gro [нерегистровани]

Kamata

@Andra:
Darezljivo, jasta! Alo ne spuste sami, druga zemlja/banka moze dati jos jevtinije pa da ostanu i bez tih 1.8%. Na zapadu cete uskoro placati banke za cuvanje novca, gde vec nije slucaj...

(субота, 22. јун 2019, 19:16) - Паметњаковић [нерегистровани]

Погрешна стратегија.

Ми треба да дајемо другима кредите, они нама да плаћају камату.

(субота, 22. јун 2019, 19:11) - anonymous [нерегистровани]

refinansing kredita

kosta mnogo vise jer te nize kamatne stope se racunaju od dana kada je prvi kredit pozajmljen.Ovde se govori samo o nizoj stopi kamata a ne govori se koliko godina unazad pocinju te nize kamate.U svakom slucaju ispada mnogo skuplje.Pozdrav

(субота, 22. јун 2019, 15:21) - Markovljev [нерегистровани]

Neće biti

Neće biti da je inflasce u EU na nuli. Ni slučajno, inflacija je preko 2 procenta a u Češkoj je već preko tri posto, pa se mora priznati uspeh Srbije da je tako povoljn emitovala državne obveznice. Počnimo jednom već da budemo pozitivni i pohvalimo svoju državu za nešto što dobro radi.

(субота, 22. јун 2019, 13:46) - anonymous [нерегистровани]

Одговор моме мишљењу

2013. године камате на кредите биле су далеко веће него данас. Фискалним законима је регулисано да после одређеног периода важења уговора камата може да буде ревидирана, односно промењена. Драстично успоравање привредног раста у свету и са тим повезана енормна дефлаторна кретања довеле су инфлацију у еврозони на нулу, па је 1,8% на кредит такоће прилична цифра.

(субота, 22. јун 2019, 11:44) - andra [нерегистровани]

Moje misljenje

Kako je to uopste moguce, kao prost primer su dali : gradjanin uzme 100 dinara i umesto kamate od 7,5% banka ti da kamatu od 1.8% . Zvuci prosto darezljivo i bajkovito pa skoro nemoguce da banka smanji kamatu na lepe oci.