Табаковић: Од почетка године стране инвестиције премашиле милијарду евра

Стране директне инвестиције у Србији достигле су у прва четири месеца 1,2 милијарде евра, што је раст од 14 одсто у односу на исти период прошле године, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Робни извоз у прва три месеца порастао је готово осам одсто, а увоз за непуних 10 одсто, док је учешће јавног дуга у БДП-у било 50,9 одсто. Све то остварено је у неповољном економском окружењу у еврозони.

"Атрактивност улагања у привреду Србије резултат је, пре свега, унапређења пословног амбијента и повољних финансијских услова, а убрзана је и реализација инфраструктурних пројеката", рекла је Јоргованка Табаковић на конференцији за медије у НБС.

Прилив капитала на финансијском рачуну, у највећој мери по основу страних директних инвестиција од преко милијарду евра од почетка године, покрио је дефицит текућег рачуна и резултирао растом девизних резерви истакла је гувернерка Народне банке.

"С обзиром на то да је прилив страних директних инвестиција претежно усмерен у разменљиве секторе, у средњем року очекује се даљи раст извоза и постепено смањење спољне неравнотеже. Уз опадајућу путању спољног дуга, то доприноси даљем јачању екстерне позиције земље", истиче Табаковићева.

Гувернерка НБС констатовала је да се то позитивно одражава на кредитни рејтинг и премију ризика земље, подсетивши да је агенција "Стандард енд Пурс" крајем прошле године поправила изгледе за повећање кредитног рејтинга са стабилних на позитивне, а да је "Фич" почетком маја потврдио изгледе, истичући континуитет економске политике Србије, усмерен ка даљем јачању макроеконмских показатеља и смањењу јавног дуга.

"Томе у прилог говори и снижење премије ризика, мерене индексом ЕМБИ, који је почетком маја за Србију близу свог историјског минимума. То потврђују и улагања страних инвеститора у државне хартије од вредности, о чему сведочи успешна реализација на аукцији седмогодишњих динарских државних хартија од вредности овог месеца", истакла је Табаковићева.

Виталнија економија 

Верује, каже, да ће добри резултати економског програма бити потврђени и током актуелне посете Међународног монетарног фонда.

Гувернерка истиче да је економска политика домаћу економију учинила виталнијом и способнијом да одговори на тржишне изазове, с којима смо се суочавали у прошлости и који нас очекују у будућности.

"Србија је сада земља у којој се лакше послује и налази посао, а животни стандард расте на одрживим основама. Наравно, даља унапређења су могућа, пре свега структурним реформама, које ће подржати наставак раста инвестиција, конкурентности, профитабилности и запослености" истакла је Табаковићева.

Гувернерка НБС закључила је да ће то омогућити очување постигнутих резултата и суочавање са будућим изазовима.

Осим државе чији буџет је у суфициту и привреда је прошле године остварила вишак од 500 милијарди динара.

Раст БДП-а 3,5 одсто

Када је реч о нешто нижем од планираног раста бруто домаћег производа у првом кварталу од 2,3 одсто, Народна банка задржава прогнозу од 3,5 одсто.

Табаковић оцењује да ће се раст базирати на порасту инвестиција и домаћој тражњи и потрошњи. Због инфлације можемо да останемо мирни у наредне две године, јер ће бити у циљаном оквиру од три плус, минус један и по одсто, како је било и у претходних шест година.

"Преко половине инфлације која је у априлу износила 3,1 одсто међугодишња последица је раста цена поврћа. С друге стране, базна инфлација је остала ниска и од почетка године креће се у распону од 1,2 до 1,4 посто међугодишње. И према мајској централној пројекцији очекујемо да ће инфлација наставити да се креће у границама циља, највероватније у доњем делу циљаног распона. Након достизања циљане вредности у априлу, инфлација ће имати до краја године силазну тенденцију", каже Саво Јаковљевић, в. д. генералног директора Сектора за истраживање за статистику НБС.

Цена кредита, било за динаре било за евре, је на историјски ниском нивоу, па је вредност новоодобрених позајмица већа за 10 процената.

Посебно охрабрује боља структура извоза где смо у пољопривредној производњи пре 12 година на светском тржишту учествовали са 0,16 одсто, а сада је тај удео 0,27 одсто.

број коментара 0 Пошаљи коментар