Европска комисија предвиђа наставак економске експанзије у Србији

Директоријат за економска и финансијска питања Европске комисије у свом последњем извештају предвиђа "очигледан привредни раст" и наставак "економске експанзије" у Србији.

"Очекује се да ће се економска експанзија наставити и у наредним годинама, што је углавно засновано на опоравку приватне и јавне потрошње", наводи се у Извештају за други квартал 2018. године.

Генерални директоријат за економска и финансијска питања Европске комисије у документу посвећеном реформским програмима земаља Западног Балкана и Турске у 2018. наводи да се у Србији очекује да привредни раст буде очигледан у наредном периоду.

"Иако ће растућа потражња довести до повећања цена, предвиђа се да ће инфлација остати близу циља Централне банке. Очекује се да ће стране директне инвестиције остати велике и да ће у потпуности покрити тренутни дефицит на рачуну", стоји у тексту извештаја.

Извештај наводи да је у периоду од 2014. године до 2017. године државни буџет из великог дефицита прешао у суфицит, а да је буџет за 2018. годину "још амбициознији када је реч о решавању последица кризе".

"Предвиђени средњорочни дефицит од 0,5 процената БДП-а је довољан како би се осигурала фискална одрживост и даље смањење државног дуга, који је и даље релативно висок и износи преко 60 процената БДП-а", стоји у тексту извештаја.

Када је реч о европским препорукама за економски сектор у Србији, Генерални директоријат за економска и финансијска питања оцењује да су одржање добре макроекономске политике и наставак структурних реформи неопходни.

Наводи се да је државни дуг и даље висок и да и даље постоје фискални ризици због недовршених реформи кључних јавних сектора. Као потенцијални економски ризик види се и даље недовршена приватизација државних предузећа.

"Приватизација и реконструкција државних предузећа се мора наставити без задржавања, а најкритичнији је енергетски сектор", наводе у Директоријату за економска и финансијска питања.

Потребно повећање капиталних трошкова 

Србији се препоручује и повећање капиталних трошкова уз бољи систем планирања и извршења.

"Србија треба да развије јединствени механизам за приоритизацију и праћење свих инвестиција, без обзира на извор финансирања, како је предвиђено у програму реформе управљања јавним финансијама", наводи се у извештају.

Извештај о реформама у области економије за 2018. годину наводи да је пословно окружење у Србији побољшано, али да и даље постоји нефер конкуренција јавног и неформалног сектора. Основни начини финансирања малих и средњих предузећа у Србији и даље су њихови сопствени ресурси.

"Трговинска интеграција са ЕУ расте, али остаје ометана многим нетарифним баријерама, посебно у фитосанитарној области", наводи се у извештају.

Позива се и на значајнију реформу тржишта рада и оцењује да "млади и жене нису имали довољно добробити од позитивних терндова тржишта рда у Србији 2017. године."

Инсистира се и на наставку реформе образовног система.

Када је реч о регионалном привредном расту, очекује се да се на Западном Балкану просечни годишњи раст БДП-а повећа за 3,8 процената у периоду 2018-2020, са 2,5 процената из претходне две године.

Наводи се и очекивани "солидни опоравак Србије", као "највеће економије у региону" и државе која међу земљама у проширењу има најјачу домаћу потрошњу.

број коментара 2 пошаљи коментар
(недеља, 22. јул 2018, 12:11)
anonymous [нерегистровани]

Proleteri

Pa vidi se kom vremenu pripadate.Kad se te pomenute firme privatizuju Srbija ce inkasirati milijarde evra i tad ce cene poceti da rastu ali i plate konacno.

(субота, 21. јул 2018, 20:43)
anonymous [нерегистровани]

пролетери свих земаља уједините се у ЕУ

Да,да треба да се прода још Електропивреда,Телеком, Железница још неки рудник и бања (који су преостали), концесија за Аутопут, е онда ће ЕУ да нас прихвати (наравно после признања Косова).Знам да ће Србија када буде гола ко пролетери бити прихватљива.