Како држава помаже пољским пољопривредницима?

Српски пољопривредници чекају више од две године акредитацију Управе за аграрна плаћања и 175 милиона евра из претприступних фондова. Разлози - Владина забрана запошљавања, спори конкурси, пресељење управне зграде из Шапца у Београд. Колико је за сваку државу важна та управа, уверила се екипа РТС-а у Пољској. Посетили смо највећу Управу за аграрна плаћања у Европи. За две деценије постојања, из фондова је повукла више од 60 милијарди евра за око два милиона пољопривредника.

Са седиштем у Варшави, 16 регионалних и 314 локалних канцеларија, пољска Агенција за аграрна плаћања стиже до свих пољопривредника. Данас има 11.000 запослених. Више од половине директно сарађује са пољопривредницима.

"Ако узмемо у обзир да годишње добијемо око 1.350.000 захтева за исплату средстава, број запослених и није велики. То је око 100 захтева по запосленом", каже Маугожата Штолдман из Агенције за аграрна плаћања.

За 23 године пољопривредницима је преко агенције исплаћено 64 милијарде евра из европских фондова и око шест милијарди из буџета.

Приоритет имају удружења, други на листи су мали пољопривредни произвођачи. За рурални развој Пољаци су потрошили чак 25 милијарди евра.

"И мали и велики пољопривредни произвођачи новац су највише користили за куповину машина и алата за унапређење производње. На другом месту су инвестиције за реновирање, модернизацију и прављење нових објеката", наводи Маугожата Ниемец из Одељења за инвестиције Агенције за аграрна плаћања.

Тачније новац је, између осталог, потрошен на 516.000 нових пољопривредних машина, од тога 70.000 трактора, 38.000 младих се окренуло пољопривреди, изграђено је 10.000 објеката, 78.000 хектара земље је пошумљено... Подржано је 1.100 пољопривредних удружења, исто толико оних која се баве прерадом воћа и поврћа.

"Што се тиче саме производње највише захтева стигло је за узгајање јагода, хмеља и бобичастог воћа. Имамо добар систем за контролу плаћања. Проблеме нам некада праве пољопривредници који након узимања новца засаде нешто за шта нису конкурисали", каже Јан Шулц из Одељења за контролу плаћања Агенције за аграрна плаћања.

После Француске и Италије, Пољска добија највише новца из европских фондова за пољопривреду. За период од 2014. до 2020. на располагању им је 23 милијарде евра.

број коментара 2 пошаљи коментар
(петак, 21. апр 2017, 09:59)
anonymous [нерегистровани]

Још један неинформисан

Па да и ми направимо још једну Агенцију са 11000 запослених!?!?!? И каква је то конкуренција кад се сељацима лију паре неке помоћи и то од штампања новца без икаквог покрића? То је модерни етатизам. И не заборавимо да је прошле године европска централна банка наштанцала званично минимално 1000 милијарди евра и то делила без основа. То није ни тржишна конкурениција, ни слобода промента новца и капитала. То није ништа. Ово је лош пример "успешности". А ако томе додамо, покушај системског шверца пољских јабука у Русију и заобилажење закона и норми, онда видимо да се ради малтене о организованом криминалу. Могао је новинар да рецимо оде у било коју продавницу било ког великог ланца у Србији и да проба да нађе српску јабуку. Нема - због притиска из ЕУ и продају се само пољске јабуке. Нелојална конуренција. Ето како Србија, пардон Пољска помаже пољске сељаке. Све српске јабуке се извозе за Русију, јер људи не могу да је продају у Србији?!?!

(петак, 21. апр 2017, 09:40)
anonymous [нерегистровани]

Истина

"Српски пољопривредници чекају више од две године акредитацију Управе за аграрна плаћања и 175 милиона евра из претприступних фондова". Тако и наша држава посредно помаже Пољацима. Спречава им конкуренцију.