Пре 28 година убијена породица Зец, Александра је имала 12 година

Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, такозвани мерчеповци, пре 28 година у Пољаничкој улици у Загребу убили су чланове породице Зец, међу којима и 12-годишњу Александру. Убице никада нису одговарале за тај злочин, иако су га признале неколико дана касније пред истражним судијом. Признање је проглашено неважећим јер је узето без присуства адвоката. Командант јединице Томислав Мерчеп осуђен је у мају 2016. на пет и по година затвора због ратног злочина над српским цивилима, а 2017. му је повећана казна на седам година.

Породица Зец је била имућна српска породица у Загребу. Михајло Зец је био познати загребачки месар, а његова супруга Марија је држала кафић. Претње породици Зец су од стране хрватских ултрадесничара почеле још пре распада СФРЈ, 1990. године.

Пет припадника резервног састава полиције, јединице која је била под командом Томислава Мерчепа, упало је у кућу породице Зец у Загребу у ноћи 7. децембра 1991. године. Они су хтели да ухапсе Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

У дворишту су убили Михајла, а супругу Марију и 12-годишњу ћерку Александру одвезли на периферију града – Сљеме, пуцали им у потиљак и бацили их у јаму за смеће.

Каснија истрага је открила да је Синиша Римац, који је пре тога убио њеног оца, тражио да Александра не буде убијена, али да су сви други били против, јер их је она видела. Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић.

Злочин су преживела деца Душан и Гордана, која су била сакривена у кући. Након почињеног злочина, децу је њихова бака Боса одвела у касарну ЈНА, одакле су евакуисани у Бањалуку, где су и наставили живот.

Синиша Римац и још четворо припадника тзв. мерчеповаца, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић, ослобођени су због процедуралних грешака током истраге – признање су дали без присуства адвоката.

Суљић, Микола и Римац су ипак 2005. осуђени, али не за убиство Александре Зец, већ због убиства непознатог мушкарца у Пакрачкој Пољани. Најдужу казну од десет година добио је Суљић, који је први запуцао, Римац је осуђен на осам година, док је Микола као помагач у убиству осуђен на пет година затвора.

Након изрицања пресуде, у затвор је одведен само Римац, јер се Суљић и Микола, који су се бранили са слободе, нису појавили на изрицању пресуде.

У јануару 2010. године, одлазећи председник Републике Хрватске, Стјепан Месић, смањио је казну Римцу за годину дана, што је изазвало жестоке реакције јавности у Србији, Републици Српској, али и Хрватској. Бивши хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је за ратне заслуге.

Муниб Суљић је умро у затворској болници 25. августа 2006. године.

Никола Ходак је у јуну 2005. године неправоснажно осуђен на годину дана затвора због покушаја изнуде.

Хашки трибунал је 2006. проследио хрватском тужилаштву "Досије Мерчеп" на 14.000 страница под шифром "Атлантис", где су документовани сви докази о убиствима иза којих стоје Мерчеп и његова јединица.

Мерчеп, који је деведесетих био и саветник у хрватском Министарству унутрашњих послова, ухапшен је 11. децембра 2010. године у Загребу.

У мају 2106. године, након четворогодишњег суђења, Мерчеп је неправоснажно проглашен кривим за ратни злочин над српским цивилима и осуђен на пет и по година затвора.

Жупанијски суд у Загребу прогласио је Мерчепа кривим јер на подручју Загреба и Пакрачке Пољане није спречио пљачке, злостављања, мучења и убиства цивила српске националности.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 07. дец 2019, 23:12) - Јован [нерегистровани]

Tуга


Жалосно... нека убице стигне казна.... Жал за породицом!

(субота, 07. дец 2019, 17:40) - anonymous [нерегистровани]

Ne zna se!!!

Srpske žrtve su, kako je istorija pokazala, bezvredne za svoju naciju, pa se prema njima nacija odnosi u stilu "bez kusura".
Ne položivši ovaj ispit istorije mi stalno idemo na popravni iz istorije.
Drugi razlog je što se ne zna koliko srba ima u svetu i posebno na Balkanu, pa je to razlog da ne znamo koliko nas je ostalo posle svakog rata, odnosno kolike su nam žrtve.

Sve dok srbi moraju da se bore za status državljanina Srbije, biće i ostaće bezvredni za svoju naciju i državu.
Nisu državljani jedne države samo oni koji žive unutar njenih granica. To shvatanje treba hitno promeniti!!!!

(субота, 07. дец 2019, 14:22) - anonymous [нерегистровани]

Da li se zna?

Koliko je Srba nestalo/ubijeno u gradovima Hrvatske gde nije bilo ratnih dejstava?

(субота, 07. дец 2019, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

Maja

Jako tuzna prica