Да сам дуже чекала на граници, пре бих стигла на Крф

Када се саберу сви сати које сам провела на границама, дакле од средњошколских екскурзија, могла бих да закључим да сам на ничијој земљи провела један солидан одмор. Нисам много путовала. Много сам чекала.

Прво чекање на граници које памтим било је када смо ишли на матурску екскурзију у Грчку.

Неколико дабл-декера, стотине ђака који седе код знака "Hellas", на прелазу Евзони, и не знајући шта ће са собом, праве сумануто много фотографија. А није ни да смо ушли у Грчку. Одмаралиште Предејане са чистим тоалетом у таквим тренуцима делoвало је као обећана земља.

Пет година касније, ишла сам на апсолвентску екскурзију. Памтим да је водич рекао: проверите да ли је особа поред вас случајно уместо пасоша понела индекс. У другом аутобусу нису добили то упозорење. Ми смо за петнаестак минута прошли прелаз Батровци, а они су морали да чекају једног измученог тату с пасошем.

А измучена сам била и ја неколико месеци касније када сам путовала на Крф са сестром. Агенције када резервишу трајект за острво урачунају време које им је потребно да стигну и чекање на границама.

Али, авај, нама се десило да смо премало чекали, па да не бисмо били у луци све време, кренуо је аутобус околним путем. Нов асфалт, 37 степени, око 11 часова. Тунел.

Пуче гума. Око два и по сата били смо у смрдљивом тунелу чекајући надлежне службе које су у штрајку, јер то је Грчка. Трајект смо пропустили, а до Крфа смо стигли за 32 сата. Отприлике седам сати касније од планираног. Тада сам помислила: Ех, што нам нису претресали аутобус.

Прошлог лета на Батровцима су била катастрофално дуга чекања - и седам сати како би се дошло до прелаза Бајаково. А онда чекаш да хрватска гранична полиција одради свој посао. Километарске колоне, читам вести, нервирам се, јер треба и ја да пређем ту границу.

Кренули дечко и ја на пут око пет ујутру, рифрешујем сајт АМСС-а, у нади да ће дати неки охрабрујући податак, али ништа. Седам сати се чека. И тако ми скренули са пута и отишли на Шид. За десет минута били смо у Хрватској.

Најбрже смо, ипак, прошли Дебели бријег. Никог испред нас, а граничар се још и шали са путницима. Гледа пасоше и мом дечку каже: "Ооооо, Милоше, Обилићу, нешто ненаспавано изгледамо, а?", И уз осмех и намиг нас пустио, док сам ја дискретно превртала очима.

То су била једина путовања на којима нисам чекала. Списак оних на којима сам провела по неколико сати је много дужи. Можда ћу, док следећи пут будем милела до граничног прелаза, желети о томе да пишем. 

Било би лакше када границе не би постојале, а печати из пасоша постали куриозитет 20. и почетка 21. века.

До онда, пратите Интернет портал РТС-а, Ауто-мото савез Србије, кад год можете избегните да путујете викендом, користите алтернативне прелазе. Продужићете себи живот.

И не јурите, чувајте главу.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(уторак, 13. авг 2019, 09:47) - Jovana [нерегистровани]

More

Zato se na odmor ide avionom, ko ima! Jeste gužvanje ako nisi u biznis klasi, ali barem nema nepredvidjenih okolnosti. Bukirajte se na vreme i ustedite vreme razmisljajuci o drugim učescnicima saobracaja, moja topla preporuka.

(уторак, 13. авг 2019, 08:48) - anonymous [нерегистровани]

cekao...

20 godina sam cekao da se napravi autoput kako bih mogao bec - nis da prodjem modernim putem, eto ironije. sad se mora ici van autoputa na neke druge granicne prelaze..pa dodje mu na isto sa ili bez autoputa...

(уторак, 13. авг 2019, 08:36) - милан [нерегистровани]

Који црни одмор...

то се зове умор.

(понедељак, 12. авг 2019, 22:10) - Subotičanin [нерегистровани]

Istina

Istina je da se ljudi zaista zaleću i misle "a neće mene valjda", uz rednovne prolaznike "Nemce", "Švajcarce" i "Austrijance" i dolazimo do ovih gužvi. Grci na primer puštaju kada je ovakva gužva, samo mašu rukom. Da li je moguće da se niko od nadležnih ne seti da se naprave table na engleskom, turskom i nemačkom na nekim naplatnim rampama i slično koji će se deliti sa uputstvima ljudima da idu na alternativne pravce da ne bi čekali. Ili da ne zatvore jedan deo puta i usmere na drugi, namerno. Mislim da mora da se desi da neko, nažalost, premine čekajući , od toplotnog udara ili srčke ili prirode same po sebi, i da se onda prave promene! Tako do uvek kod nas ide. U svakom slučaju, decenije patnje, narod smo nižeg reda, a ovakve gužve i (ne)organizacija to povrđuju. Voleo bih da kao novinari sednete jednom i u studio ubacite "stručne" i odgovorne ljude i ne puštate ih van dok ne odgovre na pitanja - zašto dozvoljavate mučenje ljudima! Za šta Vas plaćamo!? Tuga u kakvom zemlji živimo.

(понедељак, 12. авг 2019, 19:08) - anonymous [нерегистровани]

Srecan si ...

Ako imas novca da putujes van zemlje ...

(понедељак, 12. авг 2019, 18:36) - Nedim [нерегистровани]

komentar

Svake godine ista slika i priča,gužve su na granici,naročito na izlazu iz Srbije-Horgoš ali stalno se govori da ima još 7 graničnih prelaza ali svi su većinom komotni i neće da siđu sa autoputa nego se stvaraju nepotrebne gužve.Naravno da je teško čekati 5 sati na granici.žedan si toplo je ,gde su toaleti,voda da se malo osveži ,moraš staviti u kola 10litara voćnih sokova i mineralne vode i biti strpljiv.Sve ima svoju cenu.Na manje opterećenim prelazima ide brže.

(понедељак, 12. авг 2019, 16:46) - anonymous [нерегистровани]

Klasika

Srećan si ako ne bude nekih problema (pokvarila se klima, probušila se guma...) !