Зашто сам се разочарао у "Јутјуб мјузик"

После вишедневног измицања, црвена реклама која ревносно искаче из ћошкова интернета као нагазна мина, коначно ме је погодила. Преузео сам "Јутјуб мјузик“, схватио да бесплатно могу да преслушам сваки албум за који сам икада начуо и дебело се разочарао.

Не, нисам се управо пробудио из коме. Знам да постоје онлајн музичке платформе, знам да интернетом крстаре пирати, знам да се музика слуша и на Јутјубу који се не презива мјузик. Све сам то покушавао и успевао да игноришем, заобиђем, ескивирам, али ме музика у дигиталном формату упорно јури.

Постала је неукусно доступна, безобразно бесплатна, професионално нашминкана и непристојно агресивна. Како и где побећи?

Осећам се као дебела тетка која се осмелила на екстремну дијету, закључала храну у фрижидер, њега у подрум, али је фрижидер добио руке и ноге, хоће из подрума и много је бесан.

Сви ти албуми које сам годинама сакупљао и преслушавао, сви о којима сам читао и планирао када ћу их набавити, сви које сам по музичким продавницама радознало гледао питајући се шта се крије иза необичних омота и замишљајући их једног дана на својој полици...

Не прихватам да ми их на гомили, физички разобличене и осакаћене гурну у телефон и тако демистификују и размађијају музику и украду сваку њену чар. А чар је увек у непознатом и недостижном. Никад у начињеном, увек у следећем кораку.

Тако набацана и до кости огољена музика, губи сваку вредност. Јер добро звучи имати на рачуну све паре света, али где и када да их потрошим? Добро звучи имати бесплатан приступ целокупној музичкој историји, али могу ли стварно све албуме да преслушам? Могу ли сваком да посветим пажњу, чујем поруку и осетим емоцију коју ми је аутор наменио?

Не желим све паре света, а сигуран сам да их никада нећу ни имати, па се не секирам. А црвена округла иконица на телефону даје ми лажну слободу, лажну наду и лажну могућност да послушам све албуме које желим. Али пажња, концентрација и живот прекратки су за такав подухват.

Фрустрирајућа је близина тог непроходног и неосвојивог изобиља. Слобода која је несразмерно већа од могућности уживања у њој, доводи до лудила.

Да је ово семинарски рад из економије, сигурно бих употребио термин маргинална корисност или вредност. Пошто није, објаснићу вам га једноставно.

И прво и четврто парче бурека коштају исто, али је маргинална вредност првог неупоредиво већа од четвртог јер ћемо куповином првог утолити глад и жељу, а четврто нећемо моћи да поједемо. Већ пето нема никакву вредност. Напротив, доноси штету – биће нам мука.

Све што је неограничено и доступно у непотребно великим количинама губи своју чар и вредност. Не желим да ме маме тепсијама бесплатног бурека који не могу да поједем. Желим да маштам о следећем парчету.

Не улазећи у метафизичке расправе када је и која музика била боља, начин на који нас певајуће апликације навикавају да слушамо музику, није подстицајан за њен квалитет.

Популарност кликтајуће музике не шаље ауторима поруку да од њих очекујемо целовита уметничка дела, емоције, приче и поуке. За њих смо изгубили стрпљење и пажњу.

Изгледа да нам треба само једнократна, успутна и јефтина забава од клика до клика, од скрола до скрола.

Посветити пажњу музици значи информисати се о новом албуму, прочитати рецензије, одлучити да ли је вредан куповине, осмислити финансијску конструкцију, отићи у продавницу, купити га и наћи му место на полици. Само тада сте сигурни да ниједан део поруке коју аутор шаље поштар није загубио. 

Прелазак са старих и приглупих музичких уређаја на ове нове и паметне, обезвредио је и звук. Из популарне музике протерани су инструменти и квалитетна свирка.

Све се свело на једноличне, компјутерски програмиране мелодије, мало комплексније од некада коришћених за звоњаву дебељушкастих телефона.

Слушајући музику на клик, призивамо музику стварану на клик.

На крају баладе, у капитализму нема бесплатног ни лека, а зашто бисмо имали бесплатну певајућу апликацију? Ако саберемо цене физичких примерака свих тамо доступних албума, можемо само да нагађамо какав ли нам бакшиш из задњег џепа узима, па јој се исплати да нам свира.

У покушају бекства дефинитивно нисам сам. Из подрума су пре пар година пошли грамофони, а за њима пресе за резање плоча из фабричких депоа.

Нови грамофони се поново масовно производе, скоро сви нови албуми популарних аутора излазе и на винилу, а музички класици се реиздају.

Сваке године у априлу, цео свет, укључујући и Србију, обележава Дан продавница плоча. Још 2016. године, продаја плоча у Британији вратила се на ниво из 1991.

Хипстерај, помодарство, пролазни тренд, набрајају злознамерни, а ја вам кажем - реакција, бег и спонтани покушај заустављања музичке инфлације.

Нема певајуће апликације која ће стати на црту добро уиграном тиму грамофон–појачало–звучници, па макар знала више песама и од најбољих кафанских свирача.

Да ли бисте пажљивије читали овај текст да не чами овде бесплатан? 

број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 29. јул 2019, 18:50) - anonymous [нерегистровани]

Slazem se

Svaka cast autoru teksta. Sve je tačno. Pretačno. U danasnje doba, sve je na kliku, muzika, ljubav, drugarstvo, itd. Narod je nestrpljen. "Sad, ovde, sve, samo za mene". Bitan je kvalitet, ne i kolicina. Ne moze posvetiti se svemu. Ili samo povrsno. Muzika je postala brza hrana. A ne domace jelo. Zalosno. 21. vek. Pozdrav iz Pariza.

(понедељак, 29. јул 2019, 18:48) - anonymous [нерегистровани]

hej

Hej, druže, verovatno generacijo, nije problem u aplikaciji! Problem je u krštenici! Uzmi ono što ti je progres dao, informiši se na pravom mestu, proberi muziku, upotrebi aplikacije na polzu sebi i nemoj da se žališ kao Kalimero. Dosadno je i predvidljivo. Smejaće ti se klinci. Samo kažem.

(понедељак, 29. јул 2019, 10:08) - Iv [нерегистровани]

YT music

Kakve ovaj tekst ima veze sa You Tube Music osim što je jedna od mnogo platformi za striming muzike ? A baš me zanimalo zašto YT music ne valja....

(понедељак, 29. јул 2019, 09:33) - anonymous [нерегистровани]

Избор музике је питање личног укуса...

...а данас и те како има квалитетних композитора, извођача и музике! Међутим, "аутор" текста све то назива "кликтањем", показујући колико је оптерећен стереотипима (типа, како је некада било боље...).  Данас, за уживање у музици и пристојном звуку (као никада раније!) не треба много новца, довољан је моб. телефон и квалитетније слушалице... Дакле, не робујте стереотипима, опустите се и уживајте у музици...

(понедељак, 29. јул 2019, 08:44) - anonymous [нерегистровани]

hm

Ukoliko bi autor koristio pomenutu ili sličnu aplikaciju kako bi, na primer, slušao prvi album Rorija Galagera, da li bi i onda imao utisak da sluša nekvalitetnu "muziku na klik" koja je malo komplikovanija od muzike za prvobitne mobilne telefone? Nije tehnologija problem, već način na koji se ta tehnologija koristi. Da su tvorci televizije znali da će se njijov izum koristiti za prikazivanje rijaliti programa pitanje je da li bi im bilo drago da naprave takvo nešto. Pa opet, ne možemo reći da je televizija, uopšteno, loša stvar.

(недеља, 28. јул 2019, 20:37) - anonymous [нерегистровани]

Šta ti napisa

Meni uopšte ne smeta mogućnost da besplatno dođem do muzike koja mi se sviđa. Čujem nešto, pa ako mi se svidi uzmem. To što ima ljudi koji ne znaju šta bi sa sobom ili imaju želju da budu "in", pa sa besplatnih servisa prepuniih muzike počnu da skidaju i slušaju sve redom, nemajući pojma da li išta valja, uopšte nije problem muzike. Na kraju, to je raj za neke muzičke urednike, odnosno one koji biraju muziku koja će da se vrti na radiju. Takav im posao, to im se odlično uklapa. Oni koji žele da vole muziku koju slušaju treba prvo da sačekaju da je čuju praktično slučajno. Možda na radiju, možda u prodavnici, možda naletiš na neku emisiju na TV-u dok vrtiš programe u očajničkom pokušaju da nađeš nešto iole zanimljivo. Nije važno.

Važno je da se sa servisa preuzima ono što te zanima. Ne koristiš ih da nađeš nešto što će da te zanima.