Џелаткиње српског правописа

Овога пута реч-две о социјалним фемининативима...

ПРОЛОГ. Недавно је на нашем сајту обајвљена вест да „САД прете ветом на резолуцију УН о силовању“, где стоји да се „Трампова администрација противи и употреби речи 'род'“.

На то је реаговао један наш читалац: „Када кажу 'родна равноправност', онда вероватно мисле на равноправност мушког и женског рода у граматици, што нема везе с везом. Равноправност између полова, то већ постоји...“

ПСИХОЛОШКИЊА. Социјални фемининативи су, према дефиницији професора Ивана Клајна, изведенице женског рода са значењем професионалног или неког другог друштвеног статуса.

Данас постоји тежња да се број социјалних фемининатива увећа...

На једном од београдских сајтова објављена је вест под насловом: „Психолошкиња о вршњачком насиљу и начинима његовог спречавања“.

Да смо ставили „Психолог о вршњачком насиљу...“, не ваља, не зна се да је жена. А онда „Жена психолог о вршњачком насиљу“ – па зар ћемо описно, две речи уместо једне? Као код Индијанаца – Бик Који Седи!!!

Можда да уз титулу или занимање женских особа наведемо лично име, па да све то у тексту поновимо десетак пута, па што дуже, па што сложеније...

Ипак, такве неологизме често не можемо прихватити, где за свако занимање, ако не постоји именица женског рода, експресно је треба направити!

АРХИТЕКТКИЊА. „Одбор за стандардизацију српског језика (...) ставља тачку на све даље тврдње о исправности 'родно диференцираног језика'.“

Облици боркиња, психолошкиња, секретарка, војникиња нису прихватљиви. А шта ћемо са архитекткињом? „Преминула архитекткиња Иванка Распоповић“, наслов је у Блицу.

Речник Матице српске о томе каже следеће: „архитекткиња (архитектица) – жена архитекта.“ Значи ово може.

Даље нас Одбор обавештава да „облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом“.

Значи психолошкиња се коси са добром језичком праксом, а облику архитекткиња (архитектица) нема се шта замерити. Јасно, зар не?

СУДИНИЦА. У литератури је истакнуто да се именица судија користи за лица оба пола. Деклинира се као именице женског рода (завршава се на ), па се њоме могу означавати и жене судије. Лепо.

Али дневни лист Данас доноси наслов „Суткиња са ставом“; а ту, када бисмо суткињу заменили судијом, замаглили бисмо пол. А овако је новинар баш то желео истаћи.

Феминисткиње препоручују и судијиница, судиница, судијка, судитељка. Суткиња се везује за облик судац, који се „данас осећа као хрватски“ (И. Клајн).

Најбоље је да зађемо мало у прошлост нашег језика. Председница је увек значила женска особа председник (председникова жена је председниковица). Министарка се употребљавала у оба значења.

Речник Матице српске из 1967. даје именицу судиница у значењу судијина жена. У новом речнику, из 2007, те речи нема. Зашто? Зато што није важно ко је судијина жена.

Ту реч, која је заборављена, можемо вратити у новом значењу – жена судија. Зашто да узимамо од других кад имамо наше.

А и судија је, као и архитекта, именица мушког рода са женском променом. Па ако смо дозволили архитекткињу, зашто не бисмо и судиницу.

ТУЖИЉА. Као да није довољна суткиња, него смо од Хрвата узели и тужитељку. Тако је код нас 2008. године изашла аутобиографија Карле дел Понте „Госпођа тужитељка“.

А имамо нашу реч. То је тужиља. У правосуђу се искључиво та именица користи. Најбоље је да Хрватима вратимо тужитељку. Могу узети и Карлу дел Понте.

ГОЛМАНКА. На једном порталу смо сазнали да је „голманка дала два гола у последњих 20 секунди...“ Овде се отвара питање „мушких“ занимања.

То су занимања која нису уобичајена за жене: боксер, голман, патријарх, обућар... А препорука је да се жене као носиоци тих занимања исказују описно: жена голман.

Нисам сигуран да је то најсрећније решење.

А имамо и обрнуту ситуацију, да мушкарац буде оно што су обично жене, па данас, уз медицинску сестру, имамо и медицинског брата, поред стриптизете и стрипера, и бабицу и дедицу... Ипак је боље да и мушкарци буду бабице. Није добро баш све променити.

WOMAN GOALKEEPER. Именица голман је позајмљеница из енглеског. То занимање, када је настало у Енглеској, није било уобичајено за жене, зато у другом делу сложенице имамо именицу мушкарац (man).

Данас су и жене голмани, зато је назив промењен у goalkeeper за мушкарце, а woman goalkeeper за жене. А код Хрвата је вратар. Жене су вратарке. Преводећи фудбалску терминологију, вероватно нису били свесни да иду у корак са Западом.

А ми смо задржали голмана, код нас је тај англицизам значењски непрозиран, тако да жена голман или голманка није нонсенс.

ТРЕНЕРКА. Шестотомник Матице српске доноси једно помало необично мада старо значење једне познате именице.

Каже се да тренерка (тренерица) може значити и жена тренер.

За то се „родно сензитивни“ део друштва ипак неће залагати. Бројне су сексистичке конотације: обуци/свуци тренерку и сл.

Верујем да ће њихово решење бити тренеркиња.

Превише измишљених речи.

МИХАЈЛОВИЋЕВА. Жене у Србији су се еманциповале, па, поред мушких занимања, преузеле су и мушка презимена. Што у граматици није добро: субјекат је у мушком, а предикат у женском роду.

На сајту РТС-а није тако, па смо недавно могли видети наслов „Михајловићева: Насиље над женама огроман друштвени проблем“. Треба нешто рећи и о презименима женских особа.

Некада је код женских особа суфикс -ка означавао девојачко презиме, по оцу, а -ова/-ева презиме удате жене, по мужу. Данас се на тај начин жене не смеју „жигосати“.

Али наставке -ова/-ева треба задржати када уз презиме не стоји властито име или титула, тако да је презиме министарке Зоране Михајловић у наслову коректно написано – Михајловић + ева.

Ни суфикс -ка нећемо одбацити, треба нам за грађење присвојних придева: Михајловић + к(а) + ин = Михајловићкин, на пример, кабинет.

ГРАБАР КИТАРОВИЋЕВА. Прошле године Портал РТС-а нас је известио да „Грабар Китаровићева жели ново утврђивање истине о Јасеновцу“. Безобразлук, нема шта, али овде нас интересује како је написано њено презиме.

У литератури се тим поводом истиче да удате жене могу имати не само мужевљево презиме него задржавају и девојачко, што, како каже професор Егон Фекете, „могућност употребе 'женских' облика презимена додатно ограничава“.

А Правопис ту могућност потпуно искључује. Па имамо пример: Вучић разговарао са Грабар Китаровић... критиковао Грабар Китаровић... осврнуо се на речи Грабар Китаровић...“

Да ли тако треба? Презиме кô бандера, ни лево ни десно.

Треба дозволити промену двојних женских презимена (Грабар Китаровићева), па чак и краћу варијанту (Китаровићева), како се већ може видети у неким медијима.

ЕПИЛОГ. За крај преносим речи познатог лингвисте, професора Егон Фекетеа, о „родној равноправности“:

„Ваља рећи да је готово постало обично да се заправо лоше смишљен и језички неприкладан термин 'родни' (родна равноправност) употребљава уместо – равноправност полова.

У српском језику, наиме, придев родан, -дна, -дно има једино ваљано значење: способан за рађање, плодан; који даје богат плод.

Придев родни, -на, -но означава однос према рођењу – по месту, крају, пореклу рођења, као: родна груда, родни крај.

'Родни' у наведеном ('сексистичком') смислу је језичка бесмислица и творбено-семантичка нагрда.“

број коментара 19 Пошаљи коментар
(недеља, 16. јун 2019, 19:06) - anonymous [нерегистровани]

sekretarka

sekretar-sekretarka

(субота, 15. јун 2019, 20:55) - anonymous [нерегистровани]

Prevodilac nema zenu...

Nije prevodilac potpisao bracni ugovor..
Nije gospodar njenog tijela..
On ima prevedenu knjigu.
Djevojka je diplomirala pravo na fakultetu,
Otvara samostalnu praxu kao advokat.
U njenoj diplomi ne pise advokatica.
Sklopila ja brak sa jednim bravarom.
Hoces li joj ti sad upisati silom, bravarica u diplomu...

(субота, 15. јун 2019, 17:10) - Sara [нерегистровани]

Џелаткиње српског правописа

Kako bi ekipa, koja je smislila nova pravila, rekla za zenu prevodioca? Prevodilka, prevodilica

(субота, 15. јун 2019, 06:35) - anonymous [нерегистровани]

проблем

Ми Срби у вези језика имамо један велики проблем. А то је што не пишемо својим језиком тј. писмом. Све друго може доћи касније на разматрање, проблем број један је примаран.

(петак, 14. јун 2019, 06:59) - Nikola [нерегистровани]

Rodno neutralne imenice

У енглеском језику се именице професија замењују родно неутралним именицама које не указују на род. У контексту судије, полицајца или неког другог службеног или професионалног лица род је небитан. Именице попут goal man, fireman, stewardess, policeman се замењују са goalkeeper, firefighter, flight attendant, police officer. Нове речи не указују на пол особе.

(среда, 12. јун 2019, 19:53) - Маторац [нерегистровани]

Истина

Наслов све говори - џелаткиње.

(среда, 12. јун 2019, 13:19) - anonymous [нерегистровани]

Neupućenost

Ako se bavite jezikom, onda treba da imate osećaj za njega, a ne samo pravila kojih se držite. Vidi se da o rodno senzitivnom jeziku ne znate mnogo, i primeri su kontradiktorni. Ovo je samo još jedan primer zatvorenosti našeg društva. A lingvisti to potpiruju.

(уторак, 11. јун 2019, 18:39) - anonymous [нерегистровани]

Другарица министарка

Дакле, по тој логици су жене у влади министарке. Одлично! Госпође министарке - комада више.

(уторак, 11. јун 2019, 17:42) - anonymous [нерегистровани]

I da dodam

Za ženu Sekretara je uvreda ako je oslovite sa sekretarica.

(уторак, 11. јун 2019, 17:32) - anonymous [нерегистровани]

Primer

Sekretar CK i sekretarica CK su dva potpuno različita zvanja, zar ne?
Dok sekretar drži govor, sekretarica lakira nokte.