Италијан дужан скоро као Грк

Док се у европским круговима преговара о челним позицијама Уније након избора, Италију мучи политичка и економска криза. Иако је почетком године изашла из рецесије, могла би да се нађе под дисциплинским мерама Европске уније због огромног јавног дуга. Многи се питају хоће ли трећа економија еврозоне доживети грчки сценарио.

Уместо да смањи јавни дуг, који по критеријумима Мастрихта не сме прећи 60 одсто бруто друштвеног производа, Италија га је прошле године увећала. До краја 2019-те могао би да достигне и 133 одсто БДП-а.

Европска комисија тражи од Рима објашњење и прети строгим казнама.

"Јасно смо ставили до знања Италији да иде у погрешном правцу и да постоји ризик да годинама буде под нашом процедуром због изразитог дефицита. Желео бих да то избегнемо, што ће зависити од мера које италијанска влада треба да спроведе", изјавио је председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Из Рима стижу уверавања да ће влада испунити своје обавезе, уз молбу Бриселу да се одлука о дисциплинским мерама одложи до јесени.

Премијер упозорава да владу чека сложен процес израде буџета за 2020-ту и да земљи треба поверење финансијских тржишта.

"Имам срдачан и пријатељски однос с председником Европске комисије Јункером, кога сматрам лојалном особом. То је доказао у децембру прошле године, када је Италија била у тешкој ситуацији. Али, када каже да идемо у погрешном смеру, морам му рећи да је и сам признао да се ишло погрешним путем у решавању грчке кризе", рекао је премијер Италије Ђузепе Конте.

Потпредседник италијанске владе Матео Салвини наводи да су се све претходне владе предале и спроводиле директиве.

"Ова влада води дијалог с Унијом на равноправној основи. Нећемо никога вући за рукав и молити", истакао је Салвини.

Ситуацију је додатно закомпликовала политичка криза у земљи након европских избора и великог успеха Салвинијеве Лиге.

Премијер Конте запретио је оставком, због све веће нетрпељивости између коалиционих партнера – Лиге и Покрета пет звезда, који се не слажу готово ни о једној актуелној теми.

Ипак, послушали су премијера и бар за сада потврдили лојалност влади.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 13. јун 2019, 08:18) - anonymous [нерегистровани]

Netreba se rugati talijanima

a ni grcima ni spancima sve mediteranske zemlje su posebne usle su u uniju sa velikim odricanjima a posle naravno ziveli daloko iznad svojih mogucnosti. Italija je strategiski najvaznija zemlja na mediteranu iz tog razloga netreba mnogo da brine a nemoze ni da primi pola afrike sto joj salju nemacki spasilacki brodovi sve je to cudno humanitarna pomoc da ali ne po svaku cenu, cvrst stav italijana je svakako pozeljan a i evropska unija se ponasa kao policajac koji uma samo da kaznjava kao svaka policija od toga treba svi da se cuvaju.