Преглед штампе (12. 03. 2009.)

Тужилац одустао од Ђинђића!, Годишњице зближавају социјалисте и демократе, Иринеј за потпуну измену закона, 400 еко бомби по Србији!, неки су од наслова из београдске дневне штампе

Тужилац одустао од Ђинђића!

Специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић шест година после убиства премијера Зорана Ђинђића одустаје од истраге о политичкој позадини овог атентата! Радисављевић за Пресс каже да нема доказа за покретање истраге, мада је пре годину дана обећао да ће утврдити ко све стоји иза убиства премијера!

Специјални тужилац објашњава да „нема никаквих нових података са којима би изашао у јавност":

- Још нисмо покренули захтев за спровођење истраге против лица за које би се могло сумњати да су учествовали у политичкој припреми и организацији атентата. Да бих покренуо такав захтев, потребно је да имамо доказа о томе, а ми засад немамо довољно квалитетних информација... - каже Радисављевић за Пресс. На наше питање зашто је пре годину дана најављивао истрагу ако није имао доказа, тужилац Радисављевић није имао одговор.

Подсетимо, и Радисављевићев претходник, сада републички јавни тужилац Слободан Радовановић, још јула 2007. најавио је да ће Специјално тужилаштво покренути посебан поступак испитивања политичке позадине убиства Ђинђића. До данас од тога није било ништа. А, по свему судећи, од истраге политичке позадине убиства премијера Ђинђића сада се и потпуно одустало!

Божо Прелевић, бивши коминистар полиције, сматра да би Тужилаштво покренуло истрагу о политичкој позадини убиства премијера Ђинђића само да то „хоће или може".

- Политичка позадина није откривена јер су још исувише јаки они који се крију у тој позадини. На истину ћемо чекати све док интерес налогодаваца не постане бесмислен, зато што је прошло исувише времена или док не дође до отварања архива домаћих и страних тајних служби. Значи, не очекујем да ће се то десити у догледно време... - каже Прелевић, који напомиње да је „сасвим очигледно да је постојала политичка позадина убиства премијера Ђинђића".

Годишњице зближавају социјалисте и демократе

Покушаји својеврсног обједињавања обележавања годишњица смрти Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића, који долазе из редова Социјалистичке партије Србије, у основи су наставак процеса започетог потписивањем Декларације о политичком помирењу између СПС-а и Демократске странке, сматрају аналитичари.

Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, оцењује да две странке, упркос различитој прошлости, везује садашњост у којој обе седе у Влади Србије. „Што је било, било је. Колико видимо, великих конфликата међу њима сада нема, а све разлике из прошлости губе значај пред проблемима са којима се држава суочава", каже Николић за „Политику" и додаје да ће и бука око обележавања годишњица Милошевићеве, односно Ђинђићеве смрти да траје само пар дана, после чега ће сви да забораве на то.

„Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић симболизују две потпуно различите политике, али реалност је таква да социјалисти и ову ситуацију користе како би се још више приближили демократама и донекле учврстили своју позицију унутар владајуће коалиције", оцењује Дејан Вук Станковић, аналитичар. То је, према његовом мишљењу, у тренутној ситуацији логично и са чисто партијског становишта, бар што се тиче социјалиста, оправдано.

Лидер СПС-а Ивица Дачић, који је уједно и заменик премијера и министар унутрашњих послова, најавио је да ће учествовати у обележавању годишњице Ђинђићеве смрти. „Демократе, наравно, неће одговорити реципрочно, што је потпуно разумљиво", каже Станковић. Он сматра да је врло вероватно да ће добар део грађана који су симпатизери ДС-а, и који су били жестоки противници Милошевићевог режима, бити изиритирани таквим развојем догађаја.

Николић оцењује да социјалисти, најавом Дачићевог учешћа у обележавању годишњице Ђинђићевог убиства, раде на освајању нових бирача. „Одлазак представника СПС-а на Милошевићев гроб је логичан потез. Тиме они негују оно старо, тврдокорно чланство, док са друге стране покушавају да привуку нове, млађе бираче. Јер, ако би остали само на тврдим присталицама Милошевића, они би ускоро нестали", закључује Николић.

Иринеј за потпуну измену закона

Црквени амандмани на предлог закона о забрани дискриминације прослеђени су јуче Влади Србије и адресирани су на кабинет премијера Мирка Цветковића, а потом упућени Министарству за рад и социјалну политику Расима Љајића које је и предлагач закона. Како „Блиц" сазнаје у круговима блиским владици бачком Иринеју (Буловићу), традиционалне цркве и верске заједнице захтевају значајну промену предлога закона. Изнете су замерке на укупно 13 чланова закона, а инсистира се на потпуном брисању члана 18 у коме се говори о праву појединца на слободно изражавање вере и убеђења, али и члана 21 који се односи на равноправност полова, то јест сексуалне слободе.

Како „Блиц" сазнаје у Влади Србије, предлог закона требало би да се нађе пред министрима у петак. Црквени амандмани прослеђени су јуче кабинету министра Расима Љајића. Министарство за рад и социјалну политику требало би да утврди да ли је могуће уважити црквене амандмане, а од тога ће и зависити да ли ће закон отићи у Скупштину промењен или у садашњој форми.

Традиционалне цркве и верске заједнице захтевају да се из закона бришу термини „сексуална оријентација" и „родна равноправност", а који се помињу већ у почетним одредбама закона јер они, како се наводи, нису адекватни. Захтева се потпуно брисање члана 18 и 21 и захтева да се посебним чланом уреди статус верских заједница. Црквеним амандманима се предлаже и брисање посебних облика дискриминације јер то, према ставу црквених великодостојника, није неопходно. У црквеном допису изнете су и замерке на члан који говори о прекршајној одговорности у случају дискриминације.

Иако се у јавности спекулисало да ће на јучерашњој седници Синода бити донета одлука о закону о забрани дискриминације, то није био случај. Према сазнањима „Блица", допис Влади Србије упућен је независно од јучерашњег заседања црквене владе на коме чак није ни било речи о спорном закону и амандманима. Владике, чланови Синода, нису ни имале прилику да се упознају са црквеним амандманима, нити су упознате са „целим случајем", па је констатовано да је све водио сам владика Иринеј (Буловић).

Епископ бачки је и потписник дописа са амандманима и то је, како стоји у писму, учинио у име традиционалних цркава и верских заједница.

Пре неколико дана, одмах након спорне телефонске седнице, из Владе Србије је незванично најављено да неће бити суштинске измене предлога закона и да се традиционалним цркавам и верским заједницама може изаћи у сусрет само уколико захтеви не буду драстични. Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је јуче у разговору са амбасадорком Аустралије у Београду Клер Биргин да се усвајање закона о спречавању дискриминације очекује до краја априла. Ђукић-Дејановић је нагласила да је тај закон значајан за либерализацију визног режима за грађане Србије, саопштено је из српског парламента.

400 еко бомби по Србији!

У фабричком кругу лозничког ФАК-а налази се између 15 и 20 тона отпадних цијанидних соли. Отпад се налази на отвореном простору, и једини начин обезбеђења је жичана ограда око њега са упозорењем „Опасни отпад". На удаљености од само 50 метара од овог предузећа налази се стамбена зграда!

Ово је један у низу алармантних примера из најновијег извештаја Сектора за контролу и загађење Министарства животне средине и просторног планирања о предузећима која користе опасне материје, а којих је, према званичним подацима, у Србији око 400!

Многа од предузећа чија је приватизација пропала, односно где су раскинути купопродајни уговори, праве су еколошке бомбе! Углавном су ова предузећа у стечају или раде са симболичном производњом, па је тако опасни отпад постао ничија брига, заборављен, неускладиштен и надохват руке свакоме.

Тако се у шабачкој „Зорки - обојена металургија", која је у реструктурирању, налази 5.000 метара кубних опасне материје цинк-сулфата, смештене у резервоаре. Овај раствор садржи тешке метале, десет тона олова, пет тона никла, три тоне кобалта, 500 тона цинка, киселине... Складиште опасног оптада „Јаросит талога" у количини око 350.000 тона, које садржи тешке метале и њихова једињења, због беспарице и недостатка кадрова не одржава се по важећим прописима, па опасност од еколошког акцидента вреба сваког трена.

- У „Вискози" се налазе огромне количине опасног отпада, који ће по одлуци Владе Србије ускоро бити извезен, јер нема више где да се складишти - каже за „Новости" Љиљана Станојевић, помоћник министра у Министарству животне средине и просторног планирања, и напомиње да су прве количине опасног товара већ кренуле преко границе.

У многим фирмама постоје велике количине опасних материја, али су оне, срећом, ускладиштене на прописан начин. Тако се у ваљевској „Новој Србијанки" у кругу предузећа налази хладњача са око 30 тона амонијака, а у фабрици „Зорка - минерална ђубрива" у кругу фабрике ускладиштено је 6,5 тона концентроване сумпорне киселине и око две-три тоне амонијака. Ускладиштене опасне материје су под сталним надзором, а фабрика располаже обученим и оспособљеним службама за деловање у случају евентуалног хемијског удеса.

Велике количине, око десетак врста опасног отпада, налазе се и у посебним танковима, цистернама и магацинима сировина хемијске индустрије „ПКС Латекс ХЛЦ" у Чачку, која је у стечају. На листи опасних материја су: акрилна киселина, амонијак, метанол, фенол, тоулен-сулфонска и бензен-сулфонска киселина, триетил-амин, бутадиен...

У краљевском „Магнохрому" у резервоарима и магацинском простору који је затвореног типа, налази се око 16 врста опасних материја. То су акрилни лак, сумпорна, азотна и хлороводонична киселина, затим хромна, фосфорна и борна киселина, разређивач, амонијак, мазут, силиконски лак, натријум-пероксид, отпадни лак, муљ од галванизације и фосфатирања.

У Панчевачкој ХИП азотари затечене количине опасних материја на дан 15. јануар 2009. године су биле: око 800 тона амонијака, 145 тона азотне киселине, 650 тона отпадне киселине из Рафинерије, 20 тона сумпорне киселине, 101 тона раствореног ђубрива, око 70 тона ускладиштеног мазута заосталог након НАТО бомбардовања. У трансформаторима који су у функцији, налази се око 30.154 литара пираленског уља.

На наше питање ко ће морати да преузме бригу о опасном отпаду у предузећима чија је продаја пропала, Љиљана Станојевић каже да ће за овај велики посао морати да се побрине држава, јер је она у овој ситуацији поново њихов власник:

- Свугде где смо затекли непрописно одложен отпад, он ће бити препакован и ускладиштен на безбедан начин, или извезен с обзиром на то да ми још увек немамо постројење за уништавање опасног отпада - каже она.

Само у Београду има око стотинак фабрика које користе опасне материје. Међу њима су и фабрика боја и лакова „Дуга" на Дорћолу, „Југопетрол" на Чукарици, „Фриком" на Зрењанинском путу, „Грмеч" на Новом Београду, „Фитофармација" и „Питура" у Земуну, фабрика „Врење" на Чукарици, складишта НИС у Овчи и на Чукарици ...

- Републичка инспекција заштите животне средине кренула је ових дана у контролу фабрика боја и лакова и она ће у наредном периоду бити наш приоритет - каже наша саговорница. По њеним речима, иако се „Дуга" налази у самом срцу Београда, у овој фабрици отпад је ускладиштен на прописан начин.

број коментара 0 Пошаљи коментар