Преглед штампе (11. 03. 2009.)

Ферхаген поручује „Остаћемо неумољиви“, Болни услови ММФ за две милијарде долара, "Пунто" у три смене, Универзијада у шкрипцу, пишу београдски дневни листови.

Остаћемо неумољиви

Прво Младић, па Европа. Иако Београд истиче да не зна где је најтраженији хашки оптуженик, иако Европа не сумња у добру вољу Београда, Холандија је, за разлику од других чланица ЕУ, неумољива у свом чврстом ставу да Србију треба условити хапшењем Ратка Младића, пре него што Брисел да зелено светло за било какав наставак њених европских интеграција.

Максим Ферхаген, министар спољних послова Холандије, земље која има свој део одговорности јер су њени војници били под плавим шлемовима у време догађаја у Сребреници, истиче за "Новости" да би хапшење Ратка Младића било најбољи доказ да Србија прихвата европске вредности, отклањајући тако било какву наду да би његова земља пре овог услова могла да пристане да се откочи српски пут ка ЕУ.

* Холандија инсистира на хапшењу Младића, од чега зависи одмрзавање ССП. Ако, међутим, Младић није у Србији, како онда Србија може да задовољи ваше захтеве за пуном сарадњом? Значи ли то да поседујете чврсте доказе да је он у Србији? У супротном, све то не би имало смисла...

- Потпуно је јасно да основна одговорност за лоцирање, хапшење и изручивање господина Младића лежи на Србији, а не на међународној заједници. То је, такође, признао министар спољних послова Србије Вук Јеремић, током свог уводног говора у Савету Европе као председавајући Саветом министара 2007.

Упитан да ли сматра да је фер држати све становнике Србије као таоце једног човека, имајући при том у виду да су се трагични догађаји у Сребреници десили баш у тренутку када су холандски војници били на служби у региону, Ферхаген је изјавио:

"Господина Ратка Младића је Међународни суд за ратне злочине за бившу Југославију оптужио за злочине против човечности, за најозбиљније злочине који су почињени у Европи од Другог светског рата. Хапшење господина Младића и његова предаја Хагу били би најбољи доказ жеље Србије да буде део Европе и да прихвата европске вредности. Пуна сарадња с Међународним судом у Хагу одражавала би приврженост међународном праву, основним вредностима које деле земље Европске уније. Као потенцијални члан европске породице, Србија мора да задовољи те стандарде о којима се не може преговарати. Холандија је веома наклоњена будућој интеграцији Србије у ЕУ, чим се оствари пуна сарадња с Међународним судом за бившу Југославију."

Холандија не прихвата идеју да ЕУ пошаље мисију у Србију и провери напоре које власти у Београду улажу у сарадњи са Хагом јер сматра да "само тужилац Међународног суда у Хагу има средства и мандат да утврђује степен сарадње са Трибуналом". "Ставови мисије ЕУ не могу да замене његову процену и зато не могу да имају додату вредност у техничкој процени нивоа ове сарадњ.", каже Ферхаген за „Новости".

Болни услови ММФ за две милијарде долара

Пред Србијом је нови аранжман са Међународним монетарним фондом: делегација ММФ-а долази 16. марта. Тешки разговори су на видику, али без обзира на услове које ће фонд сигурно поставити, биће нужан компромис и са једне и са друге стране. За Србију овај аранжман је од великог значаја јер се њиме шаље и сигнал осталим међународним финансијским институцијама да се смањује ризик улагања, а чине се и конкретни потези да се економска криза лакше преброди.

Извесно је да је Србији од ММФ-а неопходно 1,5 до две милијарде долара које би биле употребљене за јачање девизних резерви. Али кредит неће моћи да се повуче а да се заузврат држава не обавеже на одређене услове који прате сваки аранжман са овом међународном финансијском институцијом. Свесност да ће бити условљавања ММФ-а постоји, а на то је недавно упозорио и председник Борис Тадић, који је нагласио „да ће Србија прихватити решења која су политички и друштвено одржива".

Економиста Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да ће ММФ понудити Србији разумне захтеве који су у нашем најдубљем интересу, а које ће Влада делимично покушати да одбије, с тим да ће обе стране наћи компромис.

- Оно што се може очекивати је да фонд прихвати неуравнотежен буџет, односно да дефицит буде већи него што је сада. Не верујем да ће јавна потрошња бити смањена, али сигурно да ћемо морати да дамо обећање да ћемо је смањити у будућности. Тешко да ће бити и смањења плата у јавном сектору, мислим да ће се то завршити више на маркетиншким потезима, а очекују се и козметички потези и када је реч о реструктурирању предузећа - наглашава Стевановић.

Чињеница је да је Србији потребан нови аранжман са ММФ-ом и додатна финансијска подршка да би се затворио финансијски јаз између текућих прихода и планираних расхода. Др Никола Фабрис, професор Економског факултета у Београду, каже да је јасно да је свака подршка фонда условљена предузимањем одређених мера и да ће тако бити и сада.

"Пунто" у три смене

- У крагујевачкој фабрици „Застава аутомобили" после пет месеци паузе пуном паром ради око 1.800 радника, а како Пресс сазнаје, склапање „фијата пунто" обављаће се у чак три смене! Интересовање купаца је изнад свих очекивања, већ је резервисано више од 4.000 аутомобила, па ће запослени у „Застави" од краја марта имати пуне руке посла!

Склапање „Фијатовог" градског аутомобила посебно ће да упосли запослене у погонима Каросерија и Монтажа, где ће бити уведена друга смена, а у Лакирници, где ће посао ићи спорије јер је опрема застарела, мораће да се ради чак у три смене.

Готово свакодневно у „Застави" је присутан „Фијатов" технички тим, који ради на подешавању опреме за склапање „пунта 188". Како су и најавили у синдикату фабрике, сви радници долазе на посао, инсистирају да раде и бране да се помера опрема из хале Механичке обраде.

- Сви радници су добили посао. Укупно 200 радника ради само на отпакивању кутија са деловима за „пунто", који ће овде почети да се склапа најдаље почетком следеће недеље - каже Зоран Михајловић, председник синдиката у „Застава аутомобилима". - Највише људи ради на „загревању" опреме која ће нам требати за „пунто". Пробају се машине, каросеријски алати, монтажне траке...

Михајловић објашњава да посла има и на отклањању кварова у Лакирници, где се из тих разлога тренутно фарбају стари модели „југо" и „кец".

- У фабрици се раде шкољке за „југа", које имамо наручене као резервне делове за старе моделе. Њих морамо да производимо следећих седам година од престанка производње ових аутомобила. У хали Механичке обраде ради око 100 људи, и то на пословима израде делова за старе моделе намењене руском тржишту. Ти радници такође чувају опрему јер „Фијату" Механичка обрада сада не треба, па покушавамо да схватимо због чега траже изношење опреме сада када ће им тај простор бити потребан тек наредне године - каже Зоран Михајловић.

Директор „Заставе" Зоран Радојевић демантовао је написе у појединим медијима, да фабрика опет прави „југа" и „кеца".

- Имамо наруџбине за резервне делове из старог програма. Искористили смо оно што имамо и завршили посао. У Лакирници је офарбано стотинак шкољки - каже Радојевић.

Потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић каже да већ сада постоји тражња за 15.000 аутомобила „пунто" и да ће то италијанског партнера подстаћи да брже покрене производњу и прошири капацитете.

Универзијада у шкрипцу

Да ли ће се 25. летње универзитетске спортске игре одржати у Београду или не, у овом тренутку, чини се, зависи искључиво од тога да ли ће базени СРЦ „Ташмајдан" и стадион Црвене звезде бити на време реконструисани у складу са правилима међународних спортских федерација за одржавање спортских такмичења.

Све остало, иако се ту и тамо понешто касни, као што је реч о дворани у Инђији, биће, чини се, завршено на време тако да јубиларна Универзијада почне како је и планирано - 1. јула. Међутим, ако објекти за два најмногољуднија спорта, атлетику и пливање, не буду завршени, судбина Универзијаде биће потпуно неизвесна... Мање лош сценарио у том случају јесте да се Универзијада одржи без њих (или једног од та два спорта), а најгори да Фису пронађе другог домаћина или да потпуно откаже Универзијаду. У првом случају штета за имиџ Београда и Србије била би велика, у другом немерљива.

- Управо је завршена јавна набавка за грађевинске пројекте за три објекта који ће се користити за атлетику. То су „Маракана" на којој ће се одржати такмичење, терен Војне академије за тренинге и Војне гимназије за загревање. Очекује нас расписивање јавне набавке за извођача грађевинских радова и јавних набавки за тартан... Јавна набавка опреме, рачунајући сва борилишта је у току. У договору са Атлетским савезом одлучили смо се за такозвани „сендвич систем" стазе - ни најскупљу ни најјефтинију варијанту - која је мало мекша од најскупље такмичарске и одговара за тренинге. Због мало времена које нам је преостало, размишља се да се грађевински радови повере директно Јавном предузећу „Београд пут" - каже Драган Пешикан, који је однедавно задужен за бригу о спортским објектима у предузећу „Универзијада Београд 2009".

Чак ни скраћен поступак за избор извођача радова не гарантује да ће све бити спремно, јер у игри је и виша сила - време.

- За изливање атлетске стазе потребно је од 26 до 30 дана потпуно сувог времена и то не само да нема кише, него ни да у ваздуху нема превише влаге. Ми смо спремни да радимо 24 часа дневно, чак и да поставимо шаторе на правцима на „Маракани" и да под њима изливамо стазу, док би се кривине радиле по лепом времену. Такође у тендеру за набавку и изливање стазе тражићемо да набављач обезбеди атест Светске атлетске федерације, који је неопходан за одржавање такмичења. И тиме би уштедели нешто времена - каже Пешикан, координатор за спортске објекте и спорт на Београдској универзијади.

Прописима Светске пливачке федерације организатор мора да има два базена тзв олимпијских димензија, један уз други, један за загревање и један такмичарски.

- Проблем је што за пливање немамо резервну варијанту за „Ташмајдан". Базен на Бањици је пар сантиметара краћи и плићи, а због поодмаклог времена принуђени смо да се уместо реконструкције крова на затвореном базену на „Ташу" определимо само за санацију - каже Пешикан и додаје да су на скакачким базенима у Кошутњаку у току опсежни радови, које финансира држава.

Закашњења је било и на дворани у Инђији у којој би се играла одбојка, али Пешикан сматра да ће она бити завршена на време, а за сваки случај обезбеђена је резервна - дворана у Зрењанину која је била предвиђена за рукомет, који је испао са програма Универзијаде.

- Резерве имамо и за све друге спортове, само не за атлетику и пливање - каже Драган Пешикан

број коментара 0 Пошаљи коментар