Захтев за рехабилитацију кнеза Павла

Окружном суду у Београду је поднет захтев за рехаблитацију кнеза Павла Карађорђевића, кога су комунистичке власти бивше Федеративне Народне Републике Југославије после Другог светског рата прогласиле ратним злочинцем.

Рехабилитацијом кнеза Павла "биће расветљена његова историјска улога и коначно с његовог имена скинута неправедна анатема 'квислинга' и 'издајника' народа", оценили су подносиоци захтева за рехабилитацију, кћерка Јелисавета Карађорђевић, професор Жељко Зиројевић, инжењер Јовица Николовски и секретар Фондације принцезе Јелисавете Драган Бабић.

Кнез Павле, син Арсена, брата краља Петра Првог, рођен је 27. априла 1893. године у Петрограду.

После убиства Краља Александра Првог, у октобру 1934. године у Марсељу, постао је први од тројице краљевих намесника, који су управљали земљом у име малолетног Петра Другог Карађорђевића.

У унутрашњој политици ослањао се на десничарску Југославенску радикалну заједницу Милана Стојадиновића.

Међутим, изазвао је кризу његове владе и на власт довео Драгишу Цветковића, да би би решио државну кризу изазвану захтевима Хрвата за посебном федералном јединицом.

Цветковић је августа 1939. године склопио споразум са Хрватском сељачком странком Владка Мачека, али тиме није решено национално питање у југословенској краљевини.

Нова влада је 25. марта 1941. приступила Тројном пакту, због чега је два дана касније, 27. марта, избио војни преврат у коме су срушене влада и намесништво, а кнез Павле прогнан с породицом.

После рата, комунистичке власти оптужиле су га да је водио политику сарадње с фашистичком Италијом и нацистичком Немачком, а државна комисија га је 1948. прогласила ратним злочинцем; одузета су му сва грађанска права и конфискована целокупна имовина.

Кнез Павле је с породицом до 11. априла 1941. године боравио у југословенској амбасади у Атини, а затим код фамилије своје супруге књиегиње Олге, унуке грчког краља Јоргоса.

Убрзо је са сином Николом био интерниран преко Каира у Кенију, где је живео практично као затвореник, све до краја 1943. године, када је пребачен у Јужну Африку.

Српском кнезу је тек у новембру 1948. дозвољено да дође у Европу, а умро је у Неију недалеко од Париза 14. септембра 1976. године.

"Огромна архива кнеза Павла, која је у кутијама дипломатском поштом изнета из земље, показује да намесник Павле није био профашистички настројен", објснио је историчар Драгољуб Живојиновић у једном интервјуу недељнику НИН.

"Кнез Павле је био оксфордски ђак и чист Европејац који је добро разумео Европу и знао да не може рачунати на помоћ Британаца. Зато се борио да Југославија сачува неутралност и не буде увучена у рат у ситуацији када је Европом харао фашизам, а земља била окружена чланицама хитлеровске коалиције", рекао је Живојиновић.

Кнез Павле био је одличан познавалац европске уметности.

Многе слике иностраних уметника, које су данас под окриљем Народног музеја у Беграду, управо су поклон колекционара и пријатеља кнеза Павла, који су се одазвали његовом позиву да помогну оснивање народног музеја у Србији.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 11. јул 2008, 23:49) - anonymous [нерегистровани]

Pavle

Pokusao je da izbegne stradanje svoga naroda .





























P

(среда, 09. јул 2008, 04:43) - anonymous [нерегистровани]

Pavle

Umesto da je ostao sa svojim narodom i da ga povede u borbu protiv Nemaca, one je pobegao za UK. Narod svoj je ostavio u nemilosti Kominterne i Komunista. Jedini koji se casno borio u tom ratu je bio Djeneral Draza, a stradao je kao mucenik. Komuniste je dovela na vlast kominterna sa zadatkom da uniste Srbiju.